Прочитај ми чланакСрбија на улицама: С једне стране, незадовољни грађани у 60 градова Србије, с друге стране, званична кампања СНС пред могуће ванредне изборе. Шта о протестима и ситуцији у Србији мисле универзитетски професори?
Започета је „Будућност Србије“ – кампања СНС у којој председник и премијерка обећавају још слободнију и напреднију Србију. Међутим, протести незадвољних грађана се већ месец дана из Београда шире Србијом. Све је више побуњених градова и малених места у којима су се људи усудили да изразе своје незадовољство.
„Стање нације је драматично. Наше је друштво болесно. И та болест је видљива у свим сферама. Видљива је у свим институцијама, видљива је у животу појединаца, где год погледате ви заиста видите симптоме те болести. Наши људи желе да оздраве, и мислим да је то основни разлог зашто су људи изашли на улице, желе да живе у здравом друштву и да се осећамо здраво, а не болесно“, за ДW каже проф. др Татјана Пауновић.
„Ви у овако болесној држави практично немате здраву област, да ли ће се тицати локалне самоуправе или парламента који је изгубио сваку функцију, јер нико од нас више није представљен у том парламенту, да ли ће се тицати да председник наше државе крши Устав на који се заклео – потпуно је свеједно, јер сви захтеви имају тај један именитељ“, сматра професорка Филозофског факултета у Нишу.
Овде нема државе, сматра и социолог проф. Ђокица Јовановић.
„Нема ни установа. Људи су коначно видели шта стоји у фрижидеру, тј. ништа, и зато излазе. А СНС кампања? Мени је ту једна ствар посебно занимљива. Да ли је могуће да у том СНСу нема никога ко је мало маштовитији, ко је мало креативнији и оригиналнији? Они само, како се каже, абреагују и копирају оне који су љути на њих. Тако да ја мислим да је СНСовцима до зла бога досадно, нема ту ничег суштинског. То је само покушај скретања пажње на себе и на сопствено постојање. Нема ту никаквог покрића”, каже социолог Јовановић и тврди да су и чланови СНСа незадовољни и збуњени јер земља тоне све више у аномију и безнађе.
То безнађе натерало је многе да се појаве на трговима и улицама. Још од првог протеста у Нишу, два пензионисана протојереја у својим црним мантијама, Миомир Јефтић и Богослав Станковић из Алексинца сваког петка стоје у првим редовима, без изузетка – у њиховом граду протеста још нема. И они су незадовољни влашћу, незадовољни како кажу узурпацијом свих могућих права, било да се тичу школства, здравства или нечег трећег.
„Ми смо били народни свештеници, и било би срамота да кад се народ дигне да нас тамо нема. Основа је народ, и овде смо само због народа! Сви су у страху и народ и црквена хијерархија, сви су у страху”, кажу за Дојче веле ова два свештеника у пензији и објашњавају да народ мора да изађе из мрака. Један од њих, Миомир Јефтић каже да зна да и његове колеге размишљају исто као и он без обзира што не могу јавно то да кажу.
„Ја сам рушио Тита, срушио Милошевића, ваљда ћу и овог. Своју главу сам већ ставио у торбу, нема назад”, каже он.
Колико је заиста страх присутан међу људима, посебно се види у малим местима где се сви познају попут Врања, Књажевца, Бруса, Апатина, Лознице или Врбаса. У овим местима сви су упознати са тиме ко иде, а ко не иде на протесте. Због тога се многи боје да јавно изразе своје незадовољство, па највећим успехом ових протеста проф. др Тамара Миленковић-Керковић види у храбрости да се јавно иступи. Као професорка Економског факултета у Нишу, али и као чланица председништва Покрета Двери обраћала се народу у неколико мањих градова Србије.
„Врло често се људи баве колико је било људи у Куршумлији или Врању, мени то заиста није битно. Битно је да се тај пламичак одржава јер за мене су протести у малим местима врхунска вредност коју морамо да подржавамо. Цела Србија је дубоко подељена, а поготово је то видљиво у местима где каква – таква индустрија постоји, где људи колико – толико имају та радна места за која наравно брину. У Врању које помињемо је то стварно доста изражено, али је то синдром читаве Србије. Читава Србија је једна дубоко подељена земља, и на жалост, режим је инсистирао да дели људе, то је њихов механизам помоћу кога владају”, каже Миленковић Керковић.
На питање како коментарише то што су академска заједница и познате јавне личности попут глумаца јавно подржале протесте, проф. Керковић каже да је и елита под притиском након што су и овај и претходни режими радили на деелитизацији Србије и урушавању образовања и културе и сводили народ на пуко преживљавање.
„Елита се повлачила, и уместо културне, уметничке и све друге елите, ми смо добијали ријалити и најнижу простоту у медијима, и народ је навикаван да је то што им се нуди, та визија стварности која би култура требало да буде. Ви сте видели понашање Академије наука и уметности, Универзитета и то је разумљиво кад су нарушене основе вашег постојања, а осим тога потпуно нелојална конкуренција приватних факултета, толерисање лажирања, плагирања, објављивања у плаћеним часописима. Све је било пуштено низ воду. С друге стране, знате, ми смо плаћени да би штитили националне интересе, видели смо да су угрожене виталне вредности, и да нас, ако се даље иде са тим, више неће бити. Исто је и са јавним личностима, схватили су да морају да стану на сцену и објасне људима шта се дешава“.
Међутим, оно што забрињава професорку Татјану Пауновић су млади људи које често критикују због пасивности. Према њеним речима, много тога се променило на горе у овом друштву, а то што млади не верују никоме је једна од њих.
„Много пута ми чујемо – зашто протесте не воде студенти као што је било шездесет осме, као што је било деведесетих? А оно што заправо треба да се запитамо јесте какво смо то ми друштво кад смо успели да одгајамо генерације које нису бунтовне. Ја сматрам да ми младе људе не смемо да критикујемо због тог става, већ да их схватимо као огледало – то је оно што је производ који смо допустили да се деси за последњих 20 година“, каже Татјана Пауновић и додаје:
„Ми знамо, 90-их година се тешко живело и сећамо се тешког социјалног и материјалног положаја за огроман број људи. Али сада је, поред тога, разлог зашто су људи првенствено устали – насиље над здравим разумом. Када ви знате шта имате у новчанику, када знате којом муком можете да платите рачуне, људи раде по два или три посла, а све време имате једну пропаганду кроз све медије и причу о томе да смо ушли у златно доба и да нам је раст највећи на планети, у универзуму…Шта је то него насиље над здравим разумом?!“, каже она.
Студенти су у мањем броју у односу на нешто старије грађане, а у маси се увек нађу и поједини политичари. Чланица председништва Двери проф. Тамара Миленковић-Керковић сматра да је подела на грађанске и политичке протесте вештачка.
„Наравно да грађани имају нека своја размишљања о политици, посебно што је било грехова претходних власти. Ми се тренутно налазимо у једном „предполитичком” друштву, боримо се за опстанак ове земље. Сви смо у истом фронту, али једна од ствари које највише замерам овој власти, то је заблуда о разлици између грађанског и политичког. Ту нема разлике, то је исто, јер погледајте корен речи политика – полис, а то је град“, сматра Керковић.
А шта у случају избора? „Уколико избори буду у априлу, а не буде се променило ништа у смислу легитимности, односно легитимитета услова у смислу свих захтева које опозиција заједнички истакла, сигурна сам да ће доћи до бојкота избора и за то се такође залажем“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
