Прочитај ми чланакКајл Скот, амерички амбасадор у Србији, у интервјуу за београдски „Блиц” каже да САД држе очи и уши отворене када су у питању дешавања у Србији, те да подједнако разговарају и са властима и са опозицијом, док поједине медијске наслове тумачи као тенденциозност.
Кајлу Скоту, америчком амбасадору у Србији, ове године истиче трогодишњи мандат и тим поводом се за „Блиц“ осврнуо на то какву је Србију затекао када је дошао, а каква је она данас.
Навршило се три године откако сте стигли у Србију. Како бисте најкраће описали шта се све променило?
– Три године су прошле и имам више седе косе и неколико килограма вишка, али моје партије тениса су постале мало боље. Гледајући Србију, видимо напредак, Србија наставља да отвара нова поглавља у преговорима са Европском унијом. Неколико њих је и затворила. Економија се стабилизовала и напредује. Све то су добре стране. Такође смо продубили америчко-српске билатералне односе и радије се фокусирали на важност сарадње, него на конфликте. Имали смо веома интензивну сарадњу са Србијом када је реч о регионалним односима, где Србија има значајну улогу. Мислим да је Србија на правом путу, видео сам напредак у економији, пад незапослености, смањење спољног дуга, приходи расту… Али, с времена на време се бринем за брзину тог напретка, мислим да бисте морали да дуплирате напоре и кренете још јаче напред. Ту, пре свега, мислим на извештаје ЕУ о напретку Србије, као и на регионалне односе.
Када сте стигли на месту председника и премијера биле су друге особе. Садашњи председник био је премијер, а вас је као председник дочекао Томислав Николић? Какве сте промене уочили?
– Да, једна од јасних промена откако сам овде јесу – нови премијер и нови председник. И мислим да је очигледно свима, па и нама овде у америчкој амбасади, да се фокус одлучивања у Србији преместио из Немањине у Председништво. То је интересанатна динамика, али мислим да је на крају Влада та која решава свакодневна питања. Премијерка Брнабић је веома професионална и мислим да ради добар посао у вођењу Владе. Председник Вучић и даље има ауторитет доношења кључних одлука, како политичких као лидер партије која има већину у Скупштини тако и по највећим стратешким питањима са којима се Србија сусреће у односима са суседним земљама и посебно у преговорима са Косовом. Настављамо да сарађујемо са свим деловима владе, али је јасно да се кључне одлуке о регионалним безбедносним питањима, које су од виталне важности за нашу спољну политику овог региона, доносе у канцеларији председника.
Надам се пензији у скорије време
Ово је ваша последња година у Србији. Колико ћете још бити у нашој земљи?
– Да, ово је највероватније моја последња година у Србији. Мандат амбасадора обично траје три године. Још чекам објаву о замени. Док се то не догоди, учинићу све што је у мојој моћи да ојачам сарадњу САД и Србије. И у том погледу морам да кажем да смо постигли значајан напредак. Више од четири милијарде долара износе америчке инвестиције у Србији, више од 19.000 људи у овој земљи ради за америчке компаније, док је трговинска размена две државе у сталном порасту. САД су дале око милијарду долара помоћи, која је употребљена за напредак Србије ка ЕУ, али исто тако за унапређење конкурентности малих и средњих предузећа, помоћ за бољи ангажман на иностраном тржишту, подршку општинама Србије како би биле што ефикасније и на услузи грађанима. Услужни центри за грађане у већини општина у Србији су резултат сарадње УСАИД-а и локалних самоуправа. Утицај америчких програма за помоћ видљив је и у појединим променама у Закону о раду, који је унапредио перспективу запошљавања у Србији. Такође, значајан скок на Дуинг бизнис листи у великој мери је резултат електронског издавања грађевинских дозвола, што је такође резултат сарадње УСАИД и ваше владе. Видим много напретка, али мислим да постоји још много тога што можемо да урадимо, тако да ћу се на то усредсредити у наредним месецима, а можда и годинама, ко зна.
