Прочитај ми чланак

СВЕ ЗВЕЗДИНЕ и ПАРТИЗАНОВЕ пролећне опције

0

Велике конкуренција ставиће на велика искушења Владана Милојевића, можда и највећа од када је тренер Црвене звезде.

Владан Милојевић је мењао тим, покушао је да испроба све играче на припремама у Анталији и на крају чини се успео да дође до идеалне комбинације за старт сезоне.

Фото: crvenazvezdafk.com

Неколико дилема је било присутно све време, пре свега на месту левог крилног нападача, али и у срцу маневра. Стратег црвено-белих је поручио да ће се играчи бирати у зависности од противника, али је јасно да ће Црвена звезда бити та која ће се трудити да наметне свој ритам сваком противнику са којим се буде сусретала овог пролећа.

Мирко Иванић се тек прикључио тиму и његов долазак би требало да утиче на промене унутар екипе, али у овом тренутку делује да ће Црвена звезда премијерни меч са новосадском Војводином започети у формацији 4-2-3-1 и саставу: Борјан – Стојковић, Савић, Милуновић, Родић – Јовичић, Јованчић – Бен, Марин, Јирка – Боаћи.

Постоји одређена дилема и око саме формације коју форсира Владан Милојевић, пошто она често доживљава трансформацију у 4-1-4-1, што би практично могао и да постане стандард када се у потпуности на нови тим буде адаптирао Мирко Иванић, као играч од којег стручни штаб Црвене звезде очекује да донесе потпуно нови тон игри овог тима.

У тренутку када се Иванић буде адаптирао један играч из срца везног реда ће изгубити место стартера. У овом тренутку делује реалније да би то могао да буде Бранко Јовичић, пошто је Душан Јованчић током каријере показао да може успешно да се снађе и на том месту. Некадашњи капитен Војводине је још јесенас показао да му је место у овом тиму, а ове зиме је додатно добио на самопоуздању. Црвена звезда би са њим у тиму имала сигурнију предају лопте, али би јој значајно недостајала та Јовичићева енергија и специјалан однос који један од миљеника навијача српског шампиона има према игри и дресу који носи. Владан Милојевић се сасвим сигурно неће одрећи тога, па Јовичић вероватно и почети значајан број јесењих утакмица и имати значајну минутажу. Ту је и Горан Чаушић, који може да изнесе терет на више места у везном реду баш као и Јованчић, па ће се Милојевић трудити да и њему пружи адекватну прилику у предстојећем делу сезоне. Не сме се заборавити ни Милош Вулић, којег је неугодна повреда са Кипра кошатала тога да у Анталији заигра тек у последњој утакмици. Његово време у овом тиму Црвене звезде тек долази.

ФАКТОР ЈИРКА, ЧЕКА СЕ ОДГОВОР СИМИЋА

Алекса Вукановић је у мечу са Марибором показао да му је потребно још неко време да се адаптира на систем и нове захтеве Звездине струке, тако да се он у овом тренутку удаљио од идеалних 11. Највећу одскочну даску на овим припремама направио је Ерик Јирка, који је Звездином тиму донео нову врсту агресивности и енергије, што му је и те како било потребно. Са друге стране, својих 45 минута у мечу са Марибором на изузетан начин је искористио Вељко Симић и тако јасно показао да не одустаје од озбиљне улоге овог пролећа.

Окршај са Марибором оголио је и још једну сурову истину, а то је да Мохамед Ел Фарду Бен, баш као ни Марко Марин, још нема праву алтернативу у овом тиму. Један од играча који би по потреби могао да се пребаци на то место је и Ерик Јирка, који се на њој управо и истакао у дресу Спартака из Трнаве.

Одбрана је у једном тренутку деловала као део тима који ће претрпети најмање измене овог пролећа, али неће бити искључено уколико се временом и њен изглед значајно промени.

У овом тренутку делује да је место загарантовано само Милану Родићу, који је био прилично доминантан у својој улози током зимских припрема, мада ће му озбиљног конкурента на том месту представљати упорни Марко Гобељић. Звездин универзалац је имао пех са задњом ложом, због којег ће пропустити прва два кола, али би требало да буде максимално спреман за 159. вечити дерби.

