УЏБЕНИЦИ ИСТОРИЈЕ У ХРВАТСКОЈ: Срби сами криви, а Јасеновац и не помињу

11:22 06.03.2019.

Од деведесетих година до данас препуни националних стереотипа и прикривања. У већини школских књига, наш народ се помиње искључиво негативно

У 36 уџбеника историје у Хрватској, колико је штампано од деведесетих година прошлог века до данас, Срби и српска историја приказани су крајње негативно, а у готово свим доминира подела на „ми“ и „они“. Хрватски ђаци, тако уче да су Хрвати од раног средњег века део европске културе, а Срби – Балканци. Дубровник је, наводно, био под ударом Срба, а „великосрпска хегемонија“ вековима је угрожавала Хрвате. Они историјски периоди у којима је српски народ страдао без своје кривице, у уџбеницима су описани у духу општег става – сами су криви.

AP Photo

Деведесетих година школски уџбеници готово да су ширили мржњу, а до данас се ништа битније није променило у перцепцији Срба и српске историје. Нешто умереније књиге написане су после 1996. године, а Домагој Швигир у анализи објављеној у најновијем броју „Хисторијског зборника“ констатује да се стереотипи о Србима користе и у градиву које се данас учи у хрватским школама.

У већини уџбеника Срби се спомињу само у негативном контексту, па се 19. век осликава као стварање идеје о „великој Србији“.

САКРИЛИ ЈАСЕНОВАЦ И УСТАШЕ ИСТОРИЈА и језик подручја су где се највише ломе копља у свакој реформи образовања, што је тренутно случај у Хрватској. Нови програм историје је „на поправном“, јер је претходни релативизовао Холокауст, а у наставним плановима није било ни речи о Јасеновцу и страхотама тог усташког логора.

Набрајају се историјске личности из српског народа, али у улогама „антихероја“ и оних који су угрозили хрватску постојаност. О Србима у Хрватској, такође, пише се негативно, а у већини уџбеника доминирају текстови из којих се стиче утисак да у Хрватској искључиво живе само Хрвати, а да су Срби – злонамерне придошлице.

Када је реч о хрватско-српским односима, у уџбеницима се ставља нагласак на сукобе двају народа и често се цитирају српски политичари са изјавама у којима се Хрвати приказују негативно.

Српске жртве, према овој анализи, умањене су, проблематизоване, а агресију су уџбеници посебно ширили у време док је на челу ХДЗ-а био Томислав Карамарко.

– Такве конструкције не би требало да чуде, ако се сетимо Карамаркових изјава да „планира поновно да пише уџбенике“ и то у тренутку када је ХДЗ био у влади – каже Швигир, али и наводи примере неких уравнотеженијих уџбеника, који такође нису превише заступали друге народе на подручју Хрватске. Али, један број њих бар није сејао мржњу и нетрпељивост према Србима, што је случај посебно са књигама писаним последњих година.

Када се прелистају уџбеници који су недавно објављени, поново се у њима може прочитати како је Србија искључиво балканска држава, са тежњама датираним још од Првог светског рата – према Босни. За ауторе уџбеника прва Југославија је донела само зло Хрватима, а кривци су Срби и „српска превласт“. Реч је о изградњи системски лоше слике о Србима, где је Хрватска приказана као жртва краља Александра Карађорђевића.

Раздобље које је претходило Првом светском рату почетак је „српске хегемоније“, а у периоду Другог светског рата Срби су представљени само као четници и антихероји. Инсистира се на тези да су жртве четника били само Хрвати и муслимани, а да је српски циљ био стварање „велике Србије“ у којој би Хрвати били кажњени због усташких злочина.

Нешто се, ипак, променило у уџбеницима који су писани после 2006. године. У њима се спомиње страдање Срба, Рома и Јевреја у НДХ, те се користи појам „усташког терора“, али нема ниједне фотографије зла и злочина из времена НДХ. Чак се ни Јасеновац не спомиње као логор смрти, а нема ни речи о антифашистичкој борби у којој су учествовали Хрвати и Срби заједно.