Прочитај ми чланакНАТО је на Савезну Републику Југославију за 78 дана свакодневног бомбардовања бацио више бомби него Хитлер у читавом Другом светском рату! Овај застрашујући податак навела је својевремено у писму америчком генералу Мајклу Шорту, главнокомандујућем ваздухопловних операција НАТО, Американка Стела Џатрас.
Цитирао га је генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић, учествујући на дводневној Међународној конференцији „Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва“, одржаној у Београду поводом 20 година од НАТО агресије на СРЈ.
Учесници, међу њима и бројни гости из иностранства, попут Француза Жака Огара, Немца Клауса Хартмана или Британца Нила Кларка, говорили су о геополитичком, безбедносном и хуманитарном аспекту агресије.
Председница Светског савета за мир из Бразила Сокоро Гомеш сматра да је бомбардовање био корак „империјалистичких западних сила како би спровеле стратегију светске доминације користећи регион Европе као терен, а имајући за циљ Русију“. Како је додала, део тог корака био је и ширење НАТО-а ка истоку са постепеним интегрисањем земаља у своје редове које су претходно чиниле Варшавски пакт.
Историчар из Израела Гидеон Грајф каже да смо данас сведоци да бомбардовање није зауставило страдање и да је такозвана ОВК наставила активности на Косову и након бомбардовања се проширила у друге делове Србије и у Северну Македонију.
Генерал Миломир Миладиновић сматра да се Војска СРЈ храбро супротставила основним циљевима агресора, распарчавању земље, смени руководства и разбијању Војске. Да се циљеви и средства нису бирали, Миладиновић цитира америчког генерала Мајкла Шорта.
– Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну па чак и здрав ваздух – рекао је Шорт.
– Да би своје циљеве реализовали, ангажовали су највећу ваздушну силу која је икада употребљена до тада на било коју земљу. Више од 1.200 ваздухоплова свакодневно је имало 330 у просеку полета дневно. Другим речима, НАТО је ангажовао 44 одсто својих борбених авиона – навео је генерал Миладиновић.
Освешћивање у ваздуху
На скупу у Београду говорио је и посланик руске Државне думе Јевгениј Примаков, син Евгенија Примакова, председника руске владе у време напада.
Многи међународни аналитичари су сагласни да је напад на СРЈ представљало прекретницу у односима Русије и САД. Као један од симбола прокрета била је одлука премијера Примакова да откаже посету САД. Он је и буквално, након што му је потпредседник САД Ал Гор јавио за почетак напада, дао наредбу да се авион са руском државном делегацијом са њим на челу, врати у Москву.
„Примаков је приговорио да ће НАТО окрвавити своје руке, а утицај (операције) на односе између САД и Русије бити разоран“, написао је у мемоарима Строуб Талбот, тадашњи заменик америчког државног секретара.
Кад Хандке рецитује Тозовца
Чувени аустријски писац Петер Хандке био је главна звезда другог дана Међународне конференције. Бивши југословенски шеф дипломатије и један од организатора конференције Живадин Јовановић уручио је писцу специјалну Повељу захвалницу за напор који је Хандке уложио протеклих деценија у одбрани права Срба да се чује и њихова страна ратних дешавања и разарања заједничке државе. Писац је у говору поручио да је „Србија земља прошлости и будућности“.
Каже да је веровао у Европу, али да је разочаран када је у Словенији и Хрватској слушао тамошње интелектуалце како се залажу за подизање зидова према балканским суседима. На крају је, на опште изненађење, на српском језику покушао да одрецитује песму „Иде Миле Лајковачком пругом“. Није му то ишло најбоље, често се поштапао немачким и енглеским речима, али је добио заслужени аплауз.
– Мени је драго да је тај добри Аустријанац на један најлепши начин причао о духу српског народа, са пуно симпатија и уз праве речи. И ја му се за то од свег срца захваљујем. Пошто сам ја добродушан Србин, а он добродушан Аустријанац ми смо се, ето, у песми нашли – прокоментарисао је за „Вести“ легендарни Предраг Живковић Тозовац, комплетни аутор и извођач овог класика српске народне музике.
Жаљење амбасадора
Амбасадори осам земаља у Београду истакли су у заједничкој изјави да памте 24. март као дан када је дипломатија подбацила и изразили жаљење због цивилних жртава током догађаја 1999. године. У изјави које су потписали амбасадори Француске, Немачке, Холандије, Норвешке, Велике Британије и САД, као и отправник послова Италије и конзул Канаде, наводи се да саучествују с болом „свих оних који су у ратовима 90-их изгубили своје најмилије“. Потписници ове изјаве у Ташмајданском парку су одали почаст погинулима током НАТО бомбардовања 1999.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
