НИСУ БЕОГРАЂАНИ ДЕБИЛИ: Гондола – тема за општински или градски референдум

09:10 08.04.2019.

Подела надлежности послова између града и његових општина кључна је за то ко и о којим питањима може да организује директно изјашњавање грађана

Швајцарци су одбацили увођење обавезног основног прихода за све своје грађане, рекли „не” укидању ТВ претплате и изградњи минарета, изгласали гашење страних сајтова за коцкање, а на референдуму се чак бавили и крављим и козјим роговима. Као рогови у врећи су противници и заговорници подизања гондоле Ушће – Калемегдан и проширења пешачке зоне у центру Београда. То се, вероватно, неће променити ни после евентуалног референдума који најављује Марко Бастаћ, председник општине Стари град.

– Подизање гондоле и проширење пешачке зоне теме су за општински референдум јер је реч о пројектима од непосредног интереса за грађане Старог града. Спровођењем ових пројеката директно се утиче на квалитет живота и остваривање најосновнијих људских и Уставом загарантованих права грађана наше општине и самим тим постоји потреба да се они о истим изјасне – објашњава Бастаћ.

Упориште за непосредно изјашњавање грађана његове општине Бастаћ је нашао у Статуту Старог града. Он се позива на чланове који прописују „да градска општина Стари град обавља и послове од непосредног интереса за грађане”… предвиђају да „Скупштина градске општине може на сопствену иницијативу или на иницијативу Већа градске општине одлучити да распише референдум већином гласова од укупног броја одборника”.

Расписивање референдума не искључује ни Статут града чије одредбе не би требало да буду у колизији са статутима градских општина. Оне у примеру Београда нису јединице локалне самоуправе и имају сужене надлежности у односу на друге општине у Србији. Али, у Статуту града није прецизирано да ли референдум за оно што је у надлежности престонице, као што су градња гондоле и проширење пешачке зоне, треба да организује општина или град. Највиши акт града јасан је у делу у којем прописује да се референдум расписује за целу територију престонице и да се тим послом бави престонички парламент.

И Закон о главном граду даје смернице за референдум који може да распише парламент града, али не и скупштине општина. Када је реч о изјашњавању житеља 17 градских општина, ту је прецизнији градски Статут. Он једним својим чланом предвиђа да грађани учествују у вршењу послова општине, посредством изабраних одборника, грађанске иницијативе, збора грађана и референдума.

Општински референдум детаљније је објашњен статутом општина. Староградски каже да је „општина дужна да распише референдум на делу територије градске општине о питању које се односи на потребе, односно интересе становништва дела територије ако је листа потписника захтева за расписивање референдума састављена у складу са законом и ако је исту потписало најмање 20 одсто бирача са дела територије градске општине за коју се тражи расписивање референдума…”

За Богољуба Милосављевића, професора Уставног права на Правном факултету Универзитета „Унион”, подела надлежности послова између града и његових општина кључна је за то ко и о којим питањима може да организује директно изјашњавање грађана. Да ли на исти начин тумаче Статут надлежни у граду и како коментаришу то што општина намерава да уради, нису одговорили на „Политикина” питања.

– Ако је изградња гондоле у надлежности града, не може општина Стари град о томе да расписује референдум јер он не би имао правни учинак нити би био обавезујући. Али уколико грађани из било којег дела Београда траже од града референдум о том или неком другом пројекту и прикупе 10 одсто потписа бирача од укупног бирачког тела Београда, град је дужан да им то омогући. Такав референдум био би легитиман и обавезујући – тврди Милосављевић.

Да изјашњавање грађана о темама које су важне за њихов свакодневни живот не би требало да буде спорно сматра Зоран Алимпић, дугогодишњи одборник у градском парламенту.

– Референдумско изјашњавање, ако су испуњени сви Статутом предвиђени услови, могли би на пример да затраже становници Обилићевог венца, Грачаничке и Студентског трга… о томе да ли моторна возила треба да се крећу кроз старо језгро града. О том питању се не одлучује на скупштинама града или општине, а то није уређено ни урбанистичким планом. Режим саобраћаја је у надлежности секретаријата који је део Градске управе. Зато има смисла референдум на ову тему јер је управа сервис грађана, а они такође могу да учествују у управљању градом независно од одборника и чиновника – изричит је Алимпић сугеришући да би попут Швајцарске и градови и општине у Србији требало да стекну навику да расписују референдум о питањима важним за свакодневни живот.

Вођен управо тим, Бастаћ напомиње да ће Стари град референдум по сваку цену да спроведе, како би сазнали шта грађани мисле о пројектима.

– Ти пројекти су дубоко штетни за Стари град, али и за престоницу. Нећу да дозволим замену теза. Дакле, није тема да ли ми са кашњењем расписујемо референдум, већ је тема то што гондола, односно жичара коју покушавају да направе на Калемегдану није предвиђена ГУП-ом – напомиње Бастаћ.

Да је пажљивије читао стратешки план Београда, Бастаћ би увидео да ГУП не забрањује гондолу, а да закон дозвољава референдум о пројектима који су већ започети.

– Референдум има смисла расписивати и за пројекат који је у току. Овакво изјашњавање има јачу правну моћ од скупштине и одлука са референдума може да поништи скупштинску одлуку, али не и супротно – каже Милосављевић.

Швајцарци су то одавно увидели и референдум доживљавају као добар дан и због тога што доприноси грађанском разумевању сопствене улоге у друштву. Таква директна демократија створила је систем у којем се тамошњи политичари, за разлику од српских колега, плаше да њихове одлуке референдумом могу бити одбачене и зато пазе шта раде.

Одлука обавезујућа, скупштина је не може ставити ван снаге

Закон о локалној самоуправи не уређује питање референдума за градске општине, већ је то питање статута града који може да предвиди овлашћења скупштине градске општине за спровођење референдума, наводи Министарство државне управе и локалне самоуправе у писаним одговорима „Политици”.

– Ако су решења у статуту града таква да по аналогији са Законом о локалној самоуправи дају иста овлашћења градским општинама као што закон даје јединицама локалне самоуправе, онда би се на исти начин применила правила за спровођење референдума као што то уређује Закон о локалној самоуправи за општине и градове – истичу у министарству и додају да је према том закону одлука донета референдумом у локалној самоуправи она за коју се изјаснила већина грађана са бирачким правом на територији општине која је гласала, под условом да је гласало више од половине укупног броја грађана.

– Одлука донета на референдуму је обавезна, а скупштина локалне самоуправе је не може ставити ван снаге, нити изменама и допунама мењати њену суштину у периоду од годину дана од дана доношења одлуке – наводи ресорно министарство.

Швајцарци и Шапчани као инспирација

Идеја о референдуму није новина за Марка Бастаћа. Његовим „Чуварима Старог града” управо Швајцарци, али и Шапчани били су инспирација када је реч о увођењу ове праксе. Уочи градских избора 2018. „Чувари” су представили план за Београд. У њему је као једна од ставки наведено и то да се у праксу престонице уведу референдуми на којима би грађани одлучивали о битним темама.