Прочитај ми чланакРусија наставља убрзано да напредује у диверсификацији својих међународних резерви, преноси Блумберг.
Према подацима Централне банке Русије, златне резерве су у фебруару 2019. порасле за 31,1 тону да би 1. марта достигле ниво од 2.149 тона. Русија је у јануару повећала златне резерве за 6,22 тоне.
Неколико извора у сфери бизниса навело је за Блумберг да злато може да постане проблем када више земаља усвоји стратегију сличну оној у Русији. Амерички партнери као што су Француска, Пољска и Мађарска већ су се упустили у сличне куповине злата или посматрају своју зависност од долара као проблем суверенитета.
Главни економиста компаније „Ренесанс капитал“, Олег Коузмин, сматра да ће настављене тензије са Вашингтоном довести до тога да Русија настави да повећава количину злата у својим међународним резервама.
Већ можемо говорити о одређеним достигнућима које је Централна банка Русије успела да постигне у овој области.
Роналд-Петер Стоеферле, управљачки партнер компаније Инкрементум АГ, саопштио је да је „златна добит“ Русије утицала на пораст глобалне цене злата у последњих неколико година.
ЗЛАТНЕ РЕЗЕРВЕ СРБИЈЕ
Србија са 19,83 тоне злата има веће резерве овог скупоценог метала од шест земаља региона заједно. Тако Македонија, Словенија, Мађарска, БиХ, Албанија и Хрватска укупно имају 17,9 тона злата, показују последњи подаци Светског већа за злато.
Међу њима предњачи Македоније са седам тона, затим Словенија са 3,2 тоне злата у резерви, Мађарска са 3,1 тоном, БиХ са три тоне, Албанија са 1,6 тона и на крају Хрватска која нема ни грам злата у својим резервама. Они су још 2001. године продали све залихе злата, укупно 13 тона, и то по цени од 117 милиона долара. Како наводи НБС, Србија је од 2012. године повећала резерве у злату за 5,12 тона, односно за 25,8 одсто.
– То значи да су само у овом периоду златне резерве увећане за четвртину. НБС од 2005. године није продавала злато већ је искључиво увећавала његово учешће у девизним резервама и то купујући злато из домаћих извора, односно на домаћем тржишту – кажу у НБС.
У трезору НБС чува се 95 одсто резерви Према њиховим речима, Србија је 31. јула 2018. у својим резервама имала тачно 19,83 тоне злата, укупне вредности 664,5 милиона евра, које учествује са шест одсто у структури девизних резерви. У НБС кажу да се 95 одсто златних резерви (18,82 тоне злата) чувају у Републици Србији, у трезору Народне банке Србије.
Вредност злата порасла је за више од 20 одсто од 2016. године и достигла је 29. марта око 1.300 долара по унци.
У протеклом месецу, економисти су проценили да је Централна банка Русије остварила приход од најмање десет милијарди долара захваљујући повећању цене своје имовине у злату.
СРАМОТА: Странци на српском злату зарађују милионе и милијарде, а Србији ни мрвице
Право на ископавање златне и бакарне руде, на налазишту Чукари пеку, код Бора, прешла је из канадске у кинеске руке. Како су током 2018. писали српски медији, вредност руда на локацији Чукару пеку је процењена на око 100 милијарди долара.
Занимљиво, да држава Србија, која је најпре право на експлоатацију овог рудног блага дала за 20 милиона долара америчкој фирми, „Фрипорт—Мекморан експлорејшн“, (Американци су затим то право уступили канадској фирми „Невсун” за 340 милиона долара), може још да очекује 5%, на основу рудне ренте, док читав приход и новац из накнадних препродајних операција иде странцима, а да Србија није наплатила ни динар пореза.
Тако да засада, на основу налазишта Чукари пеку, „Фрипорт—Мекморан експлорејшн“ је зарадио око 300 милиона долара, а „Невсун” око милијарду долара, док кинеска фирма „Зиђин мајнинг“ очекује зараду вредну пар десетина милијарди долара, пошто већински власник РТБ „Бор“, кинеска компанија „Зиђин“, постала је нови власник канадске компаније „Невсун“, која има истражна права за бакар и злато у Србији.
Компанија „Зиђин мајнинг“ саопштила је да је понуда за куповину свих емитованих акција и акција у оптицају компаније „Невсун“, по цени од шест канадских долара по акцији, била успешна.
„Невсун“ је компанија која се бави прерадом тешких метала, а у Србији послује посредством компаније „Ракита експлорејшн“ и тренутно спроводи пројекат у Чукару пеки у Бору, налазишту бакра светске класе у Србији, које је од изузетне вредности и потенцијала за Србију, пише Б92.
Компанија „Невсун“ управља и рудником Биша у Еритреји, који се бави производњом бакра и цинка.
Акционари „Невсуна“ су до крајњег рока 28. децембра продали укупно 276.820.575 акција, што представља скоро 90 одсто укупног броја акција компаније „Невсун“.
„Зиђин“ је, преко своје подружнице, преузео све депоноване акције и за њих ће платити 1,66 милијарди америчких долара.
„Веома смо задовољни што смо купили ’Невсун‘ и наставићемо да одржавамо чврсто опредељење компаније у примени безбедних, ефикасних и одрживих пракси у рударству. Такође ћемо радити са нашим партнерима у Еритреји како бисмо додатно продужили радни век рудника Биша и истражили нова лежишта. У оквиру пројекта Чукару пеки у Србији намеравамо брзо да развијемо Горњу зону и уведемо је у производњу што је пре могуће“, изјавио је Чен Ђингхе, председник компаније „Зиђин“.
Поред овог, у складу са важећим канадским законима о хартијама од вредности, „Зиђин“ је продужио период који је на располагању акционарима „Невсуна“ да понуде своје преостале акције у оквиру понуде за 10 дана, до крајњег рока који истиче 7. јануара 2019. године, по истој цени.
Према прелиминарној економској студији, рађеној по методи познатој под именом „зрно грашка“, вредност лежишта код Бора процењује се на око седам милијарди долара.
Као олакшавајућа чињеница наводи се да би близина погона за прераду руде у РТБ „Бор“, као и нова, најсавременија топионица изграђена у кругу тог предузећа, додатно утицале на ниже цене вађења и прераде руде из лежишта Чукару пеки. Помиње се и да би од експлоатације рудника држава Србија убирала пет одсто нето прихода таксе за коришћење минералних сировина, као и додатних 15 одсто на име пореза.
Судећи према прелиминарним анализама, укупни претпостављени ресурси процењују се на 35 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,9 и злата од 1,7 одсто.
„Невсун“ је 100 одсто власник права на истраживање бакра на налазишту Чукару пеки — горња зона и власник је 60,4 одсто права на истраживање Чукару пеки — доња зона. Чукару пеки — доња зона заједнички је подухват са корпорацијом „Фрипорт—Мекморан експлорејшн“ који тренутно поседује 39,6 одсто права на истраживање, а после завршетка студије изводљивости „Невсун рисорсиз“ ће поседовати 46 одсто права на истраживање, а „Фрипорт“ 54 одсто.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
