ДР ПЕТРОВИЋ О блокади медија у Србији, и хоће ли бити тзв. разграничења са Косовом

22:54 18.03.2019.

Са својих више од 182 000 пратилаца, свакодневним емисијама Интервју и Дуел, где гостују престижни гости из различитих области политичког и друштвеног живота, Балкан инфо је постао већ неколико година, водећи алтернативни медиј на српским просторима. Са друге стране све чешће су емисије ове медијске куће, у којима гостују и гости из иностранства и да се Интервју снима широм света на практично свим континентима, па је тако Теша Тешановић управо боравио и у Латинској Америци одакле се очекује емитовање више снимљених емисија.

Др Драган Петровић, је међу најчешћим гостима Балкан инфо ово је био његов 18 интервју уз још неколико дуел емисија. Главна тема емисије Интервју у којој је Петровић био гост 12 марта је тзв. разграничење са Приштином, односно хоће ли доћи до таквог споразума који би омогућио заправо тзв. Косову улазак у ОУН и практично довео до дефинитивног признања Београда независности те квазидржаве.

Петровић је указо на тотално погрешан приступ Вучићеве власти косовској проблематици, и да би то био завршни и катастрофалан потез, који се на сваки начин мора спречити. Чак и ако би се приступило тзв. „разграничењу“, што је рђав приступ за српске интересе, овако како му приступа Вучић и власт, је додатан промашај и капитулација, па је једина шанса за било какво остварење српских интереса на Косову и Метохији, прекид преговора у овом правцу, али и смена постојеће власти, отварање медија, и тражење општенационалног консензуса по овом горућем држаном и националном питању.

Чак и да се оствари овакав концепт где највише помажу СПЦ, Русија и друге наклоњене силе, интелектуалци и све више и масовније српски народ у целини, штете по косовско-метохијско питање су од стране постојећих власти у протеклих седам година велике и тешко се и у највећем могу анулирати, на позицију Србије. Промене и у међународном окружењу, говоре у прилог да извесног оптимизма по овом важном српском питању свакако постоје јер је то свесрпско питање највећез значаја, и не сме се више дозволити да буде предмет лицитације дела отуђене и марионетске политичке и друштвене владајуће елите.

Блокада и чак планска дебилизација у медијској сцени Србије, је велики проблем, који се стално појачава јер актуелна власт, али и страни фактор паралелено, стежу обруч и поседају један по један од преосталих неколико слободних локалних медија. Тако практично сем интернета, зрењанинске регионалне тв КТВ и у мањој мери још неколико локалних медија, режим и страни фактор паралено, држе целокупну медијску мрежу у Србији, са катастрофалним програмским шемама.

Не само да се опозиционом мишљењу не даје простор, већ се врши (планска) дебилизација, како каже Петровић, „регресија“ на нижи интелектуални, етички, и општецивилизацијски ниво. То одговара подухвату сламања земље и стања свести популације, од стране оних сила које фактички држе Србију, као de jure слободну и независну државу, у форми протектората, експлоатације, испумпавања ресурса, демографског слабљења и лишавања дугорочно суверенитета и чак смисла постојања.

Без обзира на све, све већи део популације схвата суштину, и владајући концепт је у озбиљној кризи, с тиме да и власт и наведени страни фактор (атлантистички центри моћи, Брисел, Сорош…) покушавају свим силама, и у томе имају извесног успеха, да се алтернатива и опозициони фронт у Србији не устроји као квалитетан и јасна алтерантива по свим најважнијим државним и егзистенцијалним питањима. Опозиција је реално знатно слабија од могућности, а она патриотска која би дала акценат на питању Косова и Метохије, свесрпског макар културног и економског повезивања у региону, друкчијем економско-социјалном концепту, једва да постоји и није организована нити међусобно повезана.

Тако и започети протести у Србији имају мању снагу од могуће и потребне, јер Петровић ту издваја три целине: народ, који је оправдано незадовољан стањем у земљи и спреман је начелно на протесте,, што се види и по масовности и њиховом ширењу и на друге градове, ван Беогарда; Савез за Србију, који и поред своје разнородности и хипотеке, да сем Двери, га чине углавном групације које су већ биле на власти, има снаге и кредибилитета, посебно инсистирајући на својих 30 тачака, и начелном противљењу тзв. „разграничењу и правно обавезујућем споразуму са Приштином“; те најзад сами организатори протеста, који су најслабија карика (Трифуновићи, промондијална група уметника, невладине организације ослоњене на атлантисте и др.) и који очигледно имају линк са истим центрима моћи који и надзиру и уцењују Вучића и постојећу власт.

Ова 2019. календарска година је веома важна и за Србију и за српски фактор у целини. Петровић позива на обједињавање свих интелектуалних и патриотских снага у земљи, свест народа, да се не дозволи тзв. правно обавезујући споразу и „разграничење“ са лажном државом Косово, али и борбу за демократизацију српског друштва где је постојећа власт велика препрека, а ослобађање јавне сфере и медија, изузетно важно за будућност Србије.