Прочитај ми чланак

И ПОСЛЕ ТИТА, ТИТО: Србији ове године стиже на наплату дуг из времена Броза

0

Србија ће до краја године морати да плати чак 230 милиона евра за кредите узете у време бивше СФРЈ. Враћаћемо дугове Париском клубу, Светској банци, али и Кувајту и Кини, сазнаје "Блиц".

И ове године грађани Србије мораће да плаћају цех удобног живота, добрих плата и јефтиних кредита из времена владавине Јосипа Броза Тита, али и владавине Слободана Милошевића. Како сазнаје „Блиц“, наредних месеци на наплату нам стижу кредити које су од европских и светских финансијских институција током седамдесетих и осамдесетих година узимали тадашњи премијери Милка Планинц и Веселин Ђурановић. И то није све јер ће Србија до краја 2019. морати да отплати и кредите које је 1989. од Кувајта поред Милке Планинц узимао и тадашњи премијер Бранко Микулић, али и кредит који је од Кине 1999. узео Мирко Марјановић, премијер Слободана Милошевића.

– То све ове године заједно ће нас коштати тачно нешто више од 230 милиона евра, а цена није мала, камата је била фиксна и за поједине кредите је износила скоро седам одсто. Претходних година у просеку смо враћали по око 250 милиона евра годишње, а прошле године чак 340 милиона. И поред тога, али и поред чињенице да је Србија недавно почела да превремено отплаћује старе дугове, остале су велике обавезе. Крајем априла 2018. Србија је отплатила сав дуг према Лондонском клубу, а годину дана раније у целости смо измирили и обавезе према Европској инвестиционој банци, односно Европској унији – каже извор „Блица”.

СРЈ се задужила 400 милиона евра

У односу на милијарде евра кредита које је СФРЈ узимала током седамдесетих и осамдесетих година, Србија и Црна Гора готово да се нису задуживале за време владавине Слободана Милошевића. Економиста Млађен Ковачевић тврди да се наша земља у том периоду задужила за свега 400 милиона евра, а да су разлог биле санкције.
– Западним земљама у таквим околностима било је строго забрањено са сарађују са Србијом. Одобравање кредита СРЈ за њих би аутоматски значило жестоке казне – оценио је Ковачевић за „Блиц“.

У Народној банци Србије потврдили су за „Блиц“ да држава у овој години мора да отплати нешто више од 202 милиона евра дугова из периода седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века.

– То су обавезе према Париском клубу од 133,29 милиона евра и према Светској банци (ИБРД кредити) од 69,07 милиона евра. С друге стране, обавезе према Лондонском клубу од 153,64 милиона евра, које су доспевале до 2024, отплатили смо у целости, и то због одличних резултата на фискалном плану и суфицита буџета. На овај начин, поред смањења јавног спољног дуга, побољшана је и валутна структура јавног дуга, имајући у виду да су ове обавезе биле у америчким доларима. Такође су смањена и плаћања по основу камата за наредне године, с обзиром на високу каматну стопу која је износила 6,75 одсто – наводе у Народној банци за „Блиц“.

У централној банци додају да по основу старих дугова Србија редовно отплаћује и обавезе према Кувајту и Кини, које износе 20,24 милиона, односно 8,72 милиона евра.

Ове обавезе репрограмиране су 2009, а односе се на дугове настале између 1984. и 1989. у случају Кувајта, односно 1999. године у случају Кине.

Економиста Млађен Ковачевић, који се овом проблематиком бави дуже од 30 година, каже да је Југославија била минимално задужена до 1978. године.

– А онда је на скупу политичара и економиста у једној скандинавској земљи поручено да Југославији треба дати повољне кредите и тако јој ослабити позицију. Врло брзо у наредних пет година Југославија је увећала спољни дуг са око седам милијарди евра на 18 милијарди – објашњава Ковачевић за „Блиц“.

 

Кредити су првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија… Крајем шездесетих и почетком седамдесетих наши радници су одлазили на рад у иностранство, па се у земљу сливало доста новца и од дознака. Временом су, међутим, такви приходи били све мањи, али су потрошачке навике остале исте. Тада се кренуло са задуживањем.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!