Прочитај ми чланакПросечна цена минималне потрошачке корпе у Србији за трочлану породицу износи, према статистичким подацима, нешто више од 36.000 динара.
У потрошачку корпу спадају храна и безалкохолна пића, на шта се у Србији у просеку троши 15.946 динара. На алкохол трошимо 2.939 динара, на становање, струју и воду оде 7.178, за одржавање куће и намештаја 1.581, на здравство 1.391, транспорт 2.367, па нам за одећу и обућу остане само 1.204 динара, показују подаци Министарства трговине.
Са оваквом математиком мало би се ко у Србији сложио.
Радник са минималном месечном зарадом од 27.000 динара не може себи да приушти ништа осим плаћања рачуна и хране, а што се одрицања тиче, уколико трочлана породица живи од само једне плате, одриче се свега.
Ситуација варира од града до града. Највећа просечна плата је у Београду и износи 61.511 динара, следи Нови Сад са 55.199 динара, а на трећем месту је републички просек од 50.556 динара. Четврти је Крагујевац са 49.498.
Са већом платом, расту и трошкови, те према статистичким подацима минимална потрошачка корпа у Београду кошта 42.832 динара, а у Новом Саду 38.619 динара.
„Немогуће је у Београду живети са једном просечном платом, и још ако је у питању трочлана породица… Трошкови су огромни. Што се тиче хране, мање-више у свим градовима је исто, јер се храна купује на акцијама у маркетима и на пијацама. Али цене станарине, инфостана, превоза, одеће, обуће су веома различите. Са једном просечном платом нема шансе живети у главном граду“, каже Вукашин Мијатовић, економиста из Београда.
Са једном платом тешко се живи и у унутрашњости, у Лесковцу је, рецимо, просечна плата 40.149 динара, а минимална потрошачка корпа 31.728.
„Након што платим рачуне и купим храну, не остане ми ништа, па сам редовно у минусу. Деца имају своје захтеве, одећа, обућа, страни језик, спорт, рођендани, играонице, кад дође лето – море? Како то исфинансирати? Какви су то подаци, не знам, али ја у Лесковцу немам 40.000 динара, већ упола мање. Добра ствар је што и супруга ради, па некако успевамо да саставимо ту једну просечну плату“, прича Иван Петровић.
ЧАЧАК: Пензионерки на дуг од 22.000 динара стигла камата од 123.00 https://t.co/jN0oxZlSyx
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 20, 2019
Иако је од почетка године на снази нова минимална цена рада од 155 динара по часу, па је минималац достигао 75 одсто минималне корпе, многима то не значи пуно, јер не могу да зараде ни тих 27.000 због броја радних сати.
Све време говоримо о цени минималне потрошачке корпе, док права изгледа потпуно другачије. Према последњим подацима, цена пуне корпе у Београду износи 74.164 динара, у Новом Саду 78.513, а републички просек је 70.429.
„Много је примера где се људи буквално одричу свега, почевши од тога да штеде на квалитету, било да се ради о храни, одећи, обући… квалитету живота. Одричу се путовања, одласка у позориште, биоскоп, на излет, а о неким скупљим варијантама да и не говоримо. У унутрашњости се можда може опстати са просечном платом, али у Београду је за какав-такав пристојан живот потребно око 100.000 динара“, закључује економиста Мијатовић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
