Прочитај ми чланак

ПОЛИЦАЈЦИ КОЈИМА ЈЕ СТЕФАНОВИЋ одузео Синдикат, најавили протесте испред МУП-а!

0

Полицијски синдикат Србије одлучио је на данашњој седници Управног одбора да радикализују своје активности. Једна од одлука је организовање вишедневних протеста испред Министарства унутрашњих послова, незванично сазнаје БИРН.

Полицијски синдикат Србија (ПСС) донео је одлуку о организовању протеста испред зграде Министарства унутрашњих послова након одлуке да им се укине статус репрезентативности.

Полицијски синдикат Србије одлучио је на данашњој седници Управног одбора да радикализују своје активности. Једна од одлука је организовање вишедневних протеста испред Министарства унутрашњих послова, незванично сазнаје БИРН.

У исто време МУП у допису БИРН-у наводи да је одлука да се Полицијском синдикату Србије одузме статус репрезентативног синдиката донета у складу са законом и Статутом Полицијског синдиката Србије (ПСС) и да није политички мотивисана и незаконита.

Закон о раду, на који се између осталог позивају у МУП-у, одређује, да је репрезентативан онај синдикат који има потребан број чланова на основу приступница, а потребан број јесте 15 одсто запослених код послодавца.

Проблем настаје приликом тумачења како се мери тих 15 одсто – да ли преко броја потписаних приступница, или према броју чланова који плаћају синдикалну чланарину.

Из МУП-а наводе да је нетачно да се репрезентативност утврђује искључиво на основу броја приступница.

„Имајући у виду да Статут ПСС-а прописује да се чланом синдиката сматра запослени који плаћа синдикалну чланарину, у поступку преиспитивања утврђене репрезентативности броје се само запослени који плаћају синдикалну чланарину“, наводе из МУП-а.

Министарство је наводно провером утврдило да Полицијски синдикат Србије има мање од 15 одсто запослених у свом чланству. МУП тврди да је исту методологију радна група применила и 2013. године када је утврђено да је ПСС репрезентативан синдикат.

„Тада нису имали било какве примедбе што су се као чланови рачунали само запослени који плаћају накнаду за чланство“, наводи се у допису упућеном БИРН-у.

Из ПСС-а поручују да је то „груба неистина“. Владимир Павићевић, потпредседник ПСС-а објашњава за БИРН да је тачно да су бројане уплаћене чланарине, али и да је анализирана свака приступница појединачно.

„Приступница је и тада била једино мерило и једино релевантна. Тако се радило до доласка министра Стефановића 2014. године. Осим тога, постојала је радна група и имали смо седнице и разговарало се, а сада ништа од тога није било“, закључује Павићевић.

У ПСС тврде да се ради о отимачини и притиску на чланство и да одлука није заснована на закону.

Они сматрају да је одлука незаконита и политички мотивисана, да је донета под притиском из самог врха Министарства, без иједног састанка са представницима ПСС-а, те да тај синдикат не располаже чак ни информацијом ко су били чланови радне групе која је одлучивала о њиховом статусу.

Адвокат Милан Ивошевић, правни заступник ПСС-а, каже за БИРН да је МУП одлуку донео на основу произвољног тумачења које је у апсолутној супротности са Законом о раду, али и Статутом ПСС-а.

„Статутом је тачно предвиђено како се постаје члан и како престаје својство члана. Чак и у ситуацији да члан не плаћа чланарину, потребно је да претходно буде донета одлука о иступању из чланства, а одлуку доносе органи синдиката“, каже Ивошевић.

Он наглашава да није на полицији да тумачи одредбе Статута синдиката, већ на статутарним органима који једини такво овлашћење имају.

„Ни Закон о раду, ни ове одредбе Статута, елемент плаћања чланарине не третирају као битан елемент за утврђивање репрезентативности. Образложење које су они дали, мени је стварно неприхватљиво“, одговара адвокат Ивошевић.

Због ове одлуке, ПСС ће покренути поступак пред Управним судом.

„Имамо рок од 30 дана да покренемо поступак и ми ћемо тај рок искористити, наравно“, каже Ивошевић.

У допису МУП-а наводи се и да је поступак преиспитивања репрезентативности ПСС-а утврђивала радна група која је имала „11 чланова из различитих организационих јединица Министарства унутрашњих послова“.

МУП, међутим, није одговорио на питања БИРН-а о томе ко су били чланови те радне групе, као и колико је пута и када та радна група заседала током тог поступка.