Прочитај ми чланак

О СРПСКИМ ИМЕНИМА: Порекло и значење имена Милутин

0

Име Милутин обележава личност која је увек спремна да борбом решава проблеме. Новија етимолошка литература наводи и да име Милутин обележава личност која је изузетна - достојна дивљења.

Мушко име Милутин је изведени средњевековни облик другог имена или надимка. српског краља Стефана Уроша Другог по коме је познатији у сачуваној народној традицији. У Дечанској хрисовуљи из 1330. године је записано име Милутин, као име Влаха – пастира. У сачуваном попису српских имена је и мушко име Милутин и женска имена Милутина и Милутинка.

Значење овог имена се дословно преводи као јастреб. Означава ратоборност. Етимолошка литература оправдава да основно порекло имена Милутин води до латинске именице miluus, i. m или јастреб, али и соко голубар у слободном преводу. Значење имена се доводи у везу и са латинским придевом miluinus, adj. који дословно означава похлепу (што су краљу Стефану Урошу Другом приписивали његови противници због броја добијених територија), али је исправније тумачење „онај који хоће више“.

Даље је, у језику званом Vulgar Latin или језику необразованог становништва римских провинција – а у средњем веку територија под влашћу рашких/српских владара – извршена модификација до облика milutinus. Надимак Милутин су српском краљу Стефану Урошу Другом доделили његови несрпски недобронамерни противници да би оправдали своје клевете против њега и његових државничких и ратничких успеха. Данте је у својој „Божанственој комедији“ српског краља Стефана Уроша Другог као Милутина сместио у пакао.

Српска народна епска поезија је сачувала име Милутин у песми „Бан Милутин и Дука Херцеговац“, која припада Преткосовском циклусу, и у епској песми „Слуга Милутин“ која припада Косовском циклусу. У попису словеначких имена из 1915. године је сачувано мушко име Милутин и женско име Милутина. У српској је традицији да се деци дају имена српских владара или личности из времена моћне државе. To се дешавало у временима после пропасти српске државе, а посебно у временима српског романтизма. Тада се није улазило у историјске чињенице о правом и основном значењу тих имена од којих су нека била и кућна имена или надимци, а нека и погрдна имена која су добијана од недобонамерних противника.

Мушко име Јастреб је сачувано у попису изворних српских имена. Нема женски облик. Према подацима из „Paul Goldschmidt’s Dictionary of Period Russian Names“ име Јастреб/Ястреб је сачувано и у документу из 1577. године као мушки деминутив. У савременој војно – политичкој терминологији се користи надимак Јастреб да обележи заговорнике рата када се предлажу преговори уместо ратовања.

Астор/Astor је староенглеско мушко име настало под утицајем народне варијанте романских језика који су се говорили у Шпанији и делу Француске.

У шкотској традицији је Шо/Shaw, а у ирској је Шеј/Shay. Дословно значи – личи на јастреба.
Према „Paul Goldschmidt’s Dictionary of Period Russian Names“, мушко име Кнез је на територији Кијевске Русије сачувано у запису из – 1222. године. У новија времена се не користи лично име Кнез, већ искључиво као титула која у савременом значењу одговара старијој титули херцег која је преко старомађарског језика уведена у новонасељене територије под управом Угарске, односно у временима мађарске династије Арпадовића. Именица херцег/мађарски herceg је изведена од именице туркијске основе блиске монголској именици харцага или дословно јастреб, а преносно човек који је ратни вођа. У Дечанској хрисовуљи из 1330. године је записано лично мушко име Кнез.

Старије албанско мушко име Ђераћина/Gjeraqina је изведено од именице gjeraqinë/ђераћин или јастреб.

Такође, за име Милутин постоји и тумачење да значи – човек који звекеће оружјем. Тако тумачено је исто што и старогерманско име Клотар/Chlothar које је Клотариус/Chlotharius у новолатинском.
Клотар Први из франачке династије Меровинга је успео да после смрти свога оца Клодовика Првог/Chlodwig I уједини подељене франачке територије и да 558. године постане краљ Франака. Престоница му је био Соасон/Soissons, сада град у департману Ен у Француској.

Јастреб или Accipiter је птица грабљивица која према усвојеној систематизацији припада фамилији Accipitridae. Карл фон Лине ју је 1758. године описао у својој књизи „Системи природе“/Systema Naturæ. Дневни је ловац и брз летач. Само значење именице јастреб у преносном смислу обележава и предатора. Врло често се јастреб погрешно тумачи као кобац. Налази се на застави државе Азора или Азорских острва која су и добила име по именици açor/чита се асор која у португалском језику означава јастреба.

Српски краљ Стефан Урош Други је најмлађи од три сина српског краља Уроша Првог Немањића и краљице Елена Ангелине, у српској традицији познатије као Јелена Анжујска. Унук је Стефана Првовенчаног из његовог другог брака са Аном Дандоло. По мајци је потомак многобројних династија укључујући и угарске Арпадовиће, кијевске Рјуриковича, Анжувинце и крсташког- латинског цара Пјера де Куртена из моћне француске династије Капета. Преци по оцу су му ромејске династије Диоген, Комнен, Анђело, као и млетачка дуждевска породица Дандоло.

Упокојио се 30. октобра/12. новембра 1321, године у својој шездесет осмој години живота у дворцу у Неродимљу. Сахрањен је у својој задужбини – манастиру Бањска. После Косовског боја је пренет у утврђење рудника Трепча – које је тада још увек било под влашћу Стефана Вука Бранковића. Историјска литература наводи даје 1460. године, за време епидемије куге, пренето у бугарски град Средец/сада Софија у манастир Светих Ћирила и Методија. Сада су у Цркви Свете Недеље, званој и Црква Светог Краља.

За време своје владавине од 1282. до 1321. године је краљ Стефан Урош Други – од непријатеља назван Милутин или јастреб или ратоборан – водио више ратова и проширио територију у области Ромејског царства/Византије која је касније названа Стара Србија/данашња географска Македонија. Уз помоћ страних стручњака је истраживао рудна богатства и отварао нове руднике. Истовремно је градио нове градове и утврђења – посебно на Косову, Дреници и Хвосну – потом названом Метохија. Зидао је болнице и домове за сиромашне и немоћне. Такође, за време своје владавине је изградио или обновио четрдесет манастира у својој држави, али и на Синају и Светој гори, у Јерусалиму, Цариграду и Солуну. Због тога се сматра највећим српским задужбинаром. У држави је подстицао развој уметности, сликарства и књижевности.

У времену његове власти је развијено такозвано наративно црквено зидно сликарство. Посебно је подстицао развој и реформу језика и слабљење утицаја грчке црквене и језичке традиције. Слави се на дан упокојења 30. октобра/12. новембра као Свети краљ Милутин, заједно са мајком Светом краљицом Јеленом – монахињом Јелисаветом и старијим братом краљем Драгутином – Светим монахом Теоктистом.

Милутин Миланковић је српски научник двадесетог века. Био је велики популаризатор науке. Допринео је да се теоретски објасне појаве ледених доба на Земљи, а такође и климатске промене које могу да се очекују у будућности. Његово објашњење климатских промена узрокованих астрономским променама положаја планете Земље у односу на Сунце је познато као „Миланковићеви циклуси“. У свом делу „Канон осунчавања Земље“ је описао карактеристике свих планета Сунчевог система.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!