Прочитај ми чланакДа ли у оквиру кампање „Будућност Србије“ или тек онако, председник Србије Александар Вучић обишао је одељење хематоонкологије, тачније, стерилни блок Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Доктор Вукан Чупић“.
Један од уредника недељника „Време“, кад хоће да тестира објективност младих новинара, редовно пита: „Кад бисте видели Вучића да хода по води, да ли бисте написали да хода по води или да не зна да плива?“ Тачан одговор је, наравно, да хода по води. Али, када бисте видели Александра Вучића да усред епидемије грипа упада у болничке собе и њуши децу оболелу од онколошких болести, да ли бисте рекли да је исцелитељ или просто неодговоран, вишком самопоуздања заслепљен човек?
Да ли у оквиру кампање „Будућност Србије“ или тек онако, председник Србије Александар Вучић обишао је одељење хематоонкологије, тачније, стерилни блок Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Доктор Вукан Чупић“. Тамо леже деца са онколошким обољењима крви. Да још упростимо, тамо леже деца са компликованим облицима леукемије. Та деца практично немају имуни систем, отказао је, што од болести, што од агресивних терапија. Зато и постоји стерилни блок, у ком су деца од остатка света ограђена стаклом. Чак их и рођене мајке гедају кроз то стакло и не смеју баш сваком од њих да приђу. Био је председник тамо и исказао дивљење за посвећеност лекара, брижност медицинског особља и, пазите сад – мајчинску љубав. Што многе мајке чија деца леже на том одељењу не могу, може Вучић. Упао је са целом свитом у собу седмогодишњег детета. Дечак који је имао част да га председник помази по глави је у стриктној изолацији.
У Србији влада епидемија грипа. Колико треба да буде неодговоран човек који је по сопственом признању прехлађен, па да оде тамо где леже најболеснија деца у Србији, да нема стрпљења да му ставе како треба маску, него бежи док му је медицинска сестра везује, дозвољава да му та маска ноншалантно ландара преко кравате, па још да улази у собу, граби дете и нешто га њушка по глави. Пољубио га није, све су забележиле камере. И то је додатни проблем: у стерилни блок довести сву силу камермана и фоторепортера, протокол и Златибора Лончара. На снимку РТС-а се чује глас доктора који каже: „Нећемо унутра“, али не, Вучић улеће као фурија, а за њим камере. На снимку Тањуга јасно се чује мушки глас који опомиње камермане и фотографе да не улазе, па је смислено претпоставити да неки нису пуштени, док неки, привилеговани, ипак јесу.
Паметне ботовске главе на Твитеру већ су нам свима запушиле уста тврдњама да у Београду нема епидемије, него „само“ у Златиборском, Моравичком, Пиротском округу и на територији Ниша. Што би рекао онај чувени Сава из Кикинде, „е па не‘ш, колега“. У свим болницама у Србији забрањене су посете баш због грипа, продужен је школски распуст, а синдикати запослених у вртићима траже од Владе и ресорних министарстава инструкције шта да раде, јер вртићи и даље раде. Вируси и бактерије воле децу, могао би председник над тим да се изненади, уместо што се чуди мајчинској љубави.
Кад смо код мајчинске љубави, интернетска сметлишта обрушила су се и на мајку која је дозволила да јој овај приђе детету. Јер сви смо паметни и знамо како је бити у ципелама жене која даноноћно дежура поред детета оболелог он најтеже замисливе болести. Немој случајно неко да покаже мало емпатије, ако га није гађала телефоном у главу сигурно је „њихова“. Нико не зна како је тој жени, али све ми се чини да на њеном месту не бих знала где ми је глава, можда бих и помислила да ће моје дете добити бољи третман и савременију терапију ако пустим да га Вучић трља носом по глави.
А кад смо код емпатије, ту је „закуцао“ министар здравља Златибор Лончар, и иначе познат по осећајности и упућености. Причамо о човеку који је својевремено звекнуо да епидемију малих богиња имамо због фармакомафије која нам онда продаје лекове, иако се, у већини случајева, мале богиње „лече“ мировањем и повећаним уносом течности. Овог пута није звекнуо ништа и никога, него је крајње монструозно одвалио да је реч о деци чији је исход ионако неизвестан, па им је жеља да виде председника. Браво, министре! Хвала вам на уливању наде у излечење деце са хематоонкологије. Хвала што сте бар имали пристојности да увијете изјаву у фразетину „неизвестан исход“, иако нам је свима јасно да сте мислили: вероватно ће да помру, па шта има везе ако им председник скрати муке бацилима које сви имамо у себи и на себи. Хвала и срам вас било.
ЗАНИМЉИВО ЈЕ И СА КИМ ЈЕ НА КИПРУ… https://t.co/P7MUy2f28K
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 21, 2019