Са друге стране, на десном беку је борбу за место у тиму до усијања довео Милан Гајић и она ће постајати све жешћа временом, с обзиром да играчу Бордоа треба одређени број минута у ногама како би стигао до идеалног ритма. У овом тренутку сигуран на том месту је Филип Стојковић, који је уиграван и на месту штопера, па је би и у њој могао да се нађе у пролећном делу сезоне.

БАБИЋ ОСТАВИО НАЈЈАЧИ УТИСАК

Савић и Милуновић су већ виђени стартери, али је Срђан Бабић по многима био најбољи штопер Црвене звезде у Анталији. Некадашњи штопер Лала био је знатно смиренији него до сада, готово да није имао ниједну већу осцилацију, а када је он у тиму Звездина доминација у скоку постаје још израженија. Био је изузетно миран на лопти и прецизан у пасовима, тако да ће се Милојевић трудити да га награди за уложени труд и искорак који је направио.

Милан Борјан је продужио уговор са Црвеном звездом и његово место стартера неће бити угрожено у наредном периоду, али се мора истаћи да је Зоран Поповић одушевљавао на припремама у Анталији и спреман је да у сваком тренутку пружи сигурност на гол-линији српског шампиона.

Ричмонд Боаћи у овом тренутку физички делује можда и спремније него 2017. године када је немилосрдно решетао противничке мреже. Да би могао да се врати у сличну форму показао је и голом против Лудогореца, али је против Марибора био потпуно неупотребљив. Са друге стране, Павков је у свом стилу ћутао и радио, што ће чинити и даље, тако да нападач из Гане мора да буде на свом врхунцу уколико мисли да задржи своју позицију. Не треба искључитавти и суперталентованог Дејана Јовељића, који сваким тренингом делује све спремније, тако да ће он максимално користити сваку шансу која му се буде указала овог пролећа.

Милојевић има прилично незахвалан задатак, а то је да у пролећном делу сезоне учини да сваки од играча у овој жестокој конкуренцији осети да је важан за тим. Ипак, како је поручио у завршном интервјуу у Анталији – нормално је да сви желе да играју, али комплетна екипа мора да се подреди једном циљу, а то је освајање дупле круне.

ФОТО: partizan.rs

ПАРТИЗАНОВЕ ПРОЛЕЋНЕ ОПЦИЈЕ

Црно-бели принуђени да траже алтернативно решење у маневру, Бамби Тошић у новој улози, Николић нуди две могућности, одбрана нетакнута.

Има она навијачка „кад не иде – мењај“. А и тренерска „верујем у овај тим“. Какав год да је и колико год му није ишло, Партизанов неће претрпети битне промене у освит другог дела сезоне, јер је Зоран Мирковић остао непоколебљив у уверењу да боље од оних који су играли јесенас нема.

Тај закључак наметнуо се на основу тренинга и контролних утакмица у припремном периоду. Можда је било основа за радикалне резове, ако се погледа табела, међутим, како сад ствари стоје све ће у основној поставци бити исто, уз битну напомену да од пројектованих стартера једино више нема на располагању Марка Јанковића. Одлазак централног офанзивног везисте створио је проблеме, уочљиве у организацији и на том пољу струка је принуђена да импровизује, јер није добила одговарајућу замену, док ће све остале линије тима остати мање-више нетакнуте.

То значи да би црно-бели требало да започну 2019. у формацији 4-2-3-1, прилагодљиву у класичну 4-4-2, у неким ситуацијама и у 4-1-3-2. Стручњаци ће, ионако, казати да бројеви нису битни и да представљају само почетни распоред на терену, међутим, према свему досад урађеном Парни ваљак би 16. фебруара, на стадиону „Славко Малетин Вава“, могао у следећем саставу да крене у пролећену вожњу:

Стојковић – Н. Р. Милетић, Марковић, Валијенте, Н. Г. Милетић – Здјелар, Косовић – Закарић, Николић, Тошић – Рикардо.

Намерно смо се ограничили само на премијерни такмичарски сусрет у години, са ОФК Бачком, јер су суспензије избациле из комбинације Данила Пантића (уз то и повређен) и Слободана Урошевића (картони), а питање је кад ће стручном штабу на располагање да се стави ровити Муса Нџаи. Кад Пантић и Урошевић одлеже казну, а осим новајлије из Норвешке екипи се прикључи Ђорђе Ивановић добиће Мирковић још коју опцију у офанзином делу тима, током припремног периода мање креативном и ефикасном од очекиваног.

