Прочитај ми чланак

ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ ОД УХАПШЕНИХ МОМАКА: „Ухапшен сам због пропаганде са Пинка“

0

Ништа тог јутра није наговештавало да ће дан бити другачији од свих претходних. Недељно преподне је обично резервисано за сумирање утисака са суботњег протеста.

Но, тог преподнева сам планирао да након ванредног протеста одем код свог сестрића Душана на први рођендан. Од осмог децембра и почетка протестних шетњи, трудим се уз њих да водим и нормалан живот. Док сам се, већ стандардно пуном тролом грађана који се ретко осмехују, возио ка Председништву, размишљао сам у каквом ће он друштву одрастати. Да ли ће напустити родитељски дом и земљу у потрази за бољим животом? На његов први рођендан нисам стигао. Када одрасте, даћу му овај текст да прочита. Можда тада схвати колико је било битно да пропустим први рођендан, да бисмо све наредне дочекали заједно у Србији. Разумеће он то сигурно.

Вероватно сте сви већ упућени у то шта се дешавало у недељу. Када сам стигао испред Председништва, већ је била пробијена ограда и дошло се до врата. У ваздуху се осећала тензија. Видело се да је грађанима стрпљење при крају. Томе је сигурно допринео и велики број полицајаца у опреми за разбијање демонстрација. Неко време се чекало да дође камион са озвучењем, да би конференција за штампу председника могла уживо да се прати. Када је стигла вест да је полиција код зграде Лондон блокирала камион, упутио сам се тамо да видим шта се дешава. Атмосфера је била узаврела. Незадовољство влашћу и њеним ауторитарним методама владања, осећај безнађа и недостатак боље перспективе – све се то скупило у једно недељно поподне. У намери да се омогући пролазак камиона, започиње кошкање са полицијом. У том тренутку, уместо камиона, ка нама долази сузавац. Неискусно трљам очи и погоршавам стање. А онда правим потез који ће ме довести до тога да данас пишем ову колумну. Пада флаша испред мене, за коју ја кроз замагљене очи помислим да је сузавац, шутирам је даље од себе и говорим људима да се повуку. Ништа посебно на први поглед. Полиција одлучује да се склони, камион пролази и ја крећем на рођендан.

Прва назнака да нешто није у реду се десила док сам куповао поклон у Кнез Михаиловој. У кратком временском интервалу ми стиже велики број порука. Прва порука је од моје професорке енглеског из средње школе: „Изашао је снимак на Пинку, објављено ти је име и презиме. Кажу да си лице које је полиција идентификовала као насилника који шутира полицајца.“ Знао сам да је истина, она се не шали, не знате ви Драгану. Мозак ми ради триста на сат, уста ми се суше. (О да, тако изгледа када се први пут сусретнете са тим.) Одлучујем да се вратим испред Председништва и успут већ зовем адвоката да га обавестим да ћу бити приведен. На његово питање због чега, одговорио сам да знам колико и он. Нажалост, не би био први пут да некога хапсе на основу пропаганде из режимских медија. Постајем свестан да ме чека иста судбина. Испред Председништва је већ све јасније. Стиже ми видео (снимак) на којем се (где се) јасно види да Пинк користи снимак где ја шутирам флашу, али ипак мало „дотеран“. Направили људи како њима одговара, није им први пут, али за мене свакако јесте. Није прошло ни минут, то се и догодило. Прилазе ми полицајци у цивилу, лична карта на увид и ето ме у колима на путу ка станици, популарном 29. новембру. У глави триста мисли, шта ће рећи породица, пријатељи, колеге на послу, ма милион ствари ми се врзма кроз главу. Па ја само желим да живим у слободном друштву.

Не желим да моји вршњаци беже одавде главом без обзира. На петом спрату је живо, ради се пуном паром. Ништа није као на филму, верујте ми на реч. Нисам добио чак ни мрки поглед, инспектори су били веома професионални. Видим момке који су ухапшени пре мене, сви су ведри и насмејани. Чудно, зар не? Логичније ми је било да буду уплашени, али не, ово је било нешто сасвим другачије. Још је Перикле говорио да је храброст друга страна страха. Мислим да је то овде био случај, страх који те вуче да се бориш, да не потонеш. Гледамо се сви међусобно и смејемо се. Знате онај осећај када си сигуран да радиш праву ствар? Баш тако сам се ја осећао. Наша грађанска непослушност је оправдана јер је неправда огромна. Власт мора да поштује елементарна права, а не да влада како год, само зато што је власт. Снимак је доказао моју тврдњу да никога нисам шутнуо, јер нема потребе да шутирам полицајца. Шта је тај човек мени скривио? Нису они ништа криви, ја се борим и за њих. Зна се ко је главни кривац за тензије и поларизацију у друштву. Добио сам прекршајну пријаву и судија ми одређује казну од 20.000 динара, коју морам одмах да платим. Плаћена је казна и излазим на слободу.

У том тренутку би требало да се осећам као победник, али то није био случај те вечери. Сазнајем да су остали добили затворске казне и да су послати на издржавање у Падинску скелу. Шок, неверица. Тридесет дана – због чега? То су млади људи који нису имали намеру да никога повреде. Уласком у Јавни медијски сервис су желели да покажу своје незадовољство и том приликом никога нису повредили, што је и потврдио новинар РТС Зоран Станојевић.

Демонстранти су кроз грађанску непослушност штитили члан 51 Устава који гласи: „Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.“ То су млади мислећи људи који знају шта је грађанско васпитање. Одлучили су да се успротиве тренутном систему и зато су кажњени. Није добро када се копље сломи на младим људима. Милошевић је пао оне године када је ударио на омладину.

На њих кад кренеш, ето теби на улици њихових родитеља, родбине и комшија. Најбољи пример за то је протест ђака Филолошке гимназије који су се солидарисали са својим другом Павлом Цвејићем, ухапшеном и осуђеном на 30 дана затвора са својих 18 година. Слика у којој власт изводи кордон полиције на групу средњошколаца је одраз тренутног стања у друштву. Са децом нема преговора, они су искрени и знају шта желе. Мислим да су они главни „кривци“ што су у тренутку писања овог текста скоро сви ухапшени пуштени.

Кажњен сам пред судом, али сам чист пред собом јер знам да сам био у право време на правом месту и на правој страни.

                 ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!