Прочитај ми чланак

ПРЕДИЗБОРНА РЕЈТИНГ СТРАНАКА: Сергеј и опозиционе патриоте опасност за Вучића!

0

Када се саберу проценти коалиције око СНС и онога што добија СПС-ЈС, то још увек представља натполовичну већину. Али релативно танку већину, ни близу оних седамдесетак одсто на које у збиру излазе у прорежимским анкетама, као и у појединачним, циљано организованим локалним изборима, који имају исту, по опозицију деморалишућу сврху као и оне анкете

Држећи се савета, да не кажем директиве одговорног уредника ових новина („поанта на почетак, послије филозофирање“), ево да одмах кажемо најважније. Да ли као резултат протеста који већ три месеца трају у Београду и другим градовима Србије, или као природна последица замора „бирачког материјала“ – рејтинг Српске напредне странке тренутно је у озбиљном паду. И то не само у односу на оне планинске врхунце из истраживања прорежимских агенција које га држе на „обавезних“ 50+ (пожељно 55 одсто), него и на наша сопствена истраживања која су СНС – са партнерима – месецима уназад налазила на високих и већ готово „традиционалних“ 48-50 одсто.

Притом, највећи спин у тим, често и анонимним истраживањима која добијају енормно истакнут третман у режимским медијима није сама бројка од 50-ак одсто за владајућу странку – јер она, као целина и „Вучићева коалиција“ отприлике толико често заиста има или може да има – већ у неоснованом издвајању из тог корпуса појединих коалиционих партнера напредњака и приписивању њима самосталне политичке тежине и процената (ПУПС 3-3,5 одсто, Љајић приближно исто, СНП 2 итд) које они већ одавно немају, ако су их икад и имали.

Па тако СНС, када му се додају ови „партнери“, заправо одлази на више од 60 одсто (плус СПС-ЈС са десетак, плус СРС са 2-3), што је више него довољно за дубинско тровање и убијање не само сваког ентузијазма, него и сваке наде у опозиционом бирачком телу. Чему, да се не лажемо, таква истраживања углавном и служе.

С друге стране, истраживачи који слове за проопозиционо настројене (мада би се та „опозиционост“ – као, уосталом, и „позиционост“ – смела манифестовати само у интерпретацији резултата, или, на пример, у избору тајминга, али нипошто у бројкама) морају посебно да воде рачуна да се не огреше о владајућу опцију. Без обзира што ће са те стране резултати свакако бити нападнути као „намештени“ и „лажни“.

Дакле, овај налаз објављујемо тек када смо сигурни у његову валидност. Баш као што и својевремено, тј. прошле године, нисмо хтели да објавимо да ДС у Београду није ни близу цензуса – што нам је такође донело салве напада, згражања и „пријатељске ватре“ – све док тај налаз није потврђен у најмање два или три узастопна необјављена истраживања. (Још увек памтим неверицу Драгољуба Жарковића – „хоћеш да ми кажеш да један ДС нема цензус у Београду?!“ – а о критикама активиста по друштвеним мрежама да и не говоримо.)

УМОР ОД ВУЧИЋА

Шта је у овом конкретном случају додатни аргумент за тврдњу да рејтинг актуелне власти уопште није тако фантастичан као што нас непрестано убеђују? Пре свега, ово је била телефонска анкета, а у њима – по правилу и из разлога о којима је овде раније већ било речи – СНС и СПС пролазе знатно боље него у оним чисто теренским или „комбинованим“. И друго, још важније. Као једно од контролних питања у ову анкету убачено је и: „За кога сте гласали на последњим председничким изборима?“

Да је гласало за Александра Вучића одговорило је готово 60 одсто испитаника – дакле, скоро пет одсто више него што је (по званичним резултатима) за Вучића стварно гласало. Што ће рећи (под 1) да је узорак био наглашено благонаклон према владајућој опцији, као и да (под 2) ако саберемо проценат оних који сада оптирају за СНС и СПС, остаје великих 7-8 одсто оних који су 2017. гласали за Вучића, а сада кажу да неће гласати за СНС и СПС.

Коначно, чак и ако пођемо од претпоставке да су одговори неискрени (односно да поједини испитаници лажу, било из страха, било из жеље да дају „социјално пожељан“ одговор), опет је много вероватније да ће та неискреност и „прилагођавање“ ићи у правцу већег изјашњавања за владајуће странке, а не обрнуто.

Погледајмо ове резултате трезвено и још једном. Када се саберу проценти коалиције око СНС и онога што добија СПС–ЈС, то још увек представља натполовичну већину. Али релативно танку већину, ни близу оних седамдесетак одсто на које у збиру излазе у поменутим анкетама, као и у појединачним, циљано организованим локалним изборима, који имају исту, по опозицију деморалишућу сврху као и оне анкете. А овај невесели тренд по владајућу коалицију може постати још непријатнији уколико заиста дође до споразума и „разграничења“ на КиМ, с обзиром да гласачи СНС-а по том питању имају дословно расцепљено мишљење.

