Прочитај ми чланакНи поред 46 проведених дана напољу, у зимском периоду, испред објеката, нити је пуковника неко приметио, нити нашао за сходно да га прими и саслуша, а камоли да реши проблеме...
Пуковник Гојко Лаловић био је запослен у Управи за стамбене послове, као заменик председника Више стамбене комисије, а затим у трајању од 12 месеци и заступник председника више стамбене комисије. Радећи свој посао по закону и у складу са прописима, није могао ни да наслути шта га чека. Наредба о престанку службе донета је преко ноћи иако је испуњавао све услове за радно место. Радно место није укинуто,а он није проглашен вишком.
Спорни моменат био је када је пуковник Лаловић приметио самовољу министра војног (тада П. Давинића), који мимо Устава, закона, општих аката и правилника о додели станова врши одабир станова и избор лица којима ће те станове доделити без редоследа – ранг листе. (Случај наређења да се додели стан по решењу Уп-1 бр 474-6/05 27.7.2005. године – стан службени, трособан, лице из друге групе, не припада му ни та категорија стана, ни првенство о изузимању молбе за доделу стана, али по наређењу министра СВЕ је 27.7.2005. урађено и стан додељен.)
Као пуковник са утврђеним правом на стан од 4.1.1993. год. имао сам све услове у првенству за добијање стана у односу на лице коме је стан додељен, те сам уложио жалбу. Улагање те жалбе је за мене, моју породицу и моју каријеру било погубно. Јер не само да није позитивно решена, већ је донето и решење о мом разрешењу из професионалне службе бр. 11326-2 24.10. 2005. са даном разрешења 15.11.2005. године, наводи Лаловић.
Доношење ових аката било је ненадлежно с обзиром да је и наредбу и решење донео исти орган, што је у војсци непојмљиво за официра чина пуковника. Пре саопштавања решења министар војни је упозорен на две околности – да потребе службе не захтевају разрешење од службе 15.11.2005. године (јер пуковник испуњава услове радног места) и друго – да је пуковник решавање стамбеног питања определио делом учешћа личним средствима које као запослено војно лице може обезбедити кредитом код надлежних банака, што код пензионисанисах лица није био случај јер нису имали могућност склапања уговора о кредитирању.
На предметно упозорење министар војни је дословце пренео, цитирам: „Наредбодавна акта су извршна, а законитост остварујте преко надлежносг суда“. Наредба је донета, али основ останка у служби је оцена законитости од надлежног суда, коју сам и затражио, објашњава пуковник.
За оцену законитости наредбодавних аката био је надлежан и једини меродаван Врховни суд дз С и ЦГ којем су захтеви за оцену законитости и упућени, али у међувремену долази до укидања наведеног суда, те предмете на решавање преузима Врходни суд Србије, доношењем одлука:
УСЦГ 1251/06 од 11.9.2008. године, којом пресудом се ПОНИШТАВА НАРЕДБА О ПРЕСТАНКУ СЛУЖБЕ, уз констатацију да је иста донета уз повреду закона на штету тужиоца – незаконита и УСЦГ 1592/06 од 13.11.2008. године, којом пресудом се ПОНИШТАВА РЕШЕНЈЕ О РАЗРЕШЕНЈУ са даном разрешења 15.11.2005. уз констатацију да је исто донето уз повреду закона на штету тужиоца – незаконито.
С обзиром на законску чињеницу да је останак у служби пуковника Гојка Лаловића зависио од законитости наредбодавних аката, а наведеним одлукама наредбодавна акта оглашена незаконитим, испуњени су услови за останак у служби. Међутим, у поновном поступку по службеној дужности у извршењу пресуда Врховног суда Србије министар војни (тада Шутановац) за разлику од претходних доноси САМ оба наредбодавна акта (и решење и наредбу) понављајући поништени датум о разрешењу 15.11.2005. године, што је супротно закону (нови акт мора носити датум доношења новог акта) и правним схватањима и примедбама суда обавезујућих у наведеним пресудама.
