Прочитај ми чланак

ЕУ НА ПРЕКРЕТНИЦИ: Нација уместо Уније

0

У готово свим европским земљама данас постоје странке које одбацују постојање Европске уније у садашњој форми. Које су то странке, шта их у том смислу повезује, а шта раздваја?

Немачка – Алтернатива за Немачку (АфД)

Алтернатива за Немачку Европској унији управо даје последњи ултиматум. ЕУ мора, како сматра та странка, велики део својих надлежности да врати државама-чланицама. Уколико се то не догоди, АфД у свом програму за изборе за Европски парламент предвиђа драстичне последице. У том случају „ми сматрамо да је излазак Немачке неопходан или, као последња опција, уредно распуштање ЕУ и оснивање нове европске економско-интересне заједнице“.

АфД сматра да су, како Европски парламент, тако и евро – сувишни. Немачка би требало да врати немачку марку, сматрају у тој партији. Сукоб је био пре свега око тога колико брзо би ЕУ требало да се реформише. Раније се још говорило о (европском) легислативном периоду од пет година, а сада се наводи: „за одређено време“.

Велика Британија – УКИП

Странка за независност Уједињеног Краљевства сматра да је своју најважнију мисију скоро испунила: излазак Велике Британије из ЕУ. То је такође разлог због којег УКИП након референдума о Брегзиту слаби: зашто и даље гласати за УКИП ако обе највеће странке у земљи – конзервативци и лабуристи – такође желе излазак из ЕУ?

Међутим, УКИП страхује да би Брегзит могао, или да испадне сувише „мек“, или да на крају сасвим изостане. У том случају, странка би вероватно поново била у пуном замаху. УКИП је у сваком случају пример и мерило у читавој Европи за све оне који желе да напусте ЕУ. Они уживају нешто налик статусу хероја.

Француска –Национални фронт

Емануел Макрон, пријатељски расположен према ЕУ, у другом кругу председничких избора победио је Марин Лепен, која је превише критички настројену према Унији. Ипак, од почетка протеста „Жутих прслука“ против Макронове политике, Лепенова је поново у успону. Она је из свог пораза од Макрона нешто и научила. Њени некадашњи захтеви да Француска напусти европску монетарну унију, тада су је очигледно коштали много гласова и она је отада заузела умеренију позицију.

Марин Лепен такође не жели ни потпуно укидање ЕУ – уместо тога, она би требало да постане „Европа нација“. Оно што је за њену странку сигурно важно, јесте контрола државних граница како би се спречило илегално усељавање. Зато се Лепенова противи Шенгенском споразуму у садашњој форми.

Аустрија – ФПÖ

Слободарска партија Аустрије, до седамдесетих година била је покретачка снага приступања Аустрије ономе што је била претходница ЕУ. Ипак, најкасније откако је на чело странке осамдесетих дошао Јерг Хајдер, та странка је скептична, па и непријатељски расположена према ЕУ. Она ипак, због обзира према већем коалиционом партнеру, Аустријској народној партији (ÖВП) канцелара Себастијана Курца, ФПÖ наступа умереније.

Курц је, одмах након предизборне кампање, затражио да као услов за формирање заједничке владе, ФПÖ прекине са говорима о изласку Аустрије из ЕУ. Отада ФПÖ захтева само још реформе ЕУ и залаже се за више права на нивоу држава. То међутим ради и Курц, само у блажој форми. Те две странке веома су блиских гледишта пре свега по питању имиграције – толико блиске да се разлике готово и не примећују.

Холандија – ПВВ

Усељавање и ислам су велике теме Странке за слободу (ПВВ). Када је реч о европским политичким темама, ту странка наступа са мање жара. Њене позиције у складу су са „мејнстримом“ других десничарско-популистичких странака у Европи: утицај ЕУ требало би генерално да буде смањен, а националне државе ојачане.

Слично као и АфД, и ПВВ жели да се укине Европски парламент, али и Европска комисија. Европска сарадња требало би да се одвија само преко држава-чланица. Излазак из заједничке монетарне уније, не захтева се експлицитно. ПВВ жели референдум о томе да ли би Холандија требало да остане чланица ЕУ.

Пољска – ПиС

Велика разлика између Странке права и правде (ПиС) и западноевропских десничарских странака је та што је ПиС у Пољској једина владајућа странка – не мањи коалициони партнер, као у Аустрији, нити опозициона странка, као у бројним другим земљама. Према ЕУ, ПиС има двоструки однос: Унија јој је сувише световно-либерална, сувише пријатељски настројена према глобализацији и према избеглицама, а с друге стране, у ПиС знају да добар животни стандард Пољака веома зависи од чланства у ЕУ и исплата из Брисела.

Осим тога, Пољској је Европска унија потребна како би смањила утицај Русије. У Варшави зато желе више безбедносно-политичке сарадње унутар ЕУ. И зато се тамо и не говори о иступању из Уније. Странка додуше забрањује мешање у унутрашње прилике, било да је реч о расподели избеглица или разградњи правне државе.

Мађарска – Фидес

Много тога што важи за Пољску, важи и за Мађарску: Фидес је на власти сам, као и ПиС у Пољској. Зато не мора да има обзира према некаквом коалиционом партнеру. Фидес такође стриктно одбија расподелу избеглица. Премијер Виктор Орбан, управо као и ПиС, покушава да правну државу прилагоди себи. Захтеве ЕУ испуњава само онолико колико сматра да је неопходно како би задржао „финансијске шприцеве“ из ЕУ. Јер, и Орбан из економских разлога жели да његова земља неизоставно остане у ЕУ.

Међутим постоји и огромна разлика: док ПиС у Европској унији и НАТО види безбедносну гаранцију против Русије и залаже се за што је могуће оштрије санкције Москви, Орбан је обожавалац руског предсједника Владимира Путина и негује са њим блиске везе.

Италија – Лига

Лига је посебан случај. Раније се звала Лига Север и првобитно је била регионална странка богатог италијанског севера. Дуго се залагала за његово одвајање од италијанске државе. Лига је традиционално била странка наклоњена ЕУ, она је у Унији видела оквир за јак европски регион. Данас се она једноставно зове Лига, проширила је утицај на читаву Италију и мањи је коалициони партнер у актуелној популистичкој влади у Риму.

Шеф Лиге Матео Салвини, у међувремену не пропушта ниједну прилику да се успротиви наводном мешању Европске комисије, као рецимо по питању буџетске политике. Салвини је раније чак захтевао и укидање евра – али је по том питању већ одавно постао прилагодљив.

Иронично је то да се Салвини, оштри критичар ЕУ, чак наметао као кандидат за председника Комисије, а то у случају ако би савез десничарских странака након избора за Европски парламент био друга или чак најјача посланичка фракција у парламенту. „Пријатељи из многих европских земаља моле ме да то урадим. Видећемо, размислићу“, рекао је прилично умишљено Салвини у новембру прошле године.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!