С друге стране, далеко од тога да опозиција има разлога да превише слави. Ови протести јесу унели извесну динамику у готово замрли српски политички живот и отклонили – или барем пролонгирали – опасност од потпуног затирања политичког плурализма у Србији. И то је њихов велики успех, који не би смео бити потцењен или заборављен услед онога што ће се са протестима убудуће дешавати.

ПАРАДОКС САВЕЗА ЗА СРБИЈУ

Опозициона сцена у Србији тренутно је у великом превирању. Подршка Савеза за Србију опала је за неколико процената у односу на наше последње истраживање, али је то и даље једина опозициона формација која на неким будућим изборима са сигурношћу може рачунати не само на цензус, него и на двоцифрен резултат. Тај релативни и помало парадоксални пад главне опозиционе формације која, између осталог, углавном логистички и води ове протесте једним се делом може објаснити примењеном методологијом (увођење опције „за опозицију, али не знам тачно за кога“, без које би један део испитаника највероватније отишао у апстиненте, али и најмање неколико процената свакако завршило у СзС). Но, појавили су се и нови актери.

Улазак у политичку арену Сергеја Трифуновића, са свим контроверзама које га прате, буквално је из мртвих дигао Покрет слободних грађана и за месец-два учетворостручио рејтинг „покојног“ Јанковићевог ПСГ. Да ли ће Сергеј бити комета која ће радикално осветлити и изменити српску политичку сцену или само краткотрајна и брзогорећа „звезда падалица“ видећемо ускоро, тј. већ у наредним месецима. Као што ћемо видети и да ли ће на таласу или на маргинама актуелних протеста израсти неки нови „леви“ или „трећи“ блок, о којем снева део београдске грађанске елите. (Што се писца ових редова тиче, он и даље остаје заговорник једног блока и једне колоне, с тим да би она морала бити знатно флексибилнија и шира од тренутног Савеза за Србију. Али, то је већ друга прича.)

Разуме се и подразумева да сви ови налази важе за овај историјски тренутак, који карактеришу масовни протести у Београду и стотинак градова широм Србије, притисци поводом „правно-обавезујућег споразума са Приштином“, те Вучићеве изнуђене „жртве фигуре“ у виду пуштања низ воду појединих локалних шерифа, попут Јутке у Брусу или Симоновића у Гроцкој.

Неки политички потрес све може поново драстично променити. А да не говоримо шта се све може дешавати до избора који ће бити за нпр. неколико месеци или – као што би требало – чак за годину дана. (То „антидатирање“ и поређење резултата избора са неким месецима раније и у другачијој констелацији рађеним анкетама јесте још један маневар функционера и пропагандиста СНС који они радо користе ради дезавуисања „непожељних“ истраживања и истраживача.)

ФАТАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ

У конкретном случају, рецимо, један „мали“ договорени рат (такорећи „ратић“) међу пријатељима, током којег би се на Косову извршило фактичко „разграничење“ вероватно би благотворно деловао на посрнули напредњачки рејтинг. Уосталом, у нешто блажем облику тај филм смо већ гледали. У јесен 2016. (па и јесен 2017) рејтинг СНС-а такође је затреперио и пошао низбрдицом. А онда су кренуле оне бесомучне „ванредне емисије“, „државни удари“, „ванредна стања“ (праћена ванредним обраћањима и конференцијама за штампу) и „ратне претње“, час са Хрватима, час са Муслиманима. Да би се последње године и месеци ствар некако „природно“ фокусирала на Косово и албански погром који „само што није почео“.

Ипак, чињеница је да ове режимске „фаталне стратегије“ имају све слабији ефекат и све краћи рок трајања. (Па се ваљда зато и непрестано појачавају дозе таблоидног медијског наркотика.) У суштини, Вучићев успех у наредном периоду у највећој мери ће зависити не од кампање „Будућност Србије“ и сличних пројеката, него од тога хоће ли успети да некако угуши протесте и да посвађа главне опозиционе актере.

Е, сад. Ако протести неславно пропадну. И ако се опозиционе странке, личности и лидери жестоко покарабасе око тога ко је одговоран због тог евентуалног неуспеха. Ако се опозициони фронт поново разлети на десетак завађених странчица и покрета – плус додатно поцепа око контроверзе да ли на изборе уопште излазити или не – у том случају Вучић и СНС неће имати много проблема да се поново врате на магичну „коту 50 плус“. И онда ће се испоставити да смо сви опет „џаба кречили“. При чему је, као што знамо, отклањање последица погрешних избора и рђавог „кречења“ сваки следећи пут све теже и мукотрпније.

Избор из коментара анкетираних грађана

„Требали су да га утепају више“

Старија госпођа из Крушевца: Требали су тог Борка да утепају више, нису га довољно тукли чим је тако кратко био у болници. Шта има он да се мота ноћу по Крушевцу? Ко зна шта је он планирао и са ким. Не би њега тукли да се он није мешао у ствари које га се не тичу.

