Прочитај ми чланакПрва кафана у Европи отворена је у Србији. Срби су познати као велики љубитељи кафе али и кафанског живота, који се, додуше, данас знатно разликује од онога што је некад био. Некада се у кафани служила само кафа, а данас је кафана место које, често, није ни налик првобитној институцији.
Многи страни народи чак не могу да схвате, када уче српски, шта је кафана, а шта кафић, и никако им није јасно како ми имамо и кафић и ресторан, и паб тзв. пивницу, и ноћне клубове и кафее, а свеједно се од свих издваја – кафана. То је најтеже схватити неком странцу који долази упознати српску културу и учити српски језик. Наћи пандан у својој култури и језику за ову најстарију културно-социолошку тековину – њено величанство КАФАНУ.
Прва кафана је отворена у Београду, 1522. године на Дорћолу. Након што су Турци 1521. освојили Београд доневши са собом овај обичај испијања кафе на јавном месту. У кафани се служила искључиво кафа. Кроз време, локално становништво је свесрдно прихватило овај обичај и ускоро је кафана имала много важнији значај од оног првобитног, она је постала средиште културних, политичких и свих друштвених дешавања. Кафана је често била место где се одају тајне, где се размењују поверљиве информације, где се пишу песме и стварају нови књижевни правци, где се прослављају сликари, где су се одржавале прве биоскопске пројекције или нека позоришна дела. Укратко, кафана је постала место где почиње живот.
Такав живот, код Срба је отпочео 1522. године, читав један век пре остатка Европе. Временом су кафане постале озбиљне иституције које су прописивале своја правила. У време кнеза Милоша Обреновића кафана је била место у коме је забрањено да се пуши, псује и пљује.
Кафане су кроз историју Србије постајале веома важна места и често су биле баш оне те које су поседовале најновије изуме или најпопуларније предмете, као што је рецимо билијарски сто, који је први билијарски сто икада у Србији, а био је у кафани Знак питања у Београду. По доласку струје у свет, прва сијалица светлела је управо у кафани Хамбург такође у Београду, а први телефон поседовала је кафана Три листа.
О значају Београда по угоститељству у данашње време не треба говорити, али када се осврнемо у историју, знајући да је прва европска кафана отворена баш у том граду, давне 1522. читав век пре Лондона, Париза, Милана и осталих важних европских градова, и три године пре Цариграда, јер је у Цариграду прва кафана отворена 1555. године, тада нам постаје јасно да је успешност српског угоститељства логичан след догађаја. Нарочито када је реч о Београду и Дорћолу који су, пре скоро пуних 5 векова постали центар друштвених збивања.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
