Прочитај ми чланакИсповест хирурга који је био дежуран 1999. на дан када је Ниш страшно страдао од НАТО бомбардовања.
„Сећам се тог страшног дана када је у једном налету у Клинички центар стигло толико повређених да је требало у истом моменту 15 операционих сала, а то нисмо имали.
Довозили су рањенике, са откинутим рукама, тешко повређене, збрињавали смо их како смо знали и умели, на ходнику, у соби, у сали, где год”, прича 20 година од бомбардовања за „Блиц“, садашњи директор Ургентног центра у Нишу, хирург др Миодраг Лазић.
Године 1999. предводио је једну од две хируршке екипе, као лекар са већ четири године ратног искуства на територији БиХ. „Милосрдни анђео“ није штедео Нишлије, нарочито тог 7. маја 1999. када је „одлучио“ да Ниш завије у црно, биланс дана био је 16 мртвих, 18 рањених.
– За мене је то био рат у наставцима, јер сам од 1992. до 1996. водио српску болницу у Сарајеву и знао сам шта нас чека. Тако да када сам чуо прве приче о бомбардовању, кренуо сам са припремама иако нисам могао да верујем да ће се то заиста десити. Сећам се када сам рекао да на спратове донесемо бурад са водом, гледали су ме у чуду, јер нису знали како то изгледа, нажалост, ја јесам, и тако смо кренули од обичних ствари – прича др Лазић. Каже да је бомбардовање, које је у Србији почело 24. марта 1999. године, једнако погибији и страху.
– Морали смо да радимо без размишљања, дежурали смо 24 сата дневно и смењивали се, али када је било алармантно, долазили смо сви – подсетио се др Лазић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
