ПРАВОСУДНА УДРУЖЕЊА О КАЗНАМА: Вучић излази из оквира својих овлашћења

08:40 15.01.2019.

Не стишавају се реакције стручне јавности на најаву председника Србије о пооштравању казнене политике у Србији. Релеватна правосудна удружења и појединци упозоравају да председник поново излази из оквира својих овлашћења и тврде да би његове најаве представљале нови удар на ионако ослабљено правосуђе.

Доживотне казне за убице деце и силоватеље, без могућности помиловања, али и оштрије казне за сва кривична дела – то је део новина из кривичног законика које најављује – председник републике. Министарка правде прецизира да ће посао бити готов за месец дана.

„Предвиђено је, пре свега, да се пропису нови законски опсези тако да ће бити повећан и законски минимум и законски максимум за одређена кривична дела“, рекла је министарка Нела Кубуровић.

Министарка објашњава да је више од половине изречених казни неадекватно, али нејасно је на основу које анализе то тврди.

„Никад нисам видео истраживање које у потпуности каже да повећање казни може да утиче на смањење криминала“, наводи Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику.

У Београдском центру за безбедносну политику додају да су искуства Норвешке показала да је смањење казни утицало на смањење повратника, које у тој земљи износи 30%, за разлику од Србије у којој је 65%. Додају и да нису судије увек одговорне за благе казне, већ и нерад полиције и тужилаштва.

„Ми не знамо шта стоји иза тога, зашто је блага или није. Ми не знамо да ли је казна блага јер полиција и тужилаштво не ураде свој посао до краја, значи не сакупе одређене доказе који ће судијама бити довољни како би дали адекватну казну“, наводи Ђорђевић.

Стручна јавност је неподељена у критици брзинских промена закона, називајући то популизмом. Друштво судија Србије, Удружење тужилаца, ЈУКОМ или ЦЕПРИС су међу онима који упозоравају на недостатак стручне дебате, али и поновно мешање председника у области за које није надлежан. Апелују на политичаре да раде свој посао – на јачању независног положаја тужилаштва у односу на извршну власт.

„Она је, пре свега, стручна тема за оне који се њоме баве – стручњаке у области кривичног права. Због тога сматрамо да је неопходно отворити стручну расправу о сваком од наведених питања, како би избегли популистички и сензационалистички приступ решавању проблема“, наводи се у саопштењу Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије.

„Председник има сасвим друге надлежности, он не предлаже законе. Према нашем Уставу, председник је неко ко проглашава законе и има протоколарну функцију у том смислу. Али и у томе се огледа нешто чега смо сведоци јако дуго, а то је помешаност функција где се заиста чини да се више не зна ко шта ради и да ли су одређене институције уопште надлежне за оно што им је у опису посла“, навео је судија Апелационог суда Миодраг Мајић.

А на све то председник наставља да инсистира на изменама закона наводећи да ће бити ригорознији него у Немачкој или Аустрији. Тврди да га у тој намери ништа неће поколебати и да је његова одлука „чврста као стена“.

„Казнену политику води држава, а политику кажњавања судови… То ће бити за мање од месец дана усвојено“, рекао је Вучић.

У полемику се укључио и Чедомир Бацковић, помоћник министарке правде, познат по неумереним критикама правосуђа које струка назива „грубим притисцима извршне власти“. И овога пута његова мета су били Мајић, али и председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић. Због тога судије од министарке траже да се изјасни да ли Бацковићеви јавни иступи представљају и став министарства, а посебно реченица да „носиоци правосудних функција хоће да се одметну, да су удружени у кланове и клике и да хоће сами себе да бирају и унапређују“. Кубуровић се о томе није изјаснила.