Прочитај ми чланак

ЛЕЧИЋ: Култ личности још од Тита траје преко Милошевића до Вучића

0

На Теразијској чесми марта 1991. родила се „Плишана револуција“ – појавом плишаног панде, који је, наједном, изронио из публике, зато што смо били ненасилни, слали јасне политичке поруке које су се тицале демократизације друштва, и то смо урадили први од свих градова на подручју Југославије.

Нажалост, придружили су нам се само у неким градовима и у крајње ограниченој мери, али смо послали недвосмислен сигнал да ће букнути рат ако не буде успостављена истинска демократија и не буду уведене праве слободе, јер су слободе биле неопходне да би се демократија остварила, и били смо у праву. Наш артикулисани, смирени, самосвесни вапај представљао је реакцију на агресију режима Слободана Милошевића, који је понижавао народ, а „буком и бесом“ на Теразијама послали смо недвосмислену поруку да се обједињује енергија и мисао, што смо ми називали „еволуцијом“, променом која подразумева одсуство агресије, каже у разговору за Данас чувени глумац Бранислав Лечић, који је био један од најактивнијих учесника „народног бунта“, започетог 9. марта 1991. Наш саговорник ће се данас (субота) обратити учесницима протеста „Један од пет милиона“ у Београду.

* Зашто сте пре 28 година на демонстрацијама заговарали „еволуцију“, а не „револуцију“?

– Уместо револуције која је увек и разарајућа, желели смо еволуцију, као процес спознаје и самоспознаје, и појединачне и колективне, која би довела до промене парадигме понашања, и у политици, а и у самом животу.

* Хоћете ли и на данашњем протесту извести неки перформанс, као што сте марта 1991. махали плишаним пандом?

– Не видим који би то симбол могао бити. Вешала и слично су апсурдна и нетачна обележја, не одражавају тезу актуелних протеста, за које лично мислим да суштински представљају лустрацију политичких фактора у Србији. Грађани су, заправо, узели процес лустрације у своје руке, они бунтом дају до знања свим политичарима да више не желе ни да слушају њихове празне приче ни да виде њихова лица, већ да хоће промену која ће заиста и у потпуности заштити њихове грађанске, народне интересе, а то је модерна, стабилна држава, која ће бити способна да свим грађанима обезбеди подједнаку правду и слободу свих облика мишљења и понашања – слободу медија, институција… И што је, најважније, да засија нада у бољу будућност за младе, да више не одлазе, осим да стекну знање па да се врате у своју земљу. То је политички вапај и ове демонстрације су пар еxцелленце политичке – баве се суштином политике, а то је борба за слободу, што је суштина сваког друштвеног бића које хоће да буде хомо политицус, и односи се на спремност да саслушамо различита мишљења, конструктивне критике, да учествујемо у полемикама, јер само из те слободе може да се роди права идеја и истинско решење за кључна питања која се тичу целе земље, њене судбине, укључујући све најзначајније политичке теме… Цео народ мора да почне да осећа да може да учествује у дискусијама о тим темама и да се о њима изрази на демократски начин, да се ослободимо криминализације друштва коју спроводи власт.

* Може ли се упоредити енергија демонстраната из 1991. са енергијом учесника актуелних протеста?

– Када смо изашли на улице марта 1991, ту енергију је изазвала агресија коју је Милошевић испољио према сопственом народу и онда је сасвим природно дошло до бунта, што је проузроковало насилну реакцију полиције, потом је власт на улице Београда распоредила и тенкове, и све тако редом, док нисмо започели протесте код Теразијске чесме, који су настављени наредних неколико дана, односно трајали су стотинак сати. Дакле, наш излазак на улице био је подстакнут насиљем тадашњег режима, нашим бунтом, жељом да живимо у праведнијем, нормалнијем, демократскијем поретку… Сада имамо нешто друго – успостављен је систем који под видом демократије представља један од, без сумње, последњих аутократских режима у Европи. Актуелни режим влада апсолутистички, ствара послушнике, људи су угрожени пред силом власти, ускраћује им се слобода и да мисле и да саопштавају своје мисли, а да не говоримо о осталим значајним стварима које се тичу егзистенције.. Ови протести имају у себи нешто култивисано, нешто цивилизовано, то више није бунт рефлексног типа, повишених емоција, није адреналин, већ се ради о свести која се појавила.

