“БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ”: Пуч у Београду помогли су Енглези када су овако описали Србе

21:00 27.03.2019.

Хиљаде демонстраната на улицама Београда тог 27. марта 1941. године узвикивало је "Боље рат него пакт" и "Боље гроб него роб".

Југославија је тако заувек напустила политику приближавања Хитлеру и одабрала много тежи, али у очима грађана исправнији пут – онај који је неизбежно водио у рат који је већ пламтео широм Европе.

Оно што много људи ни данас не зна је то да је бес који је тог дана избио на улицама престонице био „подпомогнут“ британском пропагандом.

Хронологија догађаја

– 25. марта председник владе Драгиша Цветковић и потпредседник Влатко Мачек потписују протокол о сарадњи Југославије и Тројног пакта

– 27. марта одржане су масовне демонстрације и изведен војни пуч

– 5/6. априла почиње немачка офанзива на Југославију (шифровани назив “Директива 25”), када је бомбардован и Београд

– 10. априла Немци улазе у Загреб, а на југу и југоистоку земље њихов продор из Бугарске изазива расуло југословенских трупа

– 13. априла Немци пробијају последњу линију одбране Београда и освајају престоницу

– 17. априла Хитлерове трупе и њихови савезници завршавају операције, а Југославија капитулира

О томе да ли је пуч заиста спонатано отпочео и која је улога Британаца у догађањима 27. марта и данас се расправља. Већина историчара се слаже да је утицај свакако постојао.

Након пада Француске, Британија је водила жестоку анти-немачку агитацију у преосталим неокупираним земљама Европе. У Југославији, велики део политичке елите је био про-Британски орјентисан, због савезништва у И светком рату и Британија је и те како знала да то искористи.

Преко, у Југославији веома слушаног, Радија слободних нација 26. марта, у сам освит пуча, емитован је запаљив говор Леополда Емерија, министра за Индију, који је народима Југославије поручио да југословенска влада не може полагати право на то да једним својим потписом “отпише част и независност 16 милиона Југословена“.

У изазивању пуча, Британци су рачунали и са традиционалним темпераментом Срба. Остало је записано да је британској Служби за специјалне операције — СОЕ о потпомагању пуча у Београду помогла и представа коју је у својој историји о Србима, првој на енглеском језику, оставио Херолд Темпрели.

– Срби су у стању да свом владару опросте многе недостатке, али не и недостатак патриотизма. Владар кога Срби оптуже за непатриотизам, пре или касније, бива натеран на абдикацију или убијен – записао је Темпрели.

Након тога, Британци су знали да је то “карта” на коју је потребно играти јер је кнеза Павла, који је пристао на споразум са нацистима, за “непатриотизам” најлакше оптужити.

Због јаких веза између Англиканске и Српске православне цркве, британска влада је могла утицати и на званичан став Српске православне цркве и патријарха Гаврила да иступи и подржи пучисте што се 27. марта и догодило.

Остало је забележено да се тог 27. марта у Британском посланству у Београду точио шампањац и славило. Демонстрације су овековечили београдски сниматељи Андра Глишић и Зарије Ђокић, а једна копија је одмах послата у Лондон.

Ваља поменути још и ово – иако се тог дана на улицама нашло неколико стотина хиљада бесних демонстраната, протести су прошли без инцидената. Није било жртава, а сломљен је само један излог – немачке туристичке агенције.

Епилог – смена намесника кнеза Павла Карађорђевића и владе Цветковић-Мачек и отклон од Хитлеровог Тројног пакта.