Прочитај ми чланак

НЕКОЛИКО РАЗЛОГА ЗБОГ КОЈИХ СЕ НАТО може звати криминалном организацијом

0

Судећи према коментарима у друштвеним медијима и стварном свијету, милиони људи у Сједињеним Државама немају никакво или немају лоше мишљење о НАТО пакту као највећој свјетској војној сили одговорној за ратне катастрофе у земљама попут Авганистана или Либије.

Американци вјерују да је НАТО огромна војна сила која се бори за добро у свијету. Међутим, ово је увјерење заблуда коју није тешко оповргнути, иако је мало вероватно да ће то промијенити перцепцију Американаца и дела Европљана о НАТО пакту.

Овдје ћемо навести неколико разлога зашто је правилно не волети НАТО и због којих би било добро држати се што даље од ове међународне злочиначке организације.

НАТО не ратује на темељу било каквог права

НАТО пакт је, као и Уједињене нације, међународна институција која има везе с ратом, али пријенос овлашчења Уједињених нација који би дао легитимитет ратовима које води НАТО не постоји. Злочин напада на другу нацију и даље има апсолутно непромијењени правни статус, без обзира је ли НАТО укључен или не. Међутим, САД и друге чланице НАТО пакта користе савез као покриће у вођењу ратова под изговором да су те агресије на неки начин законите или прихватљиве.

Овај неспоразум није једини начин на који НАТО дјелује против владавине права. Покретање рата у Сједињеним Државама под заставом НАТО пакта истовремено спречава амерички Конгрес да надгледа овај рат. Постављањем нуклеарног оружја у “ненуклеарне” земље се крши Уговор о неширењу нуклеарног наоружања, а све се правда тврдњом да су то ионако земље чланице НАТО-а. Па што ако јесу? И на крају, НАТО је дужан ићи у рат ако његове водеће земље иду у рат, што је одговорност која захтијева од свих да буду спремне за рат, са свим штетама које такве припреме носе са собом.

НАТО није обрамбени савез

Према Њујорк Тамсу, НАТО је успио “одвратити совјетску и руску агресију 70 година”. То је тврдња која се темељи на погрешном увјерењу о намјери совјетске и руске агресија на чланице НАТО пакта и траје већ 70 година. Након свега, супротно с датим обећањем, НАТО се проширио на исток до границе Русије и тамо поставио своје пројектиле. Русија то није учинила прва, а бајке о фамозном противракетном штиту с лансерима за крстареће пројектиле су се продале под изговором никад постојеће иранске пријетње.

Када се урушио Совјетски Савез, НАТО је покренуо агресивне ратове далеко од сјеверног Атлантика, бомбардирајући Босну и Херцеговину, Србију, Авганистан, Ирак, Пакистан, Либију и на крају и Сирију. НАТО је ушао у војно партнерство с Колумбијом и изнова прогласио своје циљеве у Сјеверном Атлантику, Арктику и на крају, иако још увијек у оквиру Пентагона, у свемиру.

Трамп не покушава уништити НАТО

Доналд Трамп је гласно говорио против НАТО пакта и као кандидат и као амерички предсједник. Чак је обећао све врсте акција, али је у многим случајевима учинио управо супротно. Када је ријеч о акцији, Трамп није подузео никакве мјере да ограничи, укине или се повуче из НАТО пакта. Он искључиво тражи да чланице савеза купе више оружја, што је, наравно, страшна идеја. Чак и када су европски званичници реторички разговарали о стварању европске војске независне о Сједињеним Државама, Трамп је одговорио да умјесто тога подрже НАТО.

Трамп тврди да жели уништити многе ствари, добре и лоше. Треба ли подржати споразум НАФТА или корпоративне медије, Хладни рат или Ф-35 или било што друго само зато што о томе негативне изјаве даје Доналд Трамп? Треба ли навијати за било какву злоуптребу коју су ЦИА или ФБИ икада починили због истраге Трампа? Треба ли подржати непријатељство с нуклеарним силама само зато што демократи тврде да је Трамп руски агент?

Ако се Трамп противи Русији, зашто шири НАТО, зашто се повлачи из споразума о нуклеарном разоружању и споразума с Ираном, зашто опскрбљује оружјем Украјину и покушава блокирати руске енергетске споразуме у Европи, зашто се противи руским иницијативама о забрани кибернетичког рата и распоређивања оружја у свемиру? Треба ли нас веселити такво непрестано супротстављање Трампа Русији или би требали имати властито критичко мишљење о тим стварима, укључујући и НАТО?

