Прочитај ми чланак

ДОЧЕК Дунавског Бана

0

Kао што Вам је познато, у складу са основним циљевима новог режима израженим у Шестојануарској прокламацији Kраља Александра извршена је и нова подела државе као и њен назив. Закон је променио назив Kраљевине СХС у Kраљевину Југославију, чиме је дефинитивно одбачен Пашићев концепт очувања српског имена у називу државе, а њену територију поделио у девет бановина.

У саопштењу председника владе Живковића, између осталог се каже: “Наша држава која је била подељена у 33 области, делиће се убудуће на 9, а које ће се звати бановине. Оваквом поделом се централна управа растерећује, а администрација упрошћује и целисходније организује… При одређивању граница нових области водило се првенствено рачуна, да те границе буду природне…”

У тексту који следи је осврт на Дунавску бановину, као једну од девет именованих. С обзиром на то да је најважнију улогу у “саображавању” живота у Дунавској бановини идеологији југословенског националног и државног јединства требало да има бан, избор особе за ту деликатну функцију није био лак. За првог бана Дунавске бановине именован је Дака Поповић, угледни Новосађанин, грађевински инжењер, својевремено радикалски посланик и министар за аграрну реформу.

Савет града Новог Сада почео је припреме за свечани дочек првог бана Дунавске бановине. У саопштењу Савета је стајало: “Почашћени смо што је Нови Сад одређен за седиште Дунавске бановине и што је за Бана именован рођени Новосађанин. Ову нашу радост изразимо на достојан и величанствен начин приликом доласка Бана г. Поповића Даке из Београда, дана 13. октобра у недељу у 2.05 после подне. Дочек ће бити на жељезничкој станици, где ће се школе, установе и удружења постојити по утврђеном распореду. Са станице прати Бана грађанство у поворци до градске куће”.

Међутим, Бан Дака Поповић у својим сећањима оставио је записано у каквим се неприликама нашао новосадски одбор за дочек, услед тога што је председник владе Живковић, иначе од раније у нескладним односима са Поповићем, за исти дан заказао посету родном Пожаревцу… и док се у Нови Сад слегло чак 60.000 људи, пожаревачки збор би испао знатно мање посећен, те је Живковић поручио Поповићу да одложи одлазак у Нови Сад.

Одбор за дочек дошао је у неприлику, јер су припреме за дочек у Новом Саду већ одмакле. Дуж пруге Земун-Нови Сад чекали су многи грађани и школска деца да им прође први бан, а бана нема. По Новом Саду су трештале музике и играло се коло, а бана ни од корова.

Неслагање првог бана Дунавске бановине с председником владе Живковићем, довело је до оставке Даке Поповића у јануару 1930. године. Оставка није значила крај Поповићеве каријере, али је на особен начин наговестила честе смене у Банској управи и нестабилне политичке прилике у Дунавској бановини током наредне деценије.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!