Тужбе против наредбодавних аката подлегале су Врховном суду Србије, који је у међувремену укинут, а правни наследник је Врховни касациони суд. Међутим, уместо у надлежности Врховног касационог суда, тужбе се решавају пред Управним судом, судом најниже ингеренције о оцени законитости наредбодавних аката – на шта тужилац пук. Гојко Лаловић није могао да утиче.
Како су наредбодавна акта поново оцењена незаконитим (пресдуе У 9224/10 од 4.3.2011. и У 9588/10 од 19.5.2011) у извршавању пресуда тужена страна је морала пуковника Гојка Лаловића вратити у службу, решити сва статусна и стамбено питање и донети нова акта о престанку – разрешењу службе.
Међутим, министар војни (Шутановац) поново понавља незаконита акта и незаконити датум разрешења 15.11.2005. Поновљене тужбе пред Управним судом суд је решио пресудама У 6053/11 30.6.2011. године и У 8778/11 од 28.3.2012. године које су поништиле наредбодавна акта и датум 15.11.2005. године, а које су за пуковника Гојка Лаловића биле и коначне у вођењу судских спорова јер су децидно и недвосмислено указале на све незаконитости и пропусте министра војног при доношењу наредбодавних аката и невраћања у службу.
Ни поред незаконитости наведених у поменутим пресудама, пук. Лаловић није враћен у службу, није му признат статус професионалог војног лица и није му решено стамбено питање у томе статусу. Није реализована пресуда У 8778/11 од 28.3.2012. Није донето ново решење о разрешењу, а без разрешења нема ни престанка војне службе. “Поред наведених незаконитости, министар војни врши и повреду члана 21 Устава – неједнаким поступањем и прављењем разлике у истој правној ствари, јер при реализацији пресуде У 2820/10 од 5.11.2010. лице враћа у проф. војну службу и решава статусно и стамбено питање у том статусу, а у реализацији одлуке У 6053/11 од 30.6.2011. године пуковника Гојка Лаловића не враћа у службу”, објашњава Лаловић.
Невраћањем у војну службу остаје и нерешено стамбено питање, које је по опредељењу делом учешћа личним средствима решено доношењем решења о додели припадајућег стана Уп – 1 бр 15166-39/98 од 14.10.2005. године, које решење је прошло ожалбени и отужбени рок што потврђују пресуде УСЦГ 1885/06 од 19.6.2008. и УСЦГ 1869/06 од 3.12.2008. године, чиме решење постаје коначно и правоснажно, што потврђује и стамбени орган својим актом Уп 1 бр 15166-46/98 од 13.2.2008. године уз који акт доставља и решење о додељеном стану именованом.
Међутим, упозорена на проблем незаконитог лишавања права на рад-службу и ометања учешћа личним средствима кредитирањем, тужена страна не само да не признаје, већ ни не урачунава као део учешћа личним средствима уплаћени износ наведен у потврди Војно-рачуноводственог центра Београд пов.бр. 85-6282 од 21.2.1992. у којој је поред уплаћеног износа наведена и намена средстава ( регулисање прибављања стана у личу својину ), а учешће личним средствима није ништа друго него прибављање стана, што је накнадним прерачунавањем на дан уплате учешћа износило 1.100.000 динара.
Поред наведеног додељени стан уз учешће личним средствима није усељив (потврда Војно-грађевинског центра „Београд“ ИНТ бр 5813-2 од 18.7.2007. по којој наводи да је рок усељивости известан децембра 2007). “На дан доделе стана вредност 1% учешћа била је 1 бод, што значи 58% – 58 бодова. Пошто учешће није решавано даном доделе, већ даном усељења, онда су се услови учешћа променили у моју корист јер је правилник 38/05 пружао могућност услова вредности 1% – 2 бода, што значи да је 29% износило 58 бодова, што је далеко повољнија околност на коју Војно-грађевински центар није обратио пажњу – исту није уважио. Дакле, ако се неприхватању уплаћеног дела учешћа дода и чињеница неприхватања повољнијих услова учешћа на дан усељивости, онда је поступак Војно-грађевинског центра Београд око покушаја поништавања решења о додељеном стану и принудног исељења из предметног стана неуставан, незаконит, неправичан”, истиче пук. Лаловић.
