Прочитај ми чланакРоберт. Ф. Кенеди, из чувене америчке породице (рођени стриц му је био у атентату убијени председник САД Џон Кенеди), познат је адвокат и светски борац за заштиту животне средине и природних ресурса. Лично је упутио писмо подршке др Јовани Стојковић, којој из политичких разлога прете отказом у Клиничком центру, уз одузимање дозволе за рад, а већ годинама је "прогањају" власти у Србији због изношења здравствених чињеница о штетности вакцина.
Писмо подршке Роберта Ф. Кенедија др Јовани Стојковић:
Поштовани,
Пишем у корист др Јоване Стојковиц́, која је лекар у Београду у Србији. Како сам схватио, др Стојковић је у опасности да јој се одузме дозвола за рад због свог става да вакцине, као и свака медицинска интервенција, могу проузроковати штету. Осим што је разумљиво да Србија жели да учини све што је могуц́е да заштити децу од добијања и ширења заразних болести, такође је важно разумети инхерентне ризике од вакцина. Др Стојковиц́ се само придржава својих етичких обавеза према Декларацији УНЕСЦО-а о биоетици и људским правима, коју је Србија одобрила као део Генералне скупштине Уједињених нација, да поштује право свих пацијената на претходни, слободни и информисани пристанак на медицинске интервенције, укључујуц́и и превентивне.
https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000146180_ind…
Одговорни лекари, као што је др. Стојковиц́, поступају у складу са медицинском професионалном заклетом „Прво не нашкодити“, и на тај начин њихов посао је да оцењују научне доказе и обављају отворене и искрене разговоре са пацијентима у вези било какве медицинске интервенције. Др Питер Доши, један од уредника часописа „Бритисх Медицал Јоурнал“, објавио је чланак тражећи равнотежу и искреност у дискутовању о вакцинама. Његове речи треба да узму у обзир сви они који се боре против тога да се проверава да су вакцине за нашу децу што је могуц́е безбедније.
„Супротно идеји – генерално имплицитно – да су вакцине без ризика (и отуда, зашто би се ико опирао званичним препорукама), реалност је да су службено одобрене писане медицинске информације о вакцинама – баш као и лекови – испуњени информацијама о уобичајеним, неуобичајеним и непотврђеним, али могуц́им штетама…време је да се саслушају – озбиљно и с поштовањем – проблеми пацијената, а не да се ти исти пацијенти демонизују.“ Исто важи и за озбиљно схватање о забринутости лекара који су на првој линији и који су сведоци насталих повреда повезаних са било којом медицинском интервенцијом, укључујуц́и вакцине.
Пример недавне научне студије која заслужује отворену расправу је из медјународно признатог тима научника, делом финансираног од стране данске владе, који је 2017. године објавио научну студију о ефикасности Ди-Те-Пер вакцине у Африци, где је она најчешће коришћена.
Студија је открила пет до десет пута вец́у смртност међу вакцинисаним бебама у односу на невакцинисане бебе. Научници су закључили да “сви тренутно доступни докази указују на то да Ди-Те-Пер вакцина може да убије више деце из других разлога, него што их штити од дифтерије, тетануса или пертусиса. Иако вакцина штити децу од циљне болести, она истовремено може повец́ати подложност на инфекције које немају везе са овим инфекцијама.“
https://www.ebiomedicine.com/…/S2352-3964(17)30046…/abstract
Истраживање научника са „Јеила“ открило је да одређени поремећаји (опсесивно-компулзивни поремец́ај, анорексија, анксиозност, хронични тикови, “могу бити привремено повезани са претходним вакцинацијама у подскупу појединаца.“
http://vaccinesafetycommission.org/…/01-2017-Frontiers-Temp…
То су болести са којима се често сусрец́у психијатри као што је др Стојковиц́, чинећи њено знање о овом истраживању витално важним за лечење њених пацијената.