Трамп не ради за Русију и Русија га није изабрала

Према Њујорк Тамсу, “руско уплитање у америчке изборе и напори да се спријечи улазак бивших сателитских држава у НАТО пакт су усмјерени на слабљење онога што се сматра непријатељем у сусједству”, казали су анонимни амерички званичници. Увијек анонимни амерички званичници нису нужни како би се потврдило мишљење Русије да је НАТО надмоћни војни савез који је оружје и постројбе довукао у сателитске државе на руској граници.

Је ли ико представио и најмању документацију о циљевима и активностима руске владе за које никада нису признали. Наиме, “уплитање у америчке изборе” је активност за коју Сједињене Државе отворено оптужују Русију, иако је случај да се САД уплићу у руске изборе од пада СССР-а, што је на саслушању о расходима њеног ресора у Конгресу признала бивша подсекретарка за евроазијске послове Викториа Нуланд.

С друге стране, још увијек нема доказа да је Русија украла или на други начин придобила електронску пошту Демократске странке која потврђује да је та странка намјестила исход на предизборима у корист Хиларy Клинтон и на штету Сандерса. Нема никаквих доказа да се на изборе утицало с врло малим бројем чудних Фејсбукових реклама које су купили Руси. Трамп наводно служи Русији и томе што од Турске захтијева да не напада Курде у Сирији. Али зар није боље да користи невојна средства како би се спријечио рат Турске и Курда? Ако Трамп подржи турски рат, би ли и то било лоше само зато што је Трамп то учинио?

Трамп, Русија и НАТО

Замислите да је Борис Јељцин био одан Сједињеним Државама и да је зато уништио Совјетски Савез. Значи ли то да је крај Совјетског Савеза био добра ствар или је Совјетски Савез застарио због објективних разлога? Да је Трамп руски поданик и да је радикално промијенио политику према Русији како би оправдао тај статус, укључујући враћање подршке Уговору о уништењу пројектила кратког и средњег домета и покретање великих преговора о разоружању, САД би дошле у ситуацију да би имале драстично смањену војну потрошњу и нуклеарна оружја са значајно смањеном способношћу да сви помремо у нуклеарној апокалипси. Међутим, то није случај.

Русија није војна пријетња свијету

Ако би Русија славила пад НАТО пакта, то не значи да се и ми не би требали радовати. Тврди се да је Русија тешко наоружана милитаризирана земља која често чини ратне злочине и да је Русија водећи добављач оружја у свијету. Све то треба осудити као такво, али Русија троши само мали дио онога што САД дају за војску.

Русија сваке године смањује своје војне издатке, док их Сједињене Државе повећавају. Годишњи раст у Сједињеним Државама понекад премашује укупни војни буџетн Русије. Сједињене Државе су прошле године бомбардовале девет нација, док је Русија провела ударе у једној земљи и то против самопроглашеног калифата и исламистичких милитаната у Сирији.

Сједињене Државе имају војнике у 175 земаља, а Русија у три. Галуп и PEW Центар вјерују да људи широм свијета Сједињене Државе, а не Русију сматрају највећом пријетњом свјетском миру. Иако не службено, Русија је ’90-их разматрала придруживање НАТО пакту и ЕУ, али је ова идеја а приори одбачена од стране западних сила. Чланице НАТО пакта све више Русију приказују као непријатеља. Анонимни амерички војни званичници описују тренутни Хладни рат као потицај за стицање оружја. То је огроман посао, јер НАТО сада чини око три четвртине војних издатака и трговине оружјем у свијету.

Није било анексије Крима

Како преноси Њујорк Тајмс, “америчке безбедоносне снаге вјерују да се Русија након припајања Крима 2014. године углавном усредоточила на подривање солидарности између Сједињених Држава и Европе. Циљ Москве је распад НАТО пакта, којег Русија види као пријетњу“. Имамо анонимну тврдњу да је циљ руске владе да уради нешто што се никада није догодило.

Можемо бити прилично безбедни да су ствари заправо врло једноставне. Глас народа на Криму да се поновно уједини с Русијом, и то на референдуму одржаном на Аутономној републици Крим у складу Повељом Уједињених нација, назива се “анексија”. Тешко је разумјети ову озлоглашену анексију. Није било жртава, само гласање. Колико је познато, ниједан противник “кримске окупације” није тражио да се поновно проведе гласање. Случајно, анкете су више пута потврдиле да су људи на Криму више него задовољни својим одабиром.

Нема писане или усмене изјаве Русије која пријети ратом или насиљем на Криму. Да је пријетња била имплицитна, проблем би и даље остао, а полуоство би био пун становника који се осјећају угроженима. Од гласања није било ни извјештај о дискриминацији Татара. Да је на гласање утицала имплицитна пријетња Москве, како све анкете увијек показују исти резултат? С друге стране, 2014. је у Кијеву дошло до класичног оружаног преврата и државног удара, што значи да неко у овој причи лаже.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!