Прочитај ми чланак

ЕКСКЛУЗИВНО за СРБИН.ИНФО: Миливој Леми Мрдаковић о споту „Песма малом анђелу“

0

Музичар, Миливој Леми Мрдаковић, аутор је песме, „Песма малом анђелу“, посвећеној погинулој трогодишњој девојчици Милици Ракић, током НАТО бомбардовања 1999. године.

Учешће у овом пројекту узели су наши еминентни певачи: ЈеленаТомашевић, Марија Марић Марковић- Мари Мари, Сека Алексић, Саша Ковачевић, Бојан Маровић, Леми Мрдаковић и дечак Комнен Вуковић.

Интернет премијера спота била је 9.2. 2019., на дан Светог Јована Златоустог.

 Ви сте текстописац, композитор, аранжер и певач ове песме са којом се шира публика упознала након изведбе деветогодишњег Комнена Вуковића у једном такмичарском ТВ формату. Ко је дошао на идеју, да се уради нова, вишегласна верзија? Реците ми нешто више о томе.

– Песма је објављена на Јутјубу уочи десетогодишњице бомбардовања, 2009. Чекала је прилику да мали Комнен Вуковић који је „тих дана рођен“ рођен, одрасте довољно да може да пева и да се појави у како кажете „једном такмичарском ТВ формату“, маја 2017. Песма је одједном доживела велику гледаност и прешла цифру од два милиона Јутјуб прегледа. Тако је дошла до момака и девојака окупљених око акције „Обновимо себе! Воли! Заволи!“ и потекла је иницијатива да се направи саборна верзија песме, која је судећи по коментарима дотакла многе. Упитан сам да ли би хтео да пристанем да урадимо саборну верзију, на шта сам са највећим задовољством, позитивно одговорио. Благослов оца Герасима је учинио да се све одвија колико год може глатко.

Славица Мојсин

Снимили сте је пре десет година, а ове године 24. марта, навршиће се 20 година од злочиначке фашистичке НATO агресије назване „Милосрдни анђео“. Верујем, да је током снимања песме владала посебна атмосфера, између Вас и колега, јер сте саборно узнели један вид молитве. Какав је сада осећај поводом тога?

– Спот је рађен практично без средстава, а ослањали смо се на сопствене снаге и добровољни, бесплатни рад учесника. Скромна сума новца послужила је да се плати оно што је морало да се плати, као нпр. материјал за реквизите, платно и шивење стихара (одора анђела), а тај новац су прикупили доброчинитељи који су из скромности желели да остани анонимни. Почели смо аудио снимање у јуну и имали смо проблем како да скупимо певаче, који су често ван земље на гостовањима. Ипак, хвала Богу, и певачи и тонска студија су пронађени. Снимали смо у чак четири студија, а у петом је извршена тонска продукција. Снимања су редовно почињала молитвом, како то и доликује у оваквим приликама. Сарадња са чистим душама увек обогаћује и част ми је да сам имао прилику да сарађујем са таквим особама на овом пројекту. Однос који смо приликом сарадње изградили је однос топлине братског и сестринског сусрета.

Фото: Миљана Бањац

Како је текло снимање спота, чији кадрови кроз персонификацију  Миличине смрти, представљају обилазак скоро свих места страдања 1999., као и жал за изгубљеним детињством?

– Мала Милица Ракић је симбол невиног страдања у злочиначком НАТО бомбардовању 1999. Нажалост, на основу мојих информација страдало је много више деце, и то између 97 до 110-оро деце. Обишли смо неколико локација у Београду, као и Ваздухопловни музеј у Сурчину. Два споменика у Ташмајданском парку (споменик Милици Ракић и споменик „Зашто“, погинулима у  РТС-у), „Зид плача“ испред Скупштине Србије, срушена зграда РТС-а, Генералштаба и друге локације. Приказани су кадрови и из Варварина и Новог Пазара где су подигнути споменици жртвама бомбардовања. Поменимо дете из Варварина, петнаестогодишњу Сању Миленковић, бриљантаног математичара, ученицу Математичке гимназије. Снимци из Новог Пазара су забележили и најмлађу жртву бомбардовања, Марка Симића који је само десетак дана пре погибије дувао свећице на торти за свој други рођендан. Марко је погинуо заједно са својим оцем Владаном у његовом наручју.

Обилазак свих места страдања је за нас био „немогућа мисија“, те смо покушали то стилски да прикажемо кроз неколико поменутих локација. Користили смо метафоре и друге стилске фигуре. Тако је метафорички приказан жал малог анђела, који је иако анђео „ипак дете“, те има потребу да се поигра са дечијим коцкицама… међутим авион руши њено детињство.

Фото: Миљана Бањац

Рекли сте од 97-оро до 110-оро деце? Зар се не зна тачан број погинуле деце?

– Истражујући у оквиру припрема за писање сценарија, запрепастио сам се када сам видео да се тачан број жртава заправо (вероватно) – НЕ ЗНА. Процене броја жртава се крећу од 750 до 12.500 погинулих. Нисам успео да пронађем званичан податак нити на једном сајту наше државе. Мислим да смо дужни према жртвама да их попишемо и побројимо и да ово не сме да буде политичко питање, посебно имајући у виду апсолутно-већинско негативно осећање житеља Србије према НАТО организацији. Живимо у информатичком друштву, где су сведоци страдања још живи. Не ради се о периоду од четири године, попут светског рата, већ о 78 дана, тако да мислим да је попис жртава рата 1999. сасвим изводљив и позивам нашу заједницу да то урадимо (ако већ до сада нисмо).

Фото: Миљана Бањац

У споту се појављују деца. Некима се види лице, али „малом анђелу“, не. Зашто?

-Када се 1999. десио овај злочин, био сам страховито бесан, исфрустриран и огорчен.  У мојој породици са мајчине стране, имали смо малу Марију, моју тетку, жртву Миличиног узраста, али за време немачког бомбардовања 1944. Мали анђео је алегорија сваког невиног детета – жртве и сваког невиног страдања. Са друге стране,  договор наше екипе је био да се и због заштите приватности деце њихово лице не приказује. Лица деце која се виде, виде се уз сагласност родитеља. 

Фото: Миљана Бањац

Да ли сте у контакту са родитељима мале Милице? Како они гледају на могућност да се на овај начин помиње њихова трагично преминула ћерка?

– Имали смо прилику да разговарамо са родитељима и да добијемо њихово разумевање и сагласност за спот. Оно чега се сви оправдано плаше је могућа политизација. Видимо да савремени живот кроз медије гази све што је свето. У овом случају је више него јасно, да о томе овде нема говора. Ми се сећамо наше деце и наших невиних жртава и нико нас у томе не може спречити. Сећања нам не могу одузети.

 

Заиста, „Сузу није пустио, само онај који нема душе“. Никада не смемо да заборавимо 78 дана пакла над недужним народом. Нека нам Света новомученица Милица Ракић, увек буди сећање на све страдале током НATO агресије уз вечито питање- ЗАШТО? Захваљујем се екипи која је учествовала у реализацији овог  хуманог пројекта.

 Србијо, памти!

-Могу само да се захвалим у име екипе на позиву на интервју и да кажем: „Света новомученице Милице, моли Бога за нас. Амин.“

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!