Прочитај ми чланак

ОД ЗЕМАЉСКОГ КНЕЗА до кнеза Срба

0

Послије смрти кнеза Војислава Војиновића (1363) политичка моћ је концентрисана у рукама браће Мрњавчевића. Цар Урош је 1365. био приморан да за свог савладара призна Вукашина са титулом краља, Угљеша је постао деспот, а Вукашинов најстарији син Марко млади краљ.

На помолу је било формирање нове династије, јер је до овог времена било јасно да ће Урош остати бездјетан. Рођаци Немањића су почели да се окупљају у родбински повезане кланове који су за царева живота настојали да стекну што бољу позицију за коначни обрачун око власти.

Краљ Вукашин и властела окупљена око њега имали су највеће шансе да остваре свој циљ. Властела на југу,Немањићки рођаци и Балшићи су стали уз Мрњавчевиће. Краљ Вукашин је наишао на јаку опозицију код рашке властеле, која у почетку овог периода нема израженог вођу…

Неђе у то исто време (до 1368) жупан Никола Алтомановић је загосподарио цијелом облашћу свог стрица кнеза Војислава Војиновића. Лазарево политичко нарастање и појава жупана Николе свакако нису наишли на одобравање краља Вукашина и деспота Угљеше. Само њиховим сламањем нова династија је заиста могла да замијени стару.

Према Мавру Орбину до првог сукоба рашке властеле, предвођене жупаном Николом и кнезом Лазаром, са краљем Вукашином дошло је на Косову 1369. године. По њему, Лазар се у кључном моменту повукао из битке, а Никола Алтомановић се једва извукао поражен. Ако поклонимо повјерење овом податку из њега можемо извући више закључака. Прво, очигледно да је спорна област било Косово и да је ту рјешавано питање доминације.

Вукашин није успио да зада одлучујући ударац рашкој властели.У прилог овом закључку иде и чињеница да се он 1371. поново спремао на поход против Николе Алтомановића. И на крају, овакав Лазарев потез могао је бити узрок трајном непријатељству између њега и жупана Николе Алтомановића.

Катастрофа на Марици 26. септ. 1371. године одразила се на све у српском царству. Њоме је уништена коалиција окупљена око браће Мрњавчевић, а прихватањем турског вазалства њихови насљедници и браћа Драгаш су себе избацили из борбе за власт над српским земљама и насљеђе Немањића.

Тежиште борбе биће пренијето на рашке земље. Пропаст Мрњавчевића представља важан моменат у Лазаревом посезању ка владарској моћи. Он се највише окористио смрћу краља Вукашина. Загосподарио је Новим Брдом и тиме стекао велике приходе, али и своју баштину спојио са државом.

Тада је загосподарио и југоисточним Косовом са градом Љипљаном и тако себи припојио раније спорне територије. Вјероватно је тада загосподарио и жупом Лаб коју је дао у државу челнику Муси (Мусићи, Млсићи) и његовим синовима, својим сестрићима.

Тек послије ових освајања држава кнеза Лазара и његова баштина су постале компактна цјелина. У овој акцији он је наступао заједно са Вуком Бранковићем коме је припала Приштина. Дакле, 1371. кнез Лазар заједно са Вуком Бранковићем постаје господар Косова.

Балшићи преузимају Призрен, а Никола Алтомановић Звечан. Овим је завршена друга фаза у Лазаревом посезању за врховном влашћу, и отпочела трећа, одлучујућа, у којој се активно борио против других такмаца у игри престола…

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!