Уколико Стејт департмент одлучи да останете мало дуже у Србији, да ли бисте то волели?
– Ја служим САД као дипломата скоро 40 година и спреман сам да наставим своју службу, али се исто тако надам да ће пензија доћи у скорије време. Мораћемо да сачекамо и видимо.
Можете ли да повучете неку паралелу између господина Николића и господина Вучића када је у питању председничка функција?
– Нећу да коментаришем господина Николића, али могу да кажем да много чешће посећујем председништво откако је председник Вучић преузео функцију, него што сам то чинио за време мандата Томислава Николића.
Поред промена у власти, опозиција је такође прошла кроз неку врсту транзиције. Пре три године једва да је била видљива, а сада се ствари мењају?
– Да, прилично је јасно да опозиција није била толико видљива пре три године, али то је процес који се дешавао временом. На општим изборима нису добро пролазили, на градским такође и често смо могли видети цепање опозиције. Али сада видимо да се уложе напор да се опозиција врати. Нови Савез за Србију је нови елемент који окупља различите делове политичке сцене, као нека врста кровне организације који окупља опозицију са леве и са десне стране у настојању да представе фронт против владајуће већине у Скупштини. То је интересантан феномен и ми свакако обраћамо пажњу на то што се дешава овде у Србији јер је део нашег посла да известимо наше власти о томе шта се дешава. Држимо отворене и очи и уши, разговарамо са свима, са властима, опозицијом, са цивилним друштвом, академицима.
А како коментаришете недавне натписе појединих медија да су се амерички обавештајци састајали са представницима опозиције?
– Састао сам се са представницима опозиције неколико пута у прошлости и наставићемо да се састајемо и у будућности, баш као што се састајемо и са представницима владе, то је саставни део једног отвореног демократског друштва. У томе нема ничег лошег, нема ничега скривеног. Ми успостављамо отворени дијалог са свима јер другачије не бисмо могли да разумемо шта се дешава у Србији. И ако смем да кажем, они који покушавају да нас увуку у неку велику контроверзу долазе медија који уопште и не извештавају о томе шта се дешава у опозицији. Како очекују да добијемо информације ако о њима не извештавају?
Кратко бисмо за ове три године могли описати ситуацију са Косовом као „напред један, назад два корака”. Можете ли да упоредите прошлост са садашњом ситуацијом и шта да очекујемо у будућности?
– Преговарачки процес не иде онако глатко како би многи волели да виде. Мислим да је то прилично јасно речено у ауторском чланку који смо заједно написали наш амбасадор у Приштини и ја прошле недеље и позвали да се обе стране врате за преговарачки сто. Преговори никад нису ишли глатко, бар за ово време откад сам ја овде. За три године видели смо напредак, интеграцију судства на Косову, видели смо одређени напредак у неким тачкама Бриселског дијалога, али смо исто тако имали и кризе: инцидент са возом (на којем је писало „Косово је Србија”, прим. нов.), хапшење Марка Ђурића, па до ових тарифа сада… Све то не доприноси стварању поверења између страна у дијалогу или напретку самог дијалога. Али једини начин на који ће се постићи договор јесте сести за сто и разговарати. Зато сматрамо да је важно вратити се дијалогу и зато тарифе које су га стопирале морају бити укинуте – ту поруку смо јасно послали нашим партнерима на Косову. Али, такође сматрамо да је за повратак дијалогу важно да и Србија одигра своју улогу како би процес кренуо унапред, да имплементира раније договоре, али и да размотри компромисе за будућност.
Амерички генерал је одложио посету Приштини због тарифа. Постоје ли још неки кораци које САД планира да предузме уколико се Приштина не уразуми?