Научници из Израела, Канаде и Колумбије изразили су озбиљну забринутост у рецензираном часопису о способности вакцине против хуманог папилома вируса (ХПВ) да активира и неуроинфламацију и аутоимунитет, и изразили су узнемиреност око увођења вакцине широм света, препоручујуц́и, “неопходност поступања са опрезом у погледу даље масовне имунизације вакцином са још недоказаном дугорочном клиничком користи у превенцији рака грлиц́а материце.“
Ова опрезност постаје још релевантнија када се узме у обзир континуирано повец́ан број озбиљних онеспособљавајућих неуролошких нежељених ефеката повезаних са вакцинацијом ХПВ вакцином која је пријављена у актуелној медицинској литератури (Табела 1 студије) и базама података о надзору вакцина. Аутори указују и на чињеницу да произвођач ХПВ вакцине у клиничким испитивањима није користио прави инхерентни слани плацебо, него уместо тога алуминијумски појачивач чија безбедност није адекватно проучена, и позвали су на нове смернице у вези са употребом одговарајуц́их плацеба у испитивањима безбедности вакцина.
http://vaccinesafetycommission.org/…/05-2016-Immunol-Mice-H…
Ово је само мали узорак научног истраживања које доводи у питање безбедност политике вакцинације и препоруке о вакцинацији. За свеобухватни преглед безбедности вакцина, молим Вас погледајте:
https://childrenshealthdefense.org/…/vaccine-safety-project…
Мали узорак је резултат чињенице да агенције одговорне за проверу безбедности вакцина нису радиле свој посао. 1986. године Национални Закон о повредама вакцинама у детињству одобрио је без преседана, економски имунитет фармацеутским компанијама за повреде узроковане њиховим производима и одузео им економске подстицаје за производњу безбедних вакциналних производа или побољшање безбедности постојец́их вакциналних производа. Конгрес је стога оптужио секретара Министарства здравља и људских услуга (ХХС) са експлицитном одговорношц́у да обезбедјују безбедност вакцина.
Како би се проверило да ли ХХС испуњава обавезе са аспекта обезбедјења безбедности вакцина, Конгрес је, као део Закона из 1986. године, захтевао да Секретар ХХС-а подноси Конгресу двогодишње извештаје са детаљима о побољшањима безбедности вакцина која је ХХС постигао у претходне две године. Захтев о Закону о слободи информисања (ФОИА) је упуц́ен ХХС-у 2017. године од стране антивакциналне организације „Мрежа акције информисаног пристанка“ (ИЦАН) тражец́и копије двогодишњих извештаја које је ХХС требало да поднесе Конгресу почевши од 1988. године, детаљно описујуц́и побољшања која је постизао сваке две године у вези безбедности вакцина. ХХС није пружио суштински одговор на захтев ФОИА-а.
Због тога је ИЦАН био приморан да поднесе тужбу како би присилио ХХС да достави копије двогодишњег извештаја о безбедности вакцина Конгресу, или да призна да му никада није ни подносио ове извештаје. Резултат тужбе је да је ХХС напокон и шокантно признао да никада, дакле ниједном, није поднео ниједан двогодишњи извештај Конгресу о детаљима побољшања безбедности вакцина. Ово говори о недостатку озбиљности којом се безбедност вакцина третира у ХХС-у, и повец́ава забринутост да ХСС нема појма о стварном безбедносном профилу садашњих 29 доза вакцина, чији број расте, и које се дају до једне године старости.
https://thewashingtonstandard.com/lawsuit-proves-hhs-hasnt…/
У августу 2011. године, Институт за медицину САД-а истраживао је 158 потенцијалних нежељених дејстава вакцина. Од њих, 135 или 85% је показало да немају адекватна истраживања да би прихватили или одбацили узрочну везу. Од 23 резултата код којих је истраживање сматрано адекватним, 18 или 78% је повредјено. На дугој листи нежељених ефеката повезаних са вакцинама су имунолошка дисфункција, напади, парализа и енцефалопатија (оштец́ење мозга). Ове статистике тешко да поново могу уверити родитеље у САД-у од којих се сада захтева да својој деци дају више од педесет доза од 15 вакцина. Сигуран сам да би ови налази били исто овако узнемирујуц́и за родитеље у Србији.
https://www.cdc.gov/…/c…/0-18yrs-child-combined-schedule.pdf
Упркос мантри наших здравствених агенција широм света да вакцине не изазивају аутизам, то није увек случај када се погледа ван ових површних уверавања. У августу 2016. године, виши научник Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), др Вилијам Томпсон, позвао се на статус федералног извештавача о незаконитим радњама и признао да је ЦДЦ наводно од 2001. године знао да амерички дечаци црне расе, који су изложени ММР вакцини, имају несразмеран ризик од аутизма.
Томпсон, 17-огодишњи ветеран ЦДЦ-а, аутор је неких од водец́их студија које је ЦДЦ навео како би искључили вакцине као разлог настанка епидемије аутизма. Томпсон, који и даље ради у ЦДЦ-у, објавио је необрађене скупове података за које каже да су му шефови у ЦДЦ-у наредили да их сакрије. Ти подаци наводно показују да су дечаци црне расе који су примили ММР вакцину пре три године старости, као што ЦДЦ препоручује, имали 3,36 пута вец́у вероватноц́у да им буде дијагностификован аутизам од оних који су примили вакцину након треће године старости.
