АМЕРИЧКИ СТРАТЕЗИ О РАТУ СА РУСИМА Базе би нам биле у пламену, а бродови потопљени

23:15 12.03.2019.

Ратне игре које спроводи РАНД корпорација под покровитељством Пентагона редовно се завршавају са огромним губицима на америчкој страни у случају сукоба са најјачим ривалима

Када год симулирамо рат са Русима или Кинезима горе нам базе и тону ратни бродови, а наша (плава) војска буде потпуно разбијена, рекао је амерички војни аналитичар Дејвид Охманек, при РАНД корпорацији, непрофитној организацији која се бави анализом оружаних снага САД.

Ратне игре које спроводи овај “тинк тенк” под покровитељством Пентагона редовно се завршавају са огромним губицима на америчкој страни у случају сукоба са најјачим ривалима, који притом успевају да испуне своје циљеве и „прегазе“ савезнике Вашингтона, пише амерички сајт Бреакинг Дефенсе специјализиран за војне теме.

Наводи се да није у питању потпуно апокалиптичан сценарио у ком непријатељ успева да покори делове земље али да губитак Балтика и Тајвана, који се стално понавља, значи пропаст савезништава које су САД успеле да успоставе широм света, економски шок, као и крај глобалне хегемоније настале после Другог светског рата.

Постаља се питање како је то могуће кад Америка троши више од 700 милијарди долара годишње на модерне ратне машине попут носача авиона на нуклеарни погон и ловаца пете генерације.

Иако би према предвиђањима бившег заменика шефа Пентагона Роберта Ворка, авиони Ф-35 могли да обезбеде доминацију у ваздуху, проблем настаје јер они у неком тренутку морају да слете. Тада на сцену ступају пре свега руске прецизне навођене ракете великог домета за које су ваздушне базе па чак и носачи авиона велика мета. Резултат је гомила авиона уништених на писти или у хангарима.

Некада су, по мишљењу овог стручњака са дугогодишњим искуством у ратним симулацијама, САД имале потпуну доминацију на пољу паметних и високо прецизних оружаних система, али је у задње време ово софистицирано наоружање постало део руског и кинеског арсенала, уз сензоре дугог домета, комуникационе мреже и командне структуре неопходне за њихову примену. Компликовани логистички системи и инфраструктура попут аеродрома, као и све на површини мора могло би да се нађе у невољи.

Двојица стручњака слажу се да највеће слабости има морнарица, али су као велики проблем навели и рањивост војних база и складишта војне опреме широм света које се могу нађи на мети балистичких ракета због лоше покривености антибалистичким системима. Слабост је видљива и код оклопних бригада, посебно због драстичног смањења броја мобилних противваздушних јединица које би пратиле тенкове. Последица тога у симулацијама су били велики губици услед дејства хеликоптера дронова и балистичких ракета.

На електронском фронту ситуација није много боља. У ратним играма амерички сателити, командни центри и бежичне комуникационе мреже бивају бивају онеспособљени хаковањем или ометањем

– Кад год би “црвени” уништили наше командне центре, морали би да прекинемо симулацију – рекао је Роберт Ворк додавши да би тада једноставно остали у мраку.

Аналитичари предлажу решење које би коштало 24 милијарде долара (око 3,3 процента војног буџета). Пре свега треба набавити много више ракета свих домета, и офанзивних и дефанзивних за обарање непријатељских јер, како кажу, у рату против озбиљног непријатеља врло брзо нестане муниције. Чак наводе агресију на СРЈ 1999. (без те квалификације) и уништење Либије као примере рата у којима није било потребе за већом количином балистичких ракета. Друго предлог је јачање комуникационе мреже и комаандних центара како би одолели оружијима електронског ратовања. На дужи рок се предлаже улагање у вештачку интелигенцију, али не у “роботе убице”, већ у дронове који би помагали авионима, и суперкомјутере који би обрађивали велике количине обавештајних података и планова заједно са стратезима.