Наведена поставка ће моћи да се мења зависно од тога кад се опорави Данило Пантић (надају се црно-бели до дуела са новосадским Пролетером, а сигурно за 159. вечити дери), замишљен да дејствује као лево крило. У том случају, Закарић би остао десно, а Бамбија Тошића би Гробари могли да гледају у новој улози – „десетке“. Уосталом, на њој се врло добро снашао у провери са Крила Совјетов, јавно га је похвалио тренер Мирковић, а очекује се да бивши репрезентативац буде можда и кључни играч у овој формацији. У том случају, из стартних 11 испао би један нападаћ, највероватније Немања Николић, али би струка добила опцију више на клупи, уколико почетна идеја не буде фунционисала.

Оно што посебно може да радује Мирковића јесте сазнање да бар бројчано у крилима не оскудева и да би, кад се привикне на рад у Србији, могао Муса Нџаи да покрије позицију на левој страни офанзиве. Или, кад „надође“ Радивој Босић. На истом месту чак четири од пет контролних сусрета почео је 16-годишњи Филип Стевановић, те без обзира што је велика дилема може ли физички да одговори захтевима сениорског фудбала, биће прилика да и он добије шансу, и то ону праву, а не само по неколико минута, јер је реч о великом потенцијалу и производу омладинске школе од које клуб живи. Осим Мусе, Стевановића и Босића, кад се опорави опција за крило је и Ђорђе Ивановић, иако може да буде и (полу)шпиц. У том случају Пантић иде на „десетку“, што је позиција која му можда и највише прија, новајлија из Стабека лево, а десно би се мењали Тошић и Закарић (обојици је то дража страна, мада је Бамби против Шахтјора играо и на супротној, као и бивши фудбалер Жељезничара јесенас). Наравно, са Рикардом или Николићем као центарфором.

С друге стране, Немања Николић се наметнуо током припремног периода као фудбалер способан да на кркачама носи одбрану противника, користан је у задржавању лопте, одигравању повратног паса и није искључено да бившег првотимца суботичког Спартака у неким ситуацијама гледамо у улози дистрибутера, мало поувченијег у односу на колегу му из шпица, Рикарда Гомеша. Вероватно у већ описаној формацији 4-2-3-1.

За било коју опцију да се определи, Мирковић извесно на местима задњих везних упарити Сашу Здјелара и Небојшу Косовића (врло добро функционисали у припремном периоду), док је Александар Шћекић опција кад неко од прве двојице не буде могао. Испред њих као варијанте остају ромб или класичан распоред са двојицом шпицева, поготово што се навали ред изјаснио да би волео поставку са два нападача. Најчешће би то били први стрелац тима Рикардо и Николић, док повратник Дејан Георгијевић тек мора да се доказује.

Најмање промена биће у одбрани. Логично, пошто је са осам примљених голова званично најчврршћа у лиги и Мирковић је одлучио да ту ништа не дира. И зашто би, кад на располагању има најбољег српског голмана, Владмира Стојковића (несавладаног на припремама у Турској)? Даље, репрезентативни десни бек Немања Р. Милетић, млади и све бољи Светозар Марковић, па поред њега дипломац Барселонине Ла Масије, Марк Валијенте, док делује да је на левом боку, макар за пола корака, Немања Г. Милетић – понекад и као штопер – у предности у односу на талентованог Златана Шеховића, од кога се очекује да „краде минуте“ старијем колеги.

Да је реализован Марковићев трансфер у Италију, план струке био је да се Н. Р. Милетић помери у срце одбране, а на десном беку заигра Мирослав Вулићевић или Румун Габријел Енаке (кад буде места, услед ограничења у броју странаца). Што се можда и догоди ако до краја сезона буде проблема са картонима и поредама, али то су само алтернативе. Уз напомену да је Енаке јесенас, па и током припрема, коришћен и као десно крило, те иако је ту потенцијална гужва (Закарић, Тошић, па и Ђерлек), можда у неким мечевима, кад се буде јурио резултат, заигра офанзивно.

Велики добитак припрема је сазнање да је 17-годишњи штопер Страхиња Павловић на најбољи начин искористио шансу и тренутно је трећи централни дефанзивац, а утисак и да зна и да игра фудбал, а и да туче, биће од користи Партизану на путу афирмације још једног продукта омладинске школе.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!