Овај ефекат није примец́ен код категорија других раса. Ипак, када су научници ЦДЦ-а објавили своје резултате у часопису „Педијатрија“, 2004. године, изоставили су штетне податке, лажно изјављујуц́и да нема ризика од настанка аутизма услед вакцинације ММР вакцином. У августу 2014, др Томпсон је преко свог адвоката издао саопштење за медије наводец́и: „Жао ми је што смо моји коаутори и ја изоставили статистички значајне информације у нашем чланку из 2004. године који је објављен у часопису „Педијатрија“.
http://www.cdctruth.org/…/STATEMENT-OF-WILLIAM-W.-THOMPSON-…
Изостављени подаци указују на то да су мушка деца црне расе, која су примила ММР вакцину пре старости од 36 месеци, били у повец́аном ризику од аутизма. Директор ЦДЦ-а је блокирао др Вилијама Томпсона како он не би сведочио о научним преварама и уништавању доказа од стране високих званичника ЦДЦ-а у критичним студијама ЦДЦ-а о безбедности вакцина, а које говоре о узрочној вези између вакцина у детињству и аутизма. Доказ др Томпсона је био видјен у судском случају о медицинској несавесности. У писму суду, директор ЦДЦ-а је одбио захтев да дозволи др Томпсону да сведочи, тврдећи: „Сведочење др Вилијама Томпсона не би значајно промовисало циљеве ЦДЦ-а или ХХС-а.“
https://childrenshealthdefense.org/…/cdc-blocks-testimony-…/
Оно што је још више узнемирујуц́е је високо неетичко и преварантско понашање Министарства правде САД-а (ДОЈ) чији адвокати, док представљају нашу владу, крију есенцијалне информације, и то да је одбијено да преко 5.000 породица добије неопходну негу за своју децу која су услед повреде вакцином развила аутизам. Адвокати ДОЈ-а су намерно и преварантски лажно представили писмено изражено мишљење свог сопственог стручњака. Да експерт не би открио истину другим подносиоцима молбе или специјалном судском званичнику, адвокати ДОЈ-а су отказали усмено сведочење експерта да би га спречили да јавно изнесе своје истинско мишљење. У том процесу, ДОЈ и ХХС су сакрили критичне материјалне доказе о томе како вакцине могу изазвати аутизам код неке деце. Ове информације су сада откривене у изјавама и под заклетвом.
https://thehill.com/…/425061-how-a-pro-vaccine-doctor-reope…
Лично сам поднео жалбу канцеларији Генералног инспектора САД-а позивајући на пуну истрагу овог веома неетичког и преварантског понашања од стране Министарства правде САД-а, и чекам њихов одговор.
https://childrenshealthdefense.org/…/request-for-office-of…/
Откако се десила ова неправда, отприлике милиону деце је дијагностикован аутизам. Постотак резултата повреде вакцинама је непознат. Од 2015. године, процењени годишњи трошкови за аутизам у Сједињеним Америчким Државама износили су 268 милијарди долара, а очекује се да ц́е до 2025. године они износити 1 трилион долара.
https://health.ucdavis.edu/publish/news/newsroom/10214
Ови растуц́и трошкови сада падају на породице и пореске обвезнике кроз трошкове које сносе локални школски окрузи, државе и наш здравствени систем „Медикејд“.
До данас, програм владе САД-а за компензације за повреде вакцинама исплатио је Американцима повређеним вакцинама више од 4,0 милијарде долара.
http://www.hrsa.gov/…/v…/data/monthly-stats-january-2019.pdf
Табела повреда коју води Министарство здравља и социјалних услуга јасно описује велики број узнемирујуц́их начина на које дете може бити повређено или убијено вакцином.
https://www.hrsa.gov/…/vaccinecompen…/vaccineinjurytable.pdf
Али, нажалост, мало је интереса за разумевање зашто нека деца и одрасли бивају повредјени вакцинама, да би могле бити креиране вакцине које су безбедније за свакога. Док не буде бољег разумевања ове критичне науке, лекари као што је др Стојковић заслужују похвалу што су задржали своју дужност да „прво не нашкоде“, да поштују индивидуалност и аутономију пацијента, и да поштују њихово право на искрен информисани пристанак, што нужно подразумева њихово право да одбију медицинску интервенцију.
С поштовањем,
Роберт Ф. Кенеди
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
