ПОТЕМКИНОВА СЕЛА: Србија нема државу, сва власт је у рукама Вучића

Миладинка Кнежевић

22:20 15.02.2019.

Опет се догодио народ. Додуше, требало му је много, много лоших и виталних догађаја да би се догодио. Одговориће ми вероватно по страрој пословици: „Боље икад него никад“, или „Стрпљен спасен“. Стрпљен је био- спасен није.

Мудри Гете је рекао: “Време пролази – надокнаде нема“, а наш Андрић: “Све у животу дође прекасно“. Верујем да нас је Андрић плашио да се не препустимо, како ми често кажемо –судбини. Можда нас треба зарад поколења осудити због спорости која рађа опорост. Уљуљкани у лаковерност слушали смо лажи, разне саветнике,потом прекоре и губили достојанство. Једна мањина бирала , друга избегавала веће зло, половина ћутала.

Читајући господина Александра Вујовића, главног уредника Новог стандарда где каже: “Елем оно што је кључно да се схвати јесте то да је Вучићу мандат на доношење погрешних одлука, дао народ и да само народ има моћ и да му га одузме, и то искључиво на изборима“.

Говорим да ово у начелу не би било упитно да му је народ аминовао погрешне одлуке којих у најави предизборне кампање није ни било када му је мандат дао. Све је било супротно. Вучић „национале“ обилазећи Србију представљао се тада као месија, симбол поштења, правде, родољубивости, љубави у борби за целину земље, њених граница и народа у њој.

Заклетвом над Мирослављевим јеванђељем и Уставом Србије – сви знамо којим речима, његово делање се потом свело на критику „нерадног“ народа, безалтеративни приступ Е. Унији, предаји Косова и Метохије коју су му, још у Бриселу док је у почетним преговорима лежао на даскама, одмах и тражили. Предају КиМ у наредним годинама корак по корак је и чинио, дошавши данас до завршног чина.

Наставио је багателну продају важних ресурса, финансирао погубне стране инвестиције по принципу свог сарадника, лажова Динкића који је рекао: „уђеш, изађеш и готово“. Готово је било када су обесправљени радници остајали поново на улици, а инвеститори нестајали са богатим пленом.
У пољопривреду није улагао, јер таман посла да обнови газдинства по селима, да порасте производња коју би извозили у Русију, којој није увео санкције – да имамо сигурност и алтернативу. Сада ће у напуштеним селима куповати за по две , три хиљаде евра куће и окућнице и усељавати мигранте. Једном речју, све што је урадио председник СНС-а господин Вучић било је да своје поданике намири у издашној корупцији.

Један од примера је обновљени трг Славија где се плочник подизао и крунио после два месеца од изградње. Многе болнице – пример ОРЛ поликлиника у Пастеровој, у својој оронулости и тескоби, где нема места за седење оперисаних пацијената док чекају контролу. На простору од тридесетак квадрата буде и до шездесет људи, лекари се једва пробијају до ординација. Призор испод сваког достојанства и за болеснике и сво изузетно стручно особље.

Насупрот томе(само један од примера),Београд шљашти накићен четири месеца новогодишњом расветом. На сваком кораку у центру града види се поларизовано друштво – екстра профитери, “секте на власти“ и беда сиромаха док у прљавом граду, у прљавим, неисправним аутобусима у градском превозу улазе у „руски рулет“ – плаћају и метак и улазницу.

Опозиција са друге стране, већински већ виђена, користи своју шансу, прави споразум с народом, тражи поправни испит. Са накнадном памећу већине исправно би било да је само тражила поштене изборе, проверу бирачких спискова, медијско представљање,заштиту од изборне крађе и у складу са одговором или нерешавањем комплетног захтева -бојкот избора.
Врло важна је и промена изборног система из пропорционалног у већински, где би бирач знао за кога се именом и презименом опредељује.

Опозиција треба изричито да стане у одбрану КиМ и непромењивости граница целе Србије.
Треба да предложи излазак са пута ЕУ као политички, економски погубне централистичке, бирократске творевине без националног идентитета, у служби неолибералног капитализма који храни и брани само политичку елиту и комесаре. Видимо у суседском окружењу „добробит“ чланства у ЕУ. Европа је настала у Србији још у Лепенском виру , напредовала у Винчи у неолиту и имала психолошке и радне карактеристике потоњег српског народа.