– Мислим да није прикладно да спекулишем о потенцијалним потезима које ће САД повући или неће. Али могу да кажем да ћемо наставити напоре да охрабримо Владу Косова да повуче те тарифе и врати се за преговарачки сто. И да, постоје друге опције које се могу укључити, али мислим да је много важније фокусирати се на позитивне стране као што су повлачење тарифа, повратак за преговарачки сто, усредсређивање на дијалог, и под окриљем ЕУ, постизање свеобухватног договора који ће успоставити нормализацију односа, то је наш циљ. На тај начин ће се изградити јачи и стабилнији балкански регион, а то је у интересу и Србије и Косова, као и САД.
Мислите ли да је разграничење решење?
– Мислим да ће решење морати да дође директно из Београда и Приштине путем директних разговора. Сједињене Америчке Државе, као и нико други, не би требало да диктирају како би то решње требало да изгледа.
Србија и САД да разумеју једна другу
Рекли сте да са председником Вучићем имате пријатељски однос, али и да се размимоилазите у појединим спољнополитичким питањима. Да ли сте мислили на Русију?
– Србија је независна и суверена земља која следи своје спољнополитичке интересе, и САД су такође назависна и суверена земља са својим спољнополитичким интересима и мислим да ту нема ничег необичног да две различите земље имају различита гледишта по неким питањима. Мислим да је важно да имамо отворен однос, да разговарамо о тим питањима, да Србија разуме америчку тачку гледишта и да Америка разуме српску тачку гледишта, као и да радимо на томе да те две тачке приближимо једну другој. И то је све што имам да кажем о томе.
Да ли сте приметили напредак у областима владавине права и слободе медија за ове три године?
– Јасно је да су поглавља 23 и 24 од круцијалне важности за напредак Србије ка чланству у ЕУ. Имајући то у виду, нисам видео онолико напретка у тим пољима колико сам желео, нити колико су то желели грађани Србије. ЕУ је у својим извештајима о напретку истакла то као једно питање на коме још мора да се ради, док су оцене које је недавно објавио Фридом хаус показале слабости у овим областима. Ми ћемо подржати напредак Србије, и у том погледу морам да кажем да смо заједно са Србијом урадили доста посла како бисмо унапредили владавину права у практичном смислу. Ту, пре свега, мислим на доношење одређених закона, успостављање оперативних група између полиције и тужилаштва, како би криминалци могли да буду ухапшени и успешно осуђени на крају. Радили смо и на обуци судија, пре свега по питању неких модерних криминалних случајева са којима се суочавају, а све како би били што ефикаснији. Неке од ових ствари су веома практичне, ту нема сумње, али много тога зависи од политичке воље, пре свега од тога да ли су Влада и остале структуре моћи спремне да виде независно судство које делује независно и које је фокусирано на примену закона.
Како у приватном смислу гледате на протекле три године проведене у Србији?
– Осећао сам се веома добродошло од стране људи које сам лично упознао. Мислим да је српски народ топао, пријатељски, невероватно гостољубив. Храна је фантастична, квалитет живота у Србији за све нас који радимо овде у амбасади је поприлично добар. Кажем то потпуно свестан да, иако су моји лични контакти са људима увек били позитивни, постоји још једна струја у Србији. Струја озлојеђености и ненаклоности ка САД и америчкој политици. Искрено могу да кажем, каква год заоставштина прошлости била, Америка иде напред када је реч о односима са Србијом. Ако причате са Американцима у Америци, нећете чути ни близу слично мишљење о Србији, попут оног какво постоји о САД овде, нарочито у појединим медијима.
Можемо ли очекивати посету Доналда Трампа Србији?
– Па, сигурно је да не могу да предвидим да ли ће до посете доћи, али могу да кажем да бих волео да дође. Верујем да би имао топао дочек овде у Србији. Време председника САД је можда највреднија ствар на свету. Мислим да би Србија, уместо на саму посету, требало да се фокусира на унапређење односа са САД, али исто тако и на побољашње односа на регионалном нивоу. Председник Трамп је у свом писму председнику Вучићу истакао да би радо угостио њега и председника Тачија како би сви заједно прославили споразум о нормализацији односа Србије и Косова.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
