Прочитај ми чланакПротести против власти у Србији су овог викенда добили ново лице, а аналитичари кажу да окупљања морају да остану ненасилна да би била масовна, али и да изнедре јасне захтеве режиму.
Након 15 мирних шетњи у низу, демонстрације су овог викенда у Београду биле бурне – главне улоге имали су полицијски кордони и напетост, а приведено је 18 људи. Неки су већ и осуђени на затворске казне до 30 дана.
Део демонстраната је у суботу увече упао у зграду РТС, у недељу су грађани и лидери опозиције опколили зграду Председништва и председника Александра Вучића у њој, а све је било на ивици озбиљних инцидената.
„Делује да су протести дошли до кључне тачке“, каже за ББЦ на српском аналитичар Курт Басинер из Савета за демократизацију политике, НВО која се бави међународним односима.
Како наводи, протести су до сада били усмерени само против Вучића, али би опозиција сада већ морала да понуди нешто конкретно.
„Тако је и у Америци, не само у Србији… Једно је бити против Трампа или Вучића, а потпуно друга ствар је за шта си ти“.
Шта даље?
Многи протесте упоређују са борбом против режима Слободана Милошевића, када су против њега протестовали грађани свих политичких опција, без обзира на идеолошке разлике.
Велики део борбе против Милошевића изнео је покрет Отпор, чији је члан био Иван Маровић.
Он за ББЦ на српском каже да је за актуелне протесте кључно да остану ненасилни.
„Надам се да организатори знају колико је то неопходно, јер ће тако већи број људи да се прикључи… Обични грађани се плаше да иду на насилне демонстранције, а ако нема масовности, онда нема ни политичке снаге“.
Друга ствар, каже Маровић, јесу захтеви – важно је да буду конкретни, барем док је све у „фази протеста“.
„Међутим, мислим да се ништа неће десити, већ ће, као код нас после 1996. године, све морати да прерасте у покрет и буде усмерено ка мобилизацији читавог становништва“.
Шта кажу власт и опозиција?
Вучић је у понедељак изјавио да је спреман да „отвори тему РТС-а“ и да пристаје на дијалог са грађанима, али не и са појединим опозиционим политичарима, преноси Н1.
Како каже, опозиција је нередима на протестима направила катастрофалну грешку.
„На власт се долази изборима, демократским путем, а не тиме што ћете да уносите тестре и упадате некоме у просторије. Хвала им (опозицији) на томе што воле да вичу, да се служе насиљем, видим да народ то не подржава“, казао је Вучић.
Огласила се и премијерка Ана Брнабић која је истакла да протести током викенда „нису уздрмали власт“.
Брнабић је истакла и да је лидер Двери Бошко Обрадовић преузео демонстрације, као и да са њим никада неће разговарати.
Опозициони Савез за Србију захтева да ухапшени буду пуштени и наводи да ће у супротном бити много већих скупова, док из организације протеста „1 од 5 милиона“ наводе да не одустају од шетњи.
Они траже смену председника Вучића и слободне медије пред потенцијалне изборе, на којима би онда свако заступао своју политику. До тада, истичу, сви ће заједничким снагама бити ангажовани у борби против актуелне власти.
„Захтеви морају бити јасни“
Басинер такође истиче да лидери протеста морају јасно да изнесу захтеве и дефинишу за шта се залажу, а не да све време само буду против актуелне власти.
„Једно је бити против Вучића, против којег су сви заједно, али ће многи рећи и ‘Двери су тамо, њих многи називају фашистима, не желим са њима’.
Како наводи, председник Србије би због тога могао да добије још већу подршку из иностранства, а коју ионако већ има због питања Косова.
Вучић редовно изјављује да је време да се постигне нека врста споразума, истичући често идеје о разграничењу или подели Косова, иако конкретних корака још није било.
„Западне владе би могле да кажу ‘протест су преузели фашисти, не занима нас шта они имају да кажу’. Због тога то ‘мешано месо’ опозиције сада мора да се диференцира.
„Потребна је позитивна визија шта они желе да Србија буде и које ће бити њено место у свету, али би онда вероватно на протестима изгубили део екстремне деснице“.
Басинер наводи и једну позитивну ствар – распрострањеност.
„Људи протестују у Крушевцу, Бору… Свуда. То нисмо видели од 2000. године“.
Протести широм Србије
Први протест одржан је у Београду 8. децембра, под називом „Стоп крвавим кошуљама“ због напада на лидера Левице Србије Борка Стефановића у Крушевцу 23. новембра.
Убрзо су протести понели назив #Један од пет милиона, као реакцију на одбијање председника Србије Александра Вучића да разговара са демонстрантима, „па макар их било пет милиона на улицама.“
Окупљени су тражили и да се открију налогодавци убиства опозиционог политичара из Косовске Митровице, Оливера Ивановића, нападача на Стефановића, али и да оставке поднесу министар полиције и водећи људи Радиотелевизије Србије.
Протесте подржавају бројне јавне личности, професори неколико факултета Универзитета у Београду и већина опозиционих странака.
Маровић каже да су актуелни протести одговор грађана на то што је актуелна власт „вратила Србију у предемократско стање“.
„Тада није битно како се људи профилишу, већ се боре за неке основне принципе попут слободе изражавања и слободних медија“.
Ипак, Вучић није Слободан Милошевић, додаје.
„Нема то знање, искуство и ту екипу око себе, зато се они више плаше свега овога, јер знају да нису толико јаки, али је и ситуација у друштво много гора – нема санкција, али колико се људи одселило… Слабије нам је друштво, али је слабији и режим него деведесетих“.
Међутим, како наводи, када су угушени сви институционални канали, незадовољство грађана мора негде да исплива
„Аутократе то никад не виде, што им се касније обије о главу“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
