МОЖЕ ЛИ СЕ РУСИЈА сматрати суперсилом?

09:30 22.03.2019.

Политичари и (својеврсни) експерти воле да се играју овим термином, али многи се не слажу с тим да је у наше време он уопште битан. Тако, на пример, мисли Владимир Путин.

Руски председник је једном изјавио да су Сједињене Државе једина преостала светска суперсила. „Америка је велика држава. Данас је то вероватно једина супердржава. И ми то прихватамо“, рекао је Путин 2016. године на Санктпетербушком економском форуму.

Неки лидери и политолози, међутим, још увек понекад називају Русију суперсилом: на пример, аустријски канцелар Себастијан Курц је у јулу 2018. назвао самит Путина и Трампа добрим знаком „сарадње двеју суперсила“. Ко је онда у праву, Путин или Курц?

Шта је суперсила?

Дефиниције се разликују, али већина политолога се слаже да једна суперсила мора имати снажан војни, економски, финансијски, културни и идеолошки утицај, и не само на најближе суседе, већ на читав свет.

„Збигњев Бжежински је веровао да постоје четири неопходна фактора да би држава била суперсила: војни, економски, научно-технолошки и културни“, пише Олег Матвејчев, политолог Високе школе економије у Москви. То има смисла, јер да би утицала на свет (а то је оно што суперсиле раде), држава мора да поседује најмодерније оружје и да има јаку економију, али истовремено и да зачуди свет својим културним и научним успесима.

Ограничене могућности

Да ли Русија испуњава ове критеријуме? У неким областима Москва је дефинитивно суперсила. Русија, на пример, може да рачуна на огромне војне капацитете (одбрамбени буџет од 47 милијарди долара, нуклеарни арсенал и позиција друге најјаче оружане снаге на свету).

Политички гледано, улога Русије на међународној сцени је такође импресивна: као стална чланица Савета безбедности УН Русија има право вета. Осим тога, Русија игра важну улогу у европској политици и, захваљујући свом активном положају у сиријском конфликту, такође има велики значај на Блиском истоку. Међутим, економски потенцијал Русије није толико велик као потенцијал Сједињених Држава. Русија се по БДП-у налази на 11. месту у свету па можемо рећи да се економски гледано дефинитивно не ради о суперсили.

Споменуто стање ствари ограничава Русију и у глобалној политици. „Постоји само један параметар који доказује да је Русија глобална сила: обрамбени ресурси. У другим подручјима нисмо толико снажни колико желимо, и искрсава питање која ће бити улога наше земље у 21. веку”, рекао је за Коммерсант Александар Динкин, председник Института за светску економију и међународне односе.

Вашингтон је усамљен на врху

Наравно, није увек било тако. У другој половини 20. века СССР је био снажан конкурент Сједињеним Државама на свим подручјима, од војних до политичких питања, од економије до културе.

„Након два разорна светска рата, глобална заједница се нашла у, историјски гледано, стабилном и веома абнормалном стању. Две државе су доминирале светом“, рекао је у интервјуу Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“. Овај биполарни светски поредак је прерастао у Хладни рат.

„Тада је настао термин ‘суперсила’, да би се САД и СССР разликовали од такозваних ‘велесила’ 19. века“, додао је Лукјанов. Биле су то Велика Британија, Француска, Немачка, Русија… Али у другој половини 20. века постојале су само две суперсиле. Хладни рат се завршио распадом СССР-а, и премда је Русија наследила највећи део њене имовине (нуклеарни статус и место у СБ УН), „њен утица више није био тако посебан“, рекао је експерт.

Чини се да је Владимир Путин ипак у праву: иако је Русија један од главних играча на међународној сцени, она није суперсила попут САД-а. Да ли ће Америка остати најмоћнија земља на свету или ће изгубити своју круну, као што се догодило са СССР-ом? То ће само време показати, али једно је сигурно – нико на врху не остаје заувек.