Дик Марти: Хаг склонио све доказе о албанским злочинима у „жутој кући“!

0

Дилетантски су водили истрагу, нису анализирали чак ни трагове крви. Постоје политички интереси да се цела ова прича заустави.

Када сам својевремено писао Хашком трибуналу да бих добио информације о доказима који су сакупљени на терену у вези с „жутом кућом“, рекли су ми да више не постоје и да су их уклонили да би очистили простор, јер ионако нису ничему служили?! Био сам запрепашћен. То је, заиста, забрињавајуће.

Овај шокантан податак у интервјуу за „Новости“ открива Дик Марти, известилац Савета Европе о трговини људским органима на Косову и Метохији, чији је извештај указао на могућност монструозних злочина над Србима на северу Албаније у које су укључени највиши представници власти у Приштини. Са њим разговарамо у јеку спекулација ко би од лидера терористичке ОВК могао да седне на оптуженичку клупу и нужно се намеће питање зашто до сада уопште није било помака.

* Осам година је прошло од вашег чувеног извештаја, а оптужнице и даље нису подигнуте. Јесте ли задовољни брзином истраге правосудних органа?

– Ваше питање већ садржи одговор. Ако сам ја могао да завршим свој извештај за нешто више од годину дана, могли су и они да то ураде у међувремену. Амерички тужилац Клинт Вилијамсон је у јулу 2014. јавно саопштио да резултати до којих је дошла његова истражна јединица, у којој се налазило четрдесет висококвалификованих особа, покривају суштину мог извештаја. Одмах после те конференције је дао оставку! Чекали смо више од годину дана да буде замењен. И његов наследник је од тада отишао. Именован је трећи тужилац, а резултата и даље нема.

 

ДОШАО БИХ У БЕОГРАД

* Српска делегација из Стразбура вас је позвала у Београд. Хоћете ли доћи и да ли ће ваша књига бити преведена у Србији?
– Ако би се неки српски издавач заинтересовао за њу, не бих имао ништа против! Свакако вреди размислити о позиву за гостовање. Не бих ишао у политичку посету Скупштини, али на универзитет, зашто да не.

 

* Ради ли то неко намерно?

– То не могу да знам, али могу да приметим да је постојала серија именовања која је знатно успорила рад суда. Постоје две динамике које се супротстављају. Уверен сам да постоје људи који заиста искрено раде на откривању истине. Такође мислим да постоје политички интереси који све то желе да зауставе. Веровали су да у старту ништа неће пронаћи. Сада су се нашли у веома нелагодној ситуацији због чињенице да су се људи које су подржавали умешали у нешто тако страшно.

* Верујете ли да ће одговорне из власти у Приштини на крају, ипак, стићи правда?

– Не знам шта да вам кажем! Може да се догоди и да не буду осуђени. Знате, највећи број ратних злочина у свету, нажалост, остаје некажњен.

* Може ли да се верује правосуђу, ако је бивши тужилац Хашког трибунала Џефри Најс, за кога се сумња да је крио доказе о „жутој кући“, сада један од главних бранилаца косовских лидера?

– Када сам то чуо, помислио сам да постоје два Џефрија Најса! Несхватљиво је да заменик главног тужиоца у Хагу одједном постане адвокат осумњичених. То ми изгледа у најмању руку бизарно. Можда је то, с правне стране, могуће, али лично, с етичке стране, то налазим сумњивим.

* Шта је, на крају, било с доказима?Карла дел Понте је говорила да их има, а Најс да не постоје…

– Знам да су докази постојали. Новинар Ентони Монтгомери је био присутан када су истражитељи Хашког трибунала били у „жутој кући“ и сакупљали доказе. Радили су то, иначе, крајње дилетантски. Нису, на пример, анализирали трагове крви. Али, пронашли су лекове, шприцеве и много тога другог и све то је било запечаћено у Трибуналу.

* Како је могуће да се високом политиком на Косову и даље баве неки од главних протагониста из вашег извештаја?

– Шта да вам на то одговорим? Ја сам написао свој извештај, а с друге стране постоји и политичка реалност.

* Је ли вас Хашим Тачи тужио за клевету, као што сте му предложили, уколико већ сматра да нисте написали истину?

– Није. У сваком случају, уверен сам да би таква тужба била одбијена. Не само због тога што сам као известилац Парламентарне скупштине СЕ уживао имунитет, већ и зато што могу да вам потврдим да се мој извештај заснива на сведочењима људи који су директно били укључени у описане акте. Чак је било особа које су саме себе оптужиле!

* Али, сведоци и даље страхују за своје животе…

– Познат вам је, свакако, случај Рамуша Харадинаја пред Међународним кривичним судом. Сваки пут сведоци би нестајали, било је мистериозних смрти. У потпуности могу да схватим да се сведоци боје. У то сам и лично могао да се уверим. Ти људи су преплашени. Страхују за сопствене животе и животе својих најближих. Скоро двадесет година је прошло, одрасле су нове генерације и сви ти људи нису предодређени да играју хероје.

* Добијате ли и ви још претње?

– Баш у мојој новој књизи пишем о комичној ситуацији када ми је, док сам у Берну, пред главном железничком станицом, чекао трамвај, пришао мушкарац, подигао прст и на немачком језику, с приметним акцентом, викао на мене да сам написао скандалозан извештај и почео да ме наглас оптужује да сам од Срба добио милион долара за то! Било је много света около и сви су нас запањено гледали. Питао сам га да ли бих заиста ту, у хладноћи, чекао трамвај, да сам добио било какве паре? Сви су се насмејали, а он је отишао покуњен. Било је и претњи, али не бих о томе.

* Сви истичу да сте храбри, што је неспорно.Нажалост, у 21. веку и даље морамо да говоримо о храбрости људи који само раде свој посао?

– Заиста не претендујем на то сам одважан, јер сам, као што сте рекли, само урадио оно што је била моја обавеза. Није проблем у томе што сам ја храбар јер радим то што треба, евентуално су кукавице они који то не раде. А то су различите ствари. Само истина око конфликта на Косову може да доведе до помирења. Ја сам је само мало разоткрио. Остало је још много посла да се уради на том пољу.

ПОЖУРИЛИ С ПРИЗНАВАЊЕМ

* Кад смо већ код права и правде, има ли Косово право да се одвоји од Србије, јер у бившој Југославији није било република, што је, по Бадинтеровој комисији, био услов за отцепљење?Могу ли да се формулацијама као што је „суи генерис“ решавају овако сложена питања?

– У време док сам био председник Комисије за спољну политику, Швајцарска је желела на брзину да призна Косово. Изнео сам противљење међународно-правног карактера, уз подршку експертизе професора Коена с Универзитета у Женеви. Швајцарска се налази у специфичној сиуацији, јер има више од десет одсто становништва с Косова. Мислим да смо пожурили и да смо могли да нађемо друго решење. Косово сада живи на међународној инфузији.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!