Дана 22.12.2015. године у 11:55х због наведених неуставних и незаконских радњи и поступака Мнистарства одбране због нерешавања статусног и стамбеног питања, пук. Лаловић је са наведеним аргументима и доказима ступио у јавни протест изласком на улицу у тихом скретању пажње на незаконитости и гладовању названом „Тихоглад“.
Протест је трајао до 26.2.2016. године, а принудно је прекинут због знатно погоршаног здравственог стања, које је резултирало двема хируршким интервенцијама на ВМА. Уз дневни распоред локација објеката пред којима је изводио штрајк – Председништво Србије, Влада Р. Србије, Управни суд, Министарство правде и Министарство одбране, доставио је и писане захтеве о проблемима због којих је у штрајку и предлозима за пријем на разговор одговорних из објеката пред којима је штрајковао, како би се поред захтева и у разговору указало на пропусте који су према пуковнику учињени и пронашле могућности за решавање проблема.
Међутим, ни поред 46 проведених дана напољу, у зимском периоду, испред објеката, нити је пуковника неко приметио, нити нашао за сходно да га прими и саслуша, а камоли да реши проблеме.
Поред наведеног штрајка, пуковник је покушао да скрене пажњу јавности на нерешене проблеме у вези са незаконитим лишавањем права на рад – службу,а тиме и решавања стамбеног питања, где је на свој 61,62. и 63. рођендан на локацији Бранков мост у времену од 8-14х био на располагају средствима јавног информисања да им лично и чињенично укаже на наведене незаконитости и порпусте. Поред медијске испраћености, поново нико од надлежних није реаговао како би се наведени проблеми решили, а незаконитости исправиле.
Из свега наведеног просто је несхватљиво да 14 уважавајућих „У име народа“ и обавезујућих пресуда надлежних судова, које Устав чланом 145. третира једнако – буду мање важне, небитне у односу на пресуду Трећег основног суда бр. 5 П 4908/2015 од 23.9.2016. године, којом по предлогу Министарства одбране – Војнограђевинског центра „Београд“ треба ангажовати принудно извршење исељења пуковника Гојка Лаловића из додељеног, припадајућег стана. Како је прво-прво, а друго-друго, то је прво – Министарство војно требало реалозовати предметне пресуде о незаконитом лишавању права на рад – службу,а тиме и решавање стамбеног питања – што по одредбама закона представља претходно питање, без чијег решавања нема ни решавања било којих других питања из наведене правне ствари, истиче Лаловић.
Пуковник Лаловић је у току службе за заслуге и допринос изградњи и борбеној готовости војске, као и одбрани земље, награђиван, похваљиван и одликован са неколико важних одликовања/ордења, а и поред свега у ситуацијама када је угроженост државе Србије долазила у питање, писаним актима давао је до знања надлежним органима државе Србије да је спреман и на располагању да помогне у сваком моменту.
У току поплава ставио се на располагање за помоћ угроженима, а посебно је председнику Србије упутио захтев за стављање на располагање у два наврата у току кризних момената у проблему решавања – службу,а тиме и решавање стамбеног питања – што по одредбама закона представља претходно питање, без чијег решавања нема ни решавања било којих других питања из наведене правне ствари”, истиче Лаловић.
ИСТЕ ФИРМЕ „РЕНОВИРАЈУ“ ДРЖАВНЕ УСТАНОВЕ ПО СРБИЈИ, ПРЕКРЕЧЕ И НАПЛАТЕ ИЗ БУЏЕТА… https://t.co/w4jAKBtVsb
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 19, 2019
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
