Прочитај ми чланакТоком сусрета групе привредника Србије који послују у оквиру ПКС и дела српских предузетника са Косова и Метохије данас је у Косовској Митровици договорено скоро оснивање удружења привредника и то у десет средина са већински српским становништвом која ће се тако “вратити” Привредној комори Србије.
После промене Закона о привредним коморама Србије 2015, некадашња Заједница предузетника са Косова и Метохије која је под тим називом постојала у оквиру ПКС, применом новог закона припојена је четвртом стубу ПКС, а то је предузетништво. Највиши орган овог стуба јесте парламент.
У парламенту предузетника ПКС тренутно нема српских привредника са КиМ-а, а један од главних разлога за то јесте и тај што већ две године нису одржани избори које треба да спроведе Привредна комора Косова и Метохије, која је до сада делегирала чланове за ПКС. Данас је ипак договорено да се привредници са КиМ-а прикључе овом телу управо преко удружења привредника – за које се надају да ће ускоро да буду и основани.
А где смо ми? Јесмо ли ми Србија или нисмо?
“Један леп гест наших пријатеља”, рекла је дугогодишња предузетница и чланица некадашње Заједнице предузетника, истовремено и потпредседница Привредне Коморе Косова и Метохије Снежана Костић, поздрављајући долазак српских привредника у Косовску Митровицу.
Посета је иначе и уследила након што је недавно Костић поставила питање руководству ПКС управо због тога што у скупштини предузетништва ПКС нема привредника са КиМ-а: А где смо ми сада? Јесмо ли ми Србија или нисмо?
Долазак ове групе привредника из централне Србије Костић види као доказ њиховог, како је данас рекла, експедитивног одговора на питање које је поставила.
“И то са највећом жељом да се ми вратимо тамо, јер знају колико свима нама са Косова и Метохије значи да смо присутни у Србији и јер нам је то доказ да смо још увек део Србије и да постојимо у том систему“, додала је.
Оснујте удружења, комора да оживи
Председник Савета парламента предузетника ПКС Миливоје Армуш објаснио је да је ПКС реструктуирана 2017, и 2018, да је према новом Закону централизована – са две покрајинске коморе, уз комору Србије и више стубова. Од десет актуелних стубова, Армуш је истакао прва четири, од којих је четврти управо предузетништво.
“Оно што је нама врло важно јесте то да вратимо предузетнике на место којем и припадају а то је ПКС”, рекао је Армуш, додајући да они на српске привреднике са КиМ-а гледају као на део српског привредног система.
“Још увек немамо сазнања да Косово није Србија. Када то будемо сазнали, онда ћемо вероватно другачије и размишљати”, каже Армуш.
Србија има 272.000 регистрованих предузетника, навео је податке ПКС. Међутим, како је истакао, постоје, према информацијама које је добио управо на састанцима у Косовској Митровици, и други српски предузетници који нису регистровани у оквиру система Србије, а који су корисници фондова појединих међународних агенција за привредни развој, од УСАИД-а, преко европских фондова.
“Они желе да постану предузетници. Не могу да кажем да нити знају, нити да не знају, већ да се они нису снашли због свега овога што се на овој територији дешава, а верујем да је то пре свега због (питања) економске снаге и због свега онога што следи кад региструју своје друштво као и обавезе које морају да плаћају према држави,“ каже Армуш.
Говорећи о проблемима предузетника на Косову и Метохији, председник Савета парламента предузетника ПКС је указао управо на проблем регистрације, односно двојног система који чека привреднике на локалу.
„Пошто ми овде имамо две државе – Косово и Србију, ми смо заговорници да ви (привредници са КиМ, прим.ред.) треба да будете чланови Привредне коморе Србије“, казао је.
Указао је присутнима на то да привредници треба да оснују удружења у 10 општина на КиМ-у са српском већином, да поднесе захтев за регистрацију у ПКС, и да онда имају своје представнике у парламенту предузетника коморе Србије.
Додатни разлог за формирање ових удружења је и то што тренутно у пракси не функционише Привредна комора на КиМ-у, с обзиром на то и да избори нису одржани. Армуш је такође истакао потребу да ова комора треба да, како је рекао, „оживи“.
“Сва општа удружења, као и чланови општих удружења по Закону о привредним коморама су обавезни чланови коморе. Не више да ли јесу, или нису, већ да – сви су обавезни чланови коморе и као такви треба да се организују и да једном кренемо да правимо амбијент у коме ће они пословати добро, здраво и бити од користи и друштву и својој породици и свима другима којима је то преко потребно”, истакао је Армуш.
Нагласио је као посебно важан – договор са локалном самоуправом, односно са онима који одлучују, и да је управо општина “први саговорник” предузетницима.
Иако објашњава да на састанцима увек кажу да привреднике политика не занима, те да у привреди нема смисла давати место политици, са друге стране признао је да без политике привредници не могу да креирају своје пословање.
“Стога је парламент предузетника једна од озбиљнијих институција која се бави уређењем законске регулативе за предузетнике”, нагласио је Армуш уз подстицај да се и српски привредници са КиМ-а нађу у овом телу.
У данашњој делегацији привредника Србије били су поред Армуша и Радослав Зарић из Лазаревца, Миодраг Антић из Врања, Братислав Вукадиновић из Ниша и Драгoљуб Репац из Кикинде. Са њима на састанку било је 15 привредника са Севера Косова, и три из Грачанице.
ГРАЂАНИ КОЈИ СУ УЗЕЛИ КРЕДИТ У ШВАЈЦАРЦИМА (углавном јер су им то сугерисали поштански службеници, иако се у најстабилнијој страној валути никад не узима кредит при… https://t.co/d4l15q6DZD
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 21, 2019
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
