Прочитај ми чланакСкоро да нема Србина коме прва асоцијација на Сакраменто нису Кингси, Владе Дивац и Пеђа Стојаковић, сада Богдан Богдановић и Немања Бјелица, а многи не знају колико су дуго Срби "укорењени" у срцу Калифорније.
На само 80 километара од Сакрамента, у градићу Џексон, новинари портала TELEGRAF.RS обишли су најстарију српску православну цркву на америчком тлу, и није им било тешко интуитивно пратити пут до ње. Раштркане куће на брежуљцима заиста би многе подсетиле на неке наше крајеве, а пободене америчка и српска застава јасно су давали до знања чији потомци овде живе.
Принтскрин: telegraf.rs
На великој чистини, помало изолованој од вреве, налази се црква Светог Саве на којој доминира и шерифова звезда, као мали знак захвалности Американцима што су својевремено муњевито дали зелено светло и помогли да се црква што пре сагради, иако финансијске могућности нису биле сјајне.
Око саме цркве, свој вечни мир нашли су многи пионири досељавања на амерички континент, а презимена јасно стављају до знања и асоцирају на Боку, Херцеговину, приморје…
Раширених руку, дочекао је српске новинаре отац Марко Бојовић, коме је спомен Богдана Богдановића, са којим су се претходно срели, изазвао посебан осмех.
– Долазе нам сви кошаркаши кад имају времена, али НБА темпо је такав да су велики део године у путу. Обиђу нас и Богдан и Дивац и остали… Богдан је обезбедио 20 карата за децу из наше цркве, па су они редовни посетиоци утакмица Кингса и могу захваљујући њему бесплатно да гледају како сада игра.
Отац Марко ипак мења израз лица када се спомене пуцњава за Божић, по којој је Џексон познат, али где се прича завршава. Многи осуђују овај чин, не желећи да мало дубље „загребу“ и упуте се у део наше историје преко океана. То смета Марку, па он увек покушава да објасни како није све у том чину обележавања Божића и да има још толико тога да се каже и сазна о српском идентитету са друге стране Атлантика.
– Када је почела златна грозница у Калифорнији, постојала су у околини Џексона два рудника, Аргонаут и Кенеди и почели су Срби да долазе из Херцеговине и Боке Которске, касније из других крајева Црне Горе, Далмације, Војводине, Лике, и временом је њихов број толико нарастао да се јавила потреба за црквом, коју је најпре уочио и оснивач цркве и новопроглашени светитељ, Севастијан Дабовић.
Иначе, његови родитељи дошли су из села Сасовићи код Херцег Новог и настанили се у Сан Франциску, где је и он рођен и постао први православни монах и свештеник рођен у Америци.
– Он се сматра једним од равноапостолних светитеља Америке и просветитеља који је подигао још многе друге православне цркве у Америци, укључујући и друге српске цркве у Лос Анђелесу и Чикагу. Тако да је његовом иницијативом ова црква подигнута за мање од годину дана и освећена на празник Ваведења Пресвете Богородице 1894. године. И око ње постоји велико, лепо гробље, на којем су сахрањене бројне значајне и важне личности српске заједнице у Америци.
Принтскрин: telegraf.rs
У околини сада живи око 60 породица, али поред тога, има много посетилаца који су породичним коренима везани за Џексон, који жив у Лос Анђелесу, Сакраменту, Сан Франциску.
– Повремено нам долазе поклоници из свих крајева Америке, управо због историјског значаја цркве и због Светог Севастијана Џексонског чије су мошти овде, иако је он преминуо у манастиру Жича 1940. године. Последње године свог живота је провео у отаџбини и био сахрањен од стране великог владике Николаја Велимировића. Али 2007. године су његове мошти пренете овде, где је највећи део свог живота и проживео и где га још увек памте због његових подвига за добро цркве.
– Тако да овде не долазе само Срби из целе Америке, па чак из Србије, ко год дође у овај крај са оне стране океана, обавезно дође и овде. Такође долазе и православни хришћани, Руси, Грци, Румуни, Бугари, Арапи, Американци, и сви му се овде са истом љубављу молитвено обраћају. А он им као и сваки божји човек доноси благослов и услишава њихове молитве.
Посебно је упечатљив део цркве у ком централно место фреске заузима патријарх Павле.
– То је једна уникатна фреска, која представља сцену помирења Срба у дијаспори уопште, а посебно у Америци, јер је нажалост постојао тај један спор и подела која је трајала скоро 30 година. И на овој сцени видимо како су се за време патријарха Павла Срби помирили. То помирење је крунисано светом литургијом у Саборној цркви у Београду на празник Сретење господње 1992. године.
– И на тој сцени видимо све српске владике у Америци, који су тада били на овом континенту, а видимо и светитеље који су ту молитвено присутни, Светог Севастијана већ поменутог, Светог Мардарија, који је исте године 1915. проглашен светим, који је први српски владика у Америци, чије су нетрулежне мошти откривене 2017. године.
Он је подигао први српски манастир у Америци, манастир Светог Саве у Либертвилу крај Чикага, а присутан је и Свети Варнава.
– Он је први српски владика рођен на америчком тлу, рођен је у градићу Гери у држави Индијана. Родио се 1914. и касније се као дечак вратио у тадашњу Краљевину Југославију и тамо је и пострадао као исповедник вере за време комунизма као млад човек са свега 50-ак година и данас се његове мошти налазе у манастиру Беочин.
– Тамо је и скончао, такође видимо владику Николаја Велимировића који је последњих 10-ак година овоземаљског живота провео у Америци. Преминуо је у руском манастиру Светог Тихона у Пенсилванији, а сахрањен у манастиру Либертвил, где је и почивао скоро 40 година, око 35, док почетком ’90-их мошти нису пренете у Србију, и као што знате, данас се налазе у његовој задужбини, манастиру који је подигао у свом родном селу Лелић крај Ваљева.
По изласку из цркве, уз поглед на гробље, отац Марко је открио да су овде спас нашли и они који су дошли у новом таласу, ношени немирима Другог светског рата.
– Има овде и четника, што и оних из регуларне војске који су одведени у Немачку за време нациста и Југославије. То је посебна прича о којој се врло мало зна, нажалост, али то је бројна популација која је напустила своју земљу, многи се нису ни вратили, има ту много интересантних судбина.
Једна је посебно упечатљива.
– Овде је сахрањен Јован Џон Беговић, човек по ком је назван аутопут, био је ратни херој Другог светског рата, са америчком војском се борио у Италији против фашиста, после рата је био судија и сенатор амерички, један од најугледнијих људи у историји овог краја, по њему и Градска скупштина носи име – открива отац Марко.
И био је у праву на почетку разговору – није овде све у пуцњави за Божић, и има још много неиспричаних прича…
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
