Прочитај ми чланакУ време када нас наша Света Црква припрема постом и молитвом за Тајну Богооваплоћења, прилика је да се подсетимо на од Бога установљени поретак у тајни рађања човека.
Завршна фаза хуманизма је феминизам и ми увелико живимо у материјархату. Једна од превара на којима почива данашња хумано-сатанистичка цивилизација јесте одузето очинство очевима. Њима је, поред осталог, одузето и, од Бога им дато, својство да рађају. Данас се увелико говори да мајке рађају, а очевима је остављено само право даваоца семена, да буду осемењивачи. Завршна фаза затирања очиства јесте бесемено рађање које треба да се оствари клонирањем.
Дакле: ко рађа: отац или мајка? Наш србски језик је дубоко богословски садржајан, будући да припада православном народу, и он често може да да одговор на сложена богословска питања. Тако је и у овом случају. Овде је кључна реч порођај. Трудница иде да се породи, што значи да сам чин доласка детета на свет јесте порођај, који, опет, на другој страни, упућује на то да порођају претходи рађање. И заиста је тако: дете се рађа у чину спајања очевог семена са мајчином јајном ћелијом, и након девет месеци по рађању дете се порађа, излази из мајчине утробе и „долази на свет“. Дакле, отац рађа, а мајка порађа. Тако је и у природи код биљака. Не рађа њива, већ семе. Наравно, као што семе не може да роди без њиве, тако ни очево семе не може да роди без мајчине јајне ћелије. Али, без обзира што дете добија по 23 хромозова од сваког родитеља, рађање се приписује семену, тј. оцу.
За ово зна и Свето Писмо. У Јеванђељу се набрајају Христови преци и наводи се изричито: „Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову…“ (Мт. 1, 2). Чак и сам Христос поштује благослов који је Он установио, па у Свом стаблу наводи Праведног Јосифа као Свог претка, а не своју Богомајку. И овим је потврдио да Творац Закона мора да да пример поштовања Закона, о чему је говорио на другом месту: „Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да укинем него да испуним” (Мт. 5, 17).
Према томе, Божији благослов рађања припада оцу, а не мајци. Зато се и родословље рачунало и рачуна по мушкој линији, по стаблу отаца. То је и разумљиво, јер је човек створен по лику и подобију Божијем, Тројединог Бога – Оца и Сина и Светога Духа, па по томе отац рађа по лику Бога Оца Који рађа Бога Сина. Човеково семено рађање припада његовој палој, огреховљеној природи, и оно није по подобију божанског духовног рађања, већ је у основи животињолико, слично начину на који се животиње размножавају.
Да није пао, човек би се рађао духовно, бесемено, као што се родио Богочовек Исус Христос, Кога је у времену Бог Отац родио Духом Светим у утроби Пречисте Увекдјеве Марије. Из овога се може закључити да полови, заједно са семеним рађањем, припадају, као и много тога другога, о чему се овде не може говорити, резервном плану Божијег промишљања, плану који је почео да се остварује услед пада прародитеља. У прилог ове претпоставке иде и чињеница да је пол привремена категорија, јер у Царству Божијем „нити се жене ни удају, него су као анђели на небесима“ (Мк. 12, 25).
Коначна потврда, на Библији заснованој, тврдњи да отац, а не мајка, рађа, јесте чињеница да се првородни грех преноси преко оца, а не преко мајке. Доказ за ово јесте чињеница да је Христос примио од Пресвете Богородице људску природу, али не и палу људску природу, тј. првородни грех, јер није зачет од семена, већ од Духа Светога. Анализом остатака днк на Торинској плаштаници утврђено је да је Христос имао (и вечно ће имати) само 23 хромозома, које је добио од своје Богомајке.
Давањем оцу првенство у рађању, Бог потврђује начело првенства које је установио приликом стварања човека, а које је сагласно са монархистичким начелом унутар Свете Тројице. Наиме, није Адам већи ни бољи од Еве, али је створен први, па му у односу на њу припада првенство, изражено и у првенству при рађању. Унутар Свете Тројице постоји једно начело, један почетак (грчки мони архи) и то је Отац, Који рађа Сина и исходи Светога Духа.
Не чини човека већим или мањим то да ли је он отац или мајка, да ли рађа или порађа, већ његова вера и на основу ње његова христоуподобљеност. Личност не зависи од пола, већ од његове вере и дела вере. Пол је привремена категорија. Међутим, мора се поштовати Божији благослов по коме је Он хтео да отац рађа, а да мајка порађа. Зато и желимо да преко васпостављања знања да рађање припада оцу, повратимо благослов и промишљање Бога о Његовој најдражој творевини – човеку, а против извртања којим лажни бог хоће да унесе беспоредак, да унизи и, у крајњем исходу, уништи човека, а тиме унизи и(ли) поништи његовог Творца.
Архимандрит др Никодим (Богосављевић)
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
