ТАЈНА БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА: Хитлер је прописао казну за Србе, а тајни знак за …

14:39 06.04.2019.

То јутро 6. априла 1941. године у Београду много се разликовало од овог које је јутрос освануло над српском престоницом... Трговци су пожурили да отворе своје радње, а купци да у њима пазаре... Била је недеља и све је мирисало на пролеће и живот... А онда су се око 6:30 зачули авиони...

Прошло је тачно 78 година од када је, без објаве рата, нацистичка Немачка напала је Краљевину Југославију. Почев од 6:30 ујутру Београд, Нови Сад и још неколико градова у Србији жестоко су нападнути, а бомбардовање се наставило и у наредна два дана.

Wikipedia

Био је то епилог догађаја након побуне народа и војног пуча којим је југословенски народ показао да ће стајати на страни западних Савезника и по цену огромног страдања. Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту, а иако је његова организација деценијама приписивана војсци и опозиционим странкама, историчари данас тврде да су велики утицај на догађаје у Београду имали Лондон, а по свему судећи и Москва.

Како било, вест о томе да Југославија ипак неће стати уз нацисте, према сведочењима његових савременика, разбеснела је Хитлера. Он је лично, још 27. марта, чим је чио за демонстрације, донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија.

ВАЗДУШНИ НАПАД НА БЕОГРАД 1941. ГОДИНЕ ИМАО ЈЕ ПРВЕНСТВЕНО ПОЛИТИЧКО-ТЕРОРИСТИЧКИ КАРАКТЕР И НИЈЕ ИМАО НИШТА ЗАЈЕДНИЧКО СА РАТОМ. ТО БОМБАРДОВАЊЕ ИЗ ВАЗДУХА БИЛО ЈЕ СТВАР ХИТЛЕРОВЕ СУЈЕТЕ, ЊЕГОВЕ ЛИЧНЕ ОСВЕТЕ – ИЗЈАВИО ЈЕ НЕМАЧКИ ФЕЛДМАРШАЛ ФОН КЛАЈСТ НА СУЂЕЊУ ПОСЛЕ РАТА.

Београдску владу о часу напада претходно је обавестио, сасвим прецизно, наш војни аташе у Берлину и врхунски обавештајац пуковник Владимир Ваухник. У очајничком покушају да се престоница спасе разарања југословенска Влада и Врховна команда су Београд прогласиле “отвореним градом”.

Али, Немце то није зауставило…

“Страшни суд” над Београдом

Шестог априла, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца.

Авиони су полетели из Беча, Граца и Арада. Операција је имала тајни назив “Страшни суд“, а тајни знак за почетак напада је био “Марш принца Еугена”, композиција Андреаса Леонарда која је емитована преко Радио Берлина у 5.20 сати ујутро, 6. априла 1941. године.

Емитовање марша је била идеја Јозефа Гебелса, министра пропаганде Немачке. На тај начин нацисти су постогли ефекат изненађења, а било је ту и театралне симболике – принц Еуген Савојски ослободио је Београд почетком 18. века као војсковођа у Аустро-турским ратовима, елитне трупе нацистичке Немачке носиле су његово име, а композитор дела – Андреас Леонард, био је рођен истог дана и године као Хитлер.

Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. године. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

У бомбардовању је погинуло 2.274 људи иако та бројка варира од извора до извора. Порушено је 627, а оштећено преко 8.000 зграда, укључујући део Старог двора. Тешко је погођена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности.

Након шест дана константног бомбардовања у Београд су 12. априла ушли окупатори. До тада је југословенска престоница којом су се многи дичили изгледала као разрушена гробница.