КИНЕЗИ „ОКУПИРАЛИ“ ЗЛАТИБОР: Обожавају кајмак, пршут и комплет лепињу

08:40 05.02.2019.

Златибор је у 2018, у којој је обележено 125 година организованог туризма на тој планини, потукао све досадашње резултате у броју туриста и остварених ноћења. А на тој скали успеха овдашње туристичке привреде, у једној од табела у којој се евидентирају страни гости, издваја се један рекорд.

Када српски туристички посленици причају о посети из иностранства као најбројније госте углавном наводе грађане БиХ и Црне Горе. Тако је и на Златибору, где су се на треће место позиционирали Кинези, с тим што су се примакли тик иза наших комшија. Толико су им близу да им прете да их по бројности и претекну.

Овде је прошле године регистровано 10.585 кинеских туриста, а у исто време боравило је 15.996 гостију из БиХ и 12.673 из Црне Горе. У поређењу са 2017. када је Златибор угостио мање од 2.000 Кинеза, у броју гостију и најмногољудније државе света ова планина забележила је петоструки раст.

Према подацима Републичког завода за статистику, Србију је прошле године посетило 92.230 Кинеза, односно 103 одсто више него претпрошле у истом периоду. И на државном нивоу Кинези су се са седам одсто у укупном броју странаца поставили на треће место по масовности, али су још увек далеко иза туриста из две нама суседне земље. Правом буму са истока, кажу у Туритистичкој организацији Србије, највише је допринело потписивање безвизног режима са Пекингом и промоција наших потенцијала на тамошњем тржишту. То потврђују и на Златибору, с тим што уз промоцију наглашавју и епитет „јака“.

– Прошле године смо угостили две велике кинеске телевизије које су снимиле репортаже о понуди Златибора, а ми смо направили 20-минутни филм на кинеском језику. То је највише допринело драстичном порасту броја гостију из Кине. Ове године угостићемо њихову националну телевизију и отворити канал на једној од друштвених мрежа путем кога ћемо, на њиховом језику, директно комуницирати са туристима из Кине. Реално је очекивати да ће у 2019. бити много више Кинеза него прошле године и да ће се они попети на једно од прва два места у категорији страних туриста – каже за „Блиц“ Владимир Живановић, директор ТО Златибор.

Ову планину је прошле године посетило и на њој се одмарало око 300.000 гостију који су остварили 1,2 милиона ноћења, што је 10 одсто више него 2017. која је такође била рекордна. Странаца, на које отпада 25 одсто од укупног броја туриста, било је 65.200, односно 14 одсто више него претпрошле године. А само Кинеза – преко 500 одсто. Ипак, финансијски ефекти од њиховог доласка, као и свуда у Србији, нису превелики, а разлог је тај што Кинези код нас ноће само једном, а остали странци осам пута у просеку.

Истраживања највећих светских агенција показала су да Кинези у иностранству највише троше на козметику и брендирану робу, а понуда тог асортимана ипак је својственија градовима него планинама. Златибор нема шопинг молове у којима се може купити гардероба по високој светској моди, али има природне лепоте на које Кинези нису имуни.

– Интересантне су им све наше микродестинације. Посећују Стопића пећину, Музеј на отвореном „Старо село“ у Сирогојну, водопад у Гостиљу, наше културне и историјске споменике. Смештај, углавном приватни, обично резервишу путем букинга, а хране се у ресторанима по препорукама својих сународника који су већ били овде. Углавном једу нашу храну – сир, кајмак, комплет лепињу, пршуту, качамак. Уз храну највише троше на сувернире – прича Живановић.

Од 10.585 кинеских туриста прошле године чак око 2.000 их је било током новогодишњих празника. Виђени су и на концертима под отвореним небом, али и по ресторанима у којима су, често по папреним ценама, организовани дочеци.

– Углавном су се највише интересовали за јела домаће кухиње, али им је тешко објаснити посебност неког специјалитета, јер јако слабо знају енглески језик – прича нам конобар из једног златиборског ресторана.

Споразумевање велики проблем

Из комшијске Бајине Баште, општине у којој су Кинези убедљиво најбројнији страни туристи, указују на проблем споразумевања.

– Кинески туристи, међу којима је највише високообразованих, не знају енглески, а предводе их приучени водичи који лоше баратају њиховим језиком. Тек је немогуће комуницирати са њима када дођу у приватној режији, те им је стога тешко представити све локалитете и гастрономију – каже Синиша Спасојевић из Спортско-туристичког центра Бајина Башта.

По искуству НП „Тара“, а по препоруци ТОС-а, Бајина Башта је у буџет за ову годину уврстила издатке за постављање знакова на кинеском језику на појединим раскрсницама у граду и на правцима ка туристичким микро дестинацијама. Иначе, кинеске туристе највише интересују Кућица на Дрини и Национални парк „Тара“, на коме постоји туристичка сигнализација на кинеском.