Прочитај ми чланакМишљење ће се односити на утицај пројекта на тржиште гаса у нашој земљи, регионално гасно тржиште и на сигурност снабдевања
Секретаријат Енергетске заједнице треба до краја ове недеље да се изјасни о пројекту „Турски ток”, чија би друга цев требало да прође преко територије Србије, потврђено је за „Политику” у овом секретаријату, чије је седиште у Бечу.
CC0 / Turkstream
Овај одговор треба да уследи пошто је Агенцијa за енергетику Србије у октобру прошле године затражила изузеће од приступа треће стране будућем гасоводу, који ће ићи кроз Србију и бити повезиван на бугарски и мађарски национални транспортни систем.
Савет АЕРС-а тада је „Гастрансу”, фирми која ће градити овај гасовод, одобрио ослобађање од обавезе примене регулисаних цена и изузеће од обавезе власничког раздвајања делатности производње и снабдевања природног гаса, предвиђених Законом о енергетици.
На наше питање да ли би одлука Енергетске заједнице у овом часу могла да буде негативна, с обзиром на то да Брисел и САД упорно покушавају да обуставе градњу „Северног тока 2”, којим ће се, баш као и „Турским током”, транспортовати руски гас, у Енергетској заједници за „Политику” одговарају да ће се мишљење односити на утицај пројекта на тржиште гаса у Србији и регионално гасно тржиште, на сигурност снабдевања и на питање да ли пројекат захтева изузеће од европских правила, као што су раздвајање и слободан приступ цевовода. Мишљење ће бити објављено на сајту Енергетске заједнице, заједно са вестима, наводи се у одговору нашем листу.
Упитан да прокоментарише јучерашње наводе Радија Дојче веле да ће „Турски ток” пролазити кроз Србију, а одатле даље ка тржиштима Мађарске, Аустрије, Италије, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, каже да се чини све да се овај пројекат добије и да је вероватноћа врло висока.
– Србија је спремна за изградњу тог гасовода. Уверен сам да ће пројекат заживети, а коначна решења знаће се у наредним данима – истиче Бајатовић.
Како наводи Радио Дојче веле, изградња друге трасе руског гасовода „Турски ток” пробудила је наде код најмање пет балканских држава – Бугарске, Грчке, Македоније, Босне и Херцеговине.
Уколико пројекат заиста заживи, у плану је да Србија и Русија заједнички финансирају градњу око 400 километра, од границе са Бугарском до Мађарске, с тим што је за пројектовање, изградњу и рад гасовода у Србији „Гаспром” издвојио 788 милиона евра.
На питање да ли зелено светло Енергетске заједнице за Србију значи и обавезу Бугарске да крене у градњу „Турског тока”, јер без ње гас не може да стигне ни до нас, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да је то обавезујуће и за Бугаре, тим пре што је Бугарска већ чланица Европске уније.
– Будући да Бугари говоре да су кренули у градњу 40 километара овог гасовода од Турске, стиче се утисак да је тамошња влада добила миг Запада да уђе у овај посао. Градња би могла бити утолико извеснија ако се зна да је тамошња државна компанија „Булгартрансгас” прошле године расписала тендер за изградњу гасовода од Турске – истиче Вулетић.
„Гаспром” је и сам потврдио да му је „Турски ток” један од већих пројеката за ову годину, те да је предвиђено да у њега буду уложене око 1,3 милијарде евра. Од тога, на постављање друге подводне цеви иде 349 милиона евра, а на копнени део трасе, до границе са Европском унијом, још 237,5 милиона.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
