Прочитај ми чланак
Провинцијалка
(Стихови, музика и пева: Ђорђе Балашевић)
Рекли су ми да је дошла из провинције,
стрпавши у кофер снове и амбиције.
Друг је студирао са њом,
па смо се најзад срели она и ја.
Схватих, Боже, ово је сазвежђе за њу провинција.
Срце стаде као дете да се отима,
тражили смо се по претходним животима.
Оставих иза себе све,
заблуде, промашаје који тиште,
просто, лако, к’о неко безначајно пристаниште.
О, да ми је да се још једном заљубим,
опет бих узео костим вечног дечака.
И опет бих смислио како да продангубим
док она не слети низ ходник студењака.
Горда наспрам подсмеха и сплетки последњих.
Усамљени галеб изнад мора осредњих.
Речи би све поквариле,
само се ћутке покрај мене стисла.
Сами, своји, избеглице из бесмисла.
О, да ми је да се још једном заљубим.
Опет бих гледао низ кеј као низ пругу.
И опет бих знао да се у облак задубим
и чекао бих само њу, ниједну другу.
Напиши ми песму, мазила се. Нисам знао да ли ћу умети.
Речи јесу моје играчке, цакле ми се у глави као они шарени стаклићи калеидоскопа и сваки пут ми је друга слика у очима кад зазмурим.
Али, постоје у нама неке непреводиве дубине, постоје у нама неке ствари непреводиве у речи, не знам…
Написи ми песму, молила је, и нисам знао да ли ћу умети. Волео сам је тако лако, и тако сам тешко то знао да покажем.
И онда, одједном, на распореду младежа на њеним леђима, као тајну мапу, показала ми је у које звезде треба да се загледам…
И тако, ето ти песма, лудо једна…
О, да ми је да се још једном заљубим.
Опет бих гледао низ кеј као низ пругу.
И опет бих знао да се у облак задубим
и чекао бих само њу, ниједну другу.
Напиши ми песму, мазила се. Нисам знао да ли ћу умети.
Речи јесу моје играчке, цакле ми се у глави као они шарени стаклићи калеидоскопа и сваки пут ми је друга слика у очима кад зазмурим.
Али, постоје у нама неке непреводиве дубине, постоје у нама неке ствари непреводиве у речи, не знам…
Написи ми песму, молила је, и нисам знао да ли ћу умети. Волео сам је тако лако, и тако сам тешко то знао да покажем.
И онда, одједном, на распореду младежа на њеним леђима, као тајну мапу, показала ми је у које звезде треба да се загледам…
И тако, ето ти песма, лудо једна…