Трећи и не мање важан предлог – никада не ући у Нато пакт , и тужити све чланице које су разарале и тровале земљу.

„Пред Србијом је велики тест“ кажеА.Вујовић. “Она ће се показати као држава у оној мери у којој снага њених институција, ауторитет њене националне интелигенције и државотворна свест њеног друштва буду успели да спрече изливањеполитичких процеса из домена нормативног уређења уставно-правног система у домен уличне анархије у којој владају емоције и нагони психологије масе“.
Као прво, Србија нема институције, у Србији је сва власт противуставно у рукама А.Вучића, где државни тужиоци и за мање прекршаје подижу глас тек кад аминује извршна власт. А.Вучић чак зна и све судије који се отму тој контроли и суде против његове воље (пример судије која је досудила у корист опљачканог пензонера у Вучићевој реформи).

Самим тим, уставно-правни систем је мртво слово на папиру са образложењем – ненадлежан. Како се у таквим околностима брани држава и нација од привремених , погубних политичара’?

Аутоторитет постојеће националне интелигенције и њену државотворну свест власт не интересује. Јавност сагласна у (осамдесет процената) у одбрани истих вредности је маргинализована и нема право гласа . Председник је председник СНС партије- брже , јаче, боље , председник је Парламента, изнад је посланика – поданика који на сва питања опозиције одговарају контра питањем „шта је она урадила „,пренебрегавајући да је то како је радила, да их је опозиција и устоличила у скупштинске клупе где често можете на прсте да их пребројите, а владају својом бахатошћу, незнањем , одани вођи партије. Критикују цркву, Патријарха који се бори за КиМ -извор нашег постојања.

Улична анархија и психологија масе, како је чини ми се пежоративно етикетира господин Вујовић, “коју воде нагони и емоције“, није за потцењивање. Шта људско биће без промисли и емоција покреће? То је симбиоза без нагона и не каже се узалуд – кад срце запишти, мисао је крива. Није то анархија, већ скуп разнородне проблематике које народ артикулише где једино може да се чује и буде видљив – на улици. На тој улици захваљујући „доброј политици“ ове власти и ваздух је отрован ,а о увезеној ГМО храни да и не говоримо.

Све ово власт мора да чује у свом аутистично , бахатом маниру недодирљивих величина, задриглих господара живота и смрти. Треба да зна да знамо.

У Србији овог времена човек не сме у немоћи и безнађу да каже да ће се обесити. Приводе га, не теше и не храбре га, траже у свом слепилу позадину одлуке која је замислите уперена против власти, јер само власт има тајминг могућег чина. Иако није у православном духу најављено самоубиство , власт га кажњава пре Свевишњег. Немојмо за тим потезати, мало ће нас остати.

Део народа који је лаковерно поверовао у хвалоспеве и обећања вође(бољи живот само што није стигао), хтео је разумљиво у нечему и да се намири. Лоше спава онај који увек трпи неправде. Било их је од Тита,Милошевића, Тадића. Разваљена држава, рат , срушена економија, беспарица. Данас је наспрам њега Вучић који је нудио решење за све и то „поштено и транспарентно „. Узалуд, обмана је евидентна и горко плодотворна јер је наставио по још горем сценарију.

Питање је чак и да ли Вучић има валидне доказе за многе проневере кад персонално етикетира и оптужује бивше, а то је доказиво једино испитивањем порекла имовине које нико не спроводи, а помпезно најављујеу својим кампањама. Осим тога, ништа не значи очигледност у многим случајевима проневера и богаћења без рада. Могуће је да је садашња политика затворени круг и велика већинау њој запрљана и увезана у њему штитећи се међусобно.

Зато нам треба промена система , обрачун са корупцијом и све напред наведено да би све друго било лакше решиво у побољшању стандарда ,образовања, здравства, пољопривтеде, културе, судства, обезбеђења . Потребно нам је много, много стручних, храбрих и поштених људи који су показали у

својим професијама да лојалност не иде испред морала.
Имамо их , саберимо се, промислимо, одаберимо и бранимо своје право да бирамо и смењујемо у данашњим Потемкиновим селима и убудуће на време све што разара и затире и земљу инацију.