* Каква се то свест пробудила код грађана?

– Сагледали смо после дуго времена, а то је мерљиво деценијама, односно 28 година је прошло, ако рачунамо почетак бунта 1991, да смо и даље у ономе што називам „претполитичко доба“, што значи да имамо неку врсту мешавине демократије и аутократског понашања, па каткад је демократски елемент за нијансу снажнији, а каткад надвлада аутократија, као што је сада случај. У Србији никако да се стабилизују основни елементи система, који су неопходни да бисмо живели у једној несавршеној, али, опет, демократској форми, што ће омогућити целом друштву да напредује. Садашњи протести темеље се на спознаји да је „доста“, да се аутократско понашање и насиље неће толерисати, то насиље је и ментално, режим га испољава и према човеку и према институцијама које би требало да гарантују истинску поделу власти – скупштина је потпуно деградирана, медији су покорени, са изузетком малобројних, и „на локалу“ је још израженије насиље према свакоме ко другачије мисли. Владајућа странка и вођа као да стварају форму друштва која нас присиљава да исто мислимо, као да се креира „друштво у друштву“, „народ у народу“… Значи, нико није народ ако „не навија“ за владајућу странку и вођу, свако ко другачије мисли не припада овом друштву, и анатемисан је, и то „од главе“, од самог председника, као „издајник, ђубре, олош“, и какав се већ све језик мржње не користи, заправо, грађани су искључени из живота „рођене државе“. Та држава бира опцију да дели народ, на оне који су „њен народ“, гласају за владајућу странку и аминују све што та партија чини, клањајући се до земље, зависе од ње, а већина зависи, што је начин понашања аутократске власти која хоће да од грађана направи зависнике, послушнике, и на други део „света“ који има пробуђену свест да је потребно мењати друштво. Не кажем да 1991. није било такве свести, али постојало је више бунта, више беса, више протеста, у односу на агресију режима, а сада је, пре свега, реч о освешћењу грађана да неће да живе под апсолутистичким системом.

* Шта ће чинити окосницу Вашег данашњег говора?

– Говорићу о спознаји да се Србија већ 28 година бори да угледа светло дана, да уочи некакав излаз, наговештај светла на крају тунела… Двадесет и осам година је много, прошли смо кроз бројне турбуленције у покушају да изађемо из претполитичког доба, време је да се подвуче црта, да постанемо стабилна демократија, која више никада неће бити доведена у питање владавином једног човека и стварањем партократије, деобом народа и устоличењем култа личности, који је одавно требало да буде превазиђен, још од Тита, а, нажалост, настављен је у случају Милошевића, и, ево, сада са Вучићем… Желео бих да говорим о минулом времену кратко, језгровито, да будем јасан, није ми намера да држим предавања, али је потребно и да се осврнемо на оно што треба чинити – шта је задатак „еволуције“ која нам се догађа.

„Воља за моћ“

* Према Вашем мишљењу, да ли је упоредива актуелна „воља за моћ“ председника Александра Вучића са оном коју је имао Слободан Милошевић марта 1991. године?

– Немам мерну јединицу помоћу које бих одредио да ли је Милошевић имао већу или мању „вољу за моћ“ од Вучића, али могу да сагледам како се власт и једног и другог одражавала и одражава на ово друштво – Милошевић је због жеље да влада по сваку цену газио преко свега, био спреман и да пролива крв, што је и чинио, а у Вучићевом случају се, такође, ради о једној снажној вољи за моћ, ми, заправо, нисмо још свесни на шта је он све спреман. Видимо Вучићеву јасну вољу и манипулацију, као добар школарац учио је од свих пре њега, и од аутократа и од демократа, не би ли створио утопистичку причу о себи, и не би ли лагао сопствени народ са јасним уверењем да прича бајке, али, истовремено, и са дечјим веровањем у њих, сматрајући да ће и друга „неосвешћена деца“ да у то поверују, а ако и не поверују, режим ће их натерати да то учине.

                        ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!