Прочитај ми чланакШта осим шиптарско-окупаторске владе у Приштини повезује заменика Рамуша Харадинаја, министра за повратак и заједнице у шиптарској Влади Косова и министра за пољопривреду и рурални развој у истој Влади?
То да су бивши функционери у Приштини, али и да су секретари министарстава у Влади Републике Србије, пише данас Коссев у тексту под насловом „Косовска влада одскочна даска за позиције у Влади Србије“.
Двојица актуелних, један и на овој позицији бивши: Александар Јаблановић, Бранимир Стојановић и најсвежији секретар у српској влади – Ненад Рикало. Са њима је и Љубомир Марић.
До именовања Рикала у Владу Србије, долази након што је недавно смењен на захтев опозиционе ПСД, а на његово место је именована Дијана Живић из Самосталне либералне странке.
Претходно је заменик косовског премијера, Бранимир Стојановић, такође кадар са косовске политичке сцене, своје ухлебљење пронашао на платном списку српске владе.
Стојановић од јануара месеца прошле године обавља дужност државног секретара у министарству привреде Србије.
Претходно је био један од експониранијих чланова листе Српска све до шиптарско-окупаторских парламентарних избора 2017, након чега није више био толико видљив у јавности, спекулисало се да је из Српске листе маргинализован управо политичком вољом из Београда, пише Коссев о овим кадровским променама.
Први политички кадар Српске листе са Косова којем су одшкринута врата за секретарску позицију био је некадашњи министар у истој влади Александар Јаблановић – садашњи лидер Партије косовских Срба.
На министарској позицији провео је кратко време 2016. године, са које је био приморан да оде након што се у косовској јавности покренула јака антикампања против њега, а после његове изјаве да су Албанци који су за Бадњи дан протестовали против доласка расељених Срба у Ђаковицу „дивљаци“.
Јаблановић је и на позицији државног секретара у Београду, при министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на чијем челу је био његов тадашњи партијски шеф Александар Вулин, провео такође кратко време – непуна три месеца, од краја октобра 2016. до јануара 2017.
Оставку је поднео у јануару 2017. после афере у којој је наводно био умешан његов брат.
У овом низу политичких кадрова са КиМ-а у српској влади, за сада јединствен је случај Љубомира Марића, некадашњег министра администрације и локалне самоуправе у косовској влади, а потом и помоћника директора Канцеларије за КиМ.
После дужности у Београду, он је тренутно поново ангажован и на КиМ-у – члан је Управног одбора Развојног фонда за Север испред српске заједнице који је формиран по Бриселском споразуму.
Пре Српске листе, током раних 2000-тих још двојица политичара са КиМ-а су након политичких каријера у тадашњим привременим институцијама самоуправе на Косову обављала секретарску, односно министарску дужност у Београду – сада убијени Оливер Ивановић и Горан Богдановић.
Њих двојица су водила некадашње Министарство за КиМ српске владе које је укинуто доласком нове гарнитуре власти 2012. године, уместо којег је формирана Канцеларија за КиМ, наводи у тексту Коссев.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
