Прочитај ми чланакПросечном Србину на улазу у америчку војну базу "Бондстил" код Урошевца отеће се сигурно псовка. Новинару и сниматељу "Блица" то се догодило више пута током исцрпљујуће двоипосатне контроле.
На сада већ надалеко познато брдо стигли смо комбијем КФОР-а, који је нашу посету уредно најавио још две недеље раније. Ипак, на улазу у ову базу важе посебна правила провере.
– Мораћете да се вратите доле на паркинг пошто још није дошла Кристина која има списак са вашим именима. Сачекаћете док она не дође – на америчком енглеском објаснио је момак у маслинастој униформи док је руком усмеравао возача комбија у рикверц низ стрму саобраћајницу оивичену црвено-белим бетонским блоковима.
Срећом, и у подножју се налази табла са називом базе. Идеална за фотографију и доказ о барем покушају уласка у „Бондстил“. Кристина се појавила после академских 15 минута кашњења. Поново стигосмо до рампе.
– Изађите из возила и идите у просторију где ћете проћи контролу као на аеродрому, а узећемо вам и биометријске податке. Таква је процедура, то сви пролазимо – упућује нас Кристина.
ДВА И ПО САТА ПРОВЕРЕ
До строгих безбедносних уређаја води уска, кратка стаза између високе бодљикаве жице. Унутра до зуба наоружани војници. Све ствари које не подноси метал-детектор следовале су корпама на покретној траци са стране. Ипак, ћутање метал-детектора није означило и крај процедуре. Телефони су привремено заплењени. Уследила су питања.
Шопинг
Цене обуће и одеће у једином „тржном центру“ у Бондстилу указују да је ова база скупа у сваком смислу. Тако обична мајица са кратким рукавима кошта 20 долара. А готово на свакој пише „Косово“…
– Чизме могу купити само амерички војници – ставили су још један вето продавци и то можда на најквалитетнију робу.
– Да ли сте први пут овде? Која вам је висина и тежина? Коју боју очију имате? Ставите четири прста без палца на уређај… Притисните сва четири…. Добро, сад само палац… Погледајте кроз ова окна… Ставите ово на очи – деловало би испитивање можда и занимљиво да исту процедуру није морало да прође још двадесетак људи.
Повратак телефона означио је и повратак на рампу која и даље није била подигнута.
– Лична карта вам је на ћирилици. Молим вас да нам спелујете слово по слово – заслужиле су бирократе „Бондстила“ ово своје звање до последњег цента.
Улазак у комби, па онда нова метал-детектор контрола, овога пута ручним уређајима под отвореним небом. Групу већ помало растројених гостију надгледао је војник с пушком у рукама. Коначно, и последња препрека је савладана, а рампа је подигнута. После два и по сата.
НИГДЕ ЧОВЕКА
Улазимо у насеље нанизаних монтажних објеката са обе стране пута. Нигде војника. Тек покоји хеликоптер подсећао је на базу једне од најмоћнијих војних сила на свету.
– Мој тим свакодневно комуницира са српским снагама које чине сјајни професионалци. Имамо синхронизоване и мултинационалне патроле које поред америчких чине и холандски, турски и румунски војници. Сви уживамо у новом искуству, упознавању других народа и култура – истиче Рој Мекарег, командант „Бондстила“ већ скоро пет месеци.
У овој америчкој војној бази смештено је 800 војника који се смењују на сваких шест месеци. То је тек десети део њеног капацитета. Нигде човека ни на игралиштима за фудбал, одбојку… Чује се само шум америчке и НАТО заставе на ветру.
– Од новембра смо имали седам интервенција, од чега две у Северној Македонији, а пет у Приштини. Хеликоптером превозимо само животно угрожене пацијенте – каже штабни наредник Били Берон.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