Младић из Новог Сада: За кога гласати, кад сви распирују мржњу? Мрзе се Срби и Хрвати – то знамо. Па се онда мрзе Срби који су са југа и са севера, па се онда ови са севера мрзе међусобно, јер једнима иде више новца него другима… И све тако до једног човека, где онај од увече мрзи оног од ујутро.

Протести

Младић из Косјерића: Протесте у принципу подржавам, али не овакве са распршеним идејама. Морају јасно да се поставе захтеви и да се сви сложе.

Старија испитаница из Пожеге: Брукају Србију. Само иду по градовима, праве лом, разбијају и прљају. Ја се дивим председнику како их трпи, ја то не бих могла.

Пензионер из Београда: Протести шкоде свима: ови на власти се нервирају и још више стежу, овим другима се подижу свест и морал, све док се опет не разочарају, а све време од нас ништа не зависи – биће онако како Меркел и Трамп кажу.

Нишлија: На протестима су само гологузани. Да су били способни за нешто у животу и направили посао, не би им био крив Вучић, ни власт.

Девојка из Руме: Подржавам и учествујем. Кад би свако извукао из куће бар по два члана своје породице, могли бисмо брже нешто да остваримо. Овако, добро је што се народ коначно буди, али је много споро и неизвесно.

Избори, странке, бојкот

Млађи Крушевљанин: Не може да се промени власт док стари и пензионери гласају за ове. Лако је њима, они (стари) имају оптимизам, јер су ослобођени сваке одговорности, а кроје нам будућност.

Правник из Крагујевца: Опозиција не зна где тера и бојкот је маска, није став.

Краљевчанин (46): Или сви у бојкот, или да сви изађу на изборе. Ово ми личи на оно „само сам га малко убио“.

Средовечна испитаница из јужне Србије: Ја одувек гласам за СПС, верна сам и не прелећем. Кад год видим Дачића на ТВ увек се насмејем, јер је духовит и позитиван.

Пензионер из Лесковца: Који избори, која смена власти. Да нам опет дођу нови, а у ствари стари. Да опет слушам Бранислава Лечића како глумата по телевизији. Доста је.

Мушкарац, Нови Сад, 36 година: Не пратим ништа, немам кад. Радим код Костића, одем на посао по мраку, вратим се по мраку, немам живот. (Али гласао би за СНС – јер нам „они отварају границе“.)

Пензионер, Лозница, 72 године:

– Да ли бисте изашли на ванредне парламентарне изборе?
– Таман посла да не изађемо, мада смо љути. Обећава пензионерима, а не даје ништа.
– За коју странку бисте гласали?
– За СНС.
– Зашто, ако сте љути?
– Ми другог до њега немамо.

Мушкарац, Сремски Карловци, 67 година:

– Да ли бисте изашли на изборе?
– Наравно, ми старији знамо реда и гласамо.

Косово, подела, одлагање решења

Испитаница рођена на КиМ: 20 година бежимо од проблема и сад ћемо као све да решимо за 20 дана. То може једино ако им све дамо. И шта смо радили све ове године – мучили се, трпели и остарили узалуд. Много сам тужна и тако ћу и умрети. Домаћица из Јагодине: Треба да учимо од Шиптара. Они су сложни као један, а ми смо међусобно ко рогови у врећи. Па како да победимо?

Полицајац пореклом са Косова: Ја сам ратовао на Косову. Да се у тој власти која одлучује о судбини мога народа нађе један, само један, који је макар три дана провео доле кад је било густо, одма’ бих му све потписао и подржао га… Али не, све су то фотељашки ратници.

Средњошколац из Неготина: Од кад знам за себе ми имамо проблем Косова и све се око тога врти. Мора то да се оконча једном, јер одлагање ништа ново, а ни добро, неће донети.

Пензионер из Зрењанина: Косово је било и остаће наше, дабогда се рука осушила сваком ко потпише признање.

За кога сте гласали на председничким изборима

За Вучића, ал’ сам погрешила. (Београд, жена 39 год.)

За Вучића, он је једини за мир. (Јагодина, жена 51 год.)

За Вучића, ал’ сам се сад предомислила.(Шабац, жена 30 год.)

Он је човек од фолирања, те воз за КиМ, авион за Шаулића, продаја ПКБ… (члан СНС-а, Пријепоље, неће да гласа – разочарао се.)

Жена 58 година, Ваљево:

– За кога сте гласали на последњим председничким изборима?
– Нећу да вам кажем! То је мој проблем!

Пензионер, Смедерево:

– За кога сте гласали на последњим председничким изборима?
– За Вучића! Ја сам моју авлију целу облепио са његовим сликама! Његову слику још држим у кући!
– Је л’ урамљена?
– Јесте!
– Где је држите?
– Стоји поред Светог Јована. То су ми спаситељи моји!

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!