Прочитај ми чланакВласти у Србији најзад су јасно и гласно обелоданиле да је разграничење са Косовом званичан став Београда. ДW анализира шта би то могло да значи за наставак дијалога са Приштином.
Став Београда најпре је изнео шеф дипломатије Ивица Дачић, а ту изјаву подржао је и председник Србије Александар Вучић. Иако је након тога државни врх покушао да читаву ствар прикаже као стару вест, и да се о томе и раније говорило, садашње изјаве су ипак прва званична потврда такве политике.
Приметно је, наравно, да је након тога уследило и додатно појашњење министра спољних послова Дачића како је „то само идеја државних званичника“, и да ће се о томе изјашњавати парламент и народ.
Од предлога до државне политике
Управо на тај моменат пажњу за ДW скреће и политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Разграничење је, према његовим речима, само други назив за поделу Косова, и оно је за сада само предлог владајућих структура:
„То може постати државна политика само када добије потврду грађана на референдуму. Тренутно имамо само предлог власти као основ за договор са Албанцима, а ако би до договора дошло, пошто је то уставно питање, једино грађани Србије на референдуму могу да кажу да или не“, истиче Анђелковић.
Козметичке корекције граница
Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић за ДW примећује да је доста тога нејасно око става Београда о разграничењу. Најпре се не зна да ли би се оно одвијало по етничком, територијалном, или комбинацијом та два принципа. Такође, у Београду се већ поставило питање линија тог разграничења, и у том смислу Јакшић сматра да је реч само о козметичким изменама граница Србије и Косова:
„По мени, то неће бити трампа север Косова за неке општине на југу Србије, јер би то били максималистички захтеви. То ће, мислим, бити размена неколико села са обе стране границе, што би било проглашено као победа и компромис на обе стране“, уверен је Јакшић.
Ако би се поставило питање припајања појединих општина са југа Србије Косову, Драгомир Анђелковић сматра да би у том случају морао да се прави далеко шири договор.
МИЛИВОЈЕВИЋ: Немогуће разграничење без признања, Вучић и Дачић забраздили у антиуставно деловање https://t.co/KAFk8A5gZO
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 20, 2019
„Мислим да би то захтевало да онда Србија добије више од севера Косова, и то би значило целовиту поделу Косова, укључујући ту и све средине у којима су Срби били већина до 1999 године. У том случају би морало да се постави и питање Републике Српске, што би значило нови договор о целовитим границама на Балкану“, каже Анђелковић.
Опозиција без става
Опозиција у Србији веома оштро је реаговала на идеју разграничења. Опозициони лидери упозоравају да је на делу кршење Устава Србије, и наводе да би читав процес морао да се води у складу са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, и да се, пре статусних питања, морају решити имовинска питања и људска права Срба на Косову. Опозицији се са друге стране замера како није изнела свој став о конкретном решењу косовског проблема, али и о чланству Србије у Европској унији.
Осим што примећује да српска опозиција нема политику око Косова, Бошко Јакшић каже „да је опозиција саму себе елиминисала из тог процеса, и да је тако сама себи пуцала у ногу. Ту је додатни проблем што је део опозиције против било каквих преговора око Косова, дакле, држи се оне клеронационалистичке мантре да Косово мора и даље да остане у саставу Србије“.
Западне несугласице
Додатни проблем за решавање проблема Косова јесте и неслагање западних партнера око питања разграничења. Док америчка страна изгледа нема ништа против било каквог решења које би ставило тачку на проблем Косова, Немачка се оштро противи идеји корекције граница. На све то би требало додати и специфичан амерички проблем, где имамо Доналда Трампа и врх администрације и дубоку државу, скреће пажњу Анђелковић.
„Нисам сигуран да су припадници ’дубоке државе’ спремни да прихвате разграничење или поделу. Немачка је са своје стране против промене онога што они сматрају границама у Европи. Ипак, мислим да не би било важно шта Берлин мисли ако се око тога договоре Америка и Русија, али проблем је такође што ће се тешко доћи до решења око кога би могли да се сложе Београд, Приштина, Вашингтон и Москва заједно“, наводи Анђелковић.
Тренутни односи Америке и Немачке нису сјајни, и то је нешто најгоре што је могло да се деси за дијалог Београда и Приштине, додаје Бошко Јакшић. „Претпостављам да, уколико та корекција заиста буде минимална и козметичка, против тога ништа не би имала ни Немачка. Јер, мислим да ни Америци не одговара ситуација која би могла да доведе у питање и границе, рецимо, Босне и Херцеговине или Македоније“, истиче Јакшић.
Тајна дипломатија
Упоредо са идејом разграничења, из Европске уније стижу информације да се већ увелико ради на правно обавезујућем споразуму између Београда и Приштине. То је само подгрејало оптужбе у српској јавности како је читав процес нетраспарентан, да га води само један човек и да се много тога дешава иза завесе.
Драгомир Анђелковић каже да не може да замисли да Београд потпише било какав правно обавезујући споразум са Приштином без неког целовитог решења.
„У крајној линији, Бриселски споразум је једна врста правно обавезујућег споразума, па га Приштина свеједно није применила. О каквом, дакле, новом споразуму да говоримо док стари није реализован. Нови споразум може да произиђе само након промене стања на терену, а то значи после територијалних промена“, напомиње Анђелковић.
За Бошка Јакшића је знатижеља разумљива, али истиче да је најважније да се проблем реши, па ако је неопходно и неком тајном дипломатијом.
„То не би био никакав велик изузетак, такве ствари постоје у светској пракси. Наравно, било би боље да власт обелодани тај шири оквир у којем се разговара. Можда нешто више о томе знају у важним светским центрима, али ми смо на жалост из тога потпуно искључени“, закључује Бошко Јакшић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
