ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ: Ово је најмоћнија компанија на свету за коју никада нисте чули

19:30 13.01.2019.

У позадини раправа о последицама по немачку политику након најаве о повлачењу канцеларке Ангеле Меркел, "испливала“ је прича о до сада широј јавности потпуно непознатом инвестиционом фонду "Блекрок“, којег медији називају "најмоћнијом светском компанијом за коју никада нисте чули“ а најжешћи критичари "компанијом која поседује свет“.

Иако је Фридрих Мерц изгубио на изборима за наследника Ангеле Меркел на челу Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), анлитичари већ коментаришу да ће он бити камен око врата новој предводници ове партије, Анегрети Крамп-Коренбауер. Овај немачки бизнисмен, којег су у предизборној кампањи називали и „анти-Меркел“ кандидат, према писању немачких медија наклоњен је крупном капиталу и жељи да својим политичким деловањем компаније још више ослободи дажбина и законских стега.

Чињеница да Мерц руководи немачким огранком америчког инвестиционог фонда „Блекрок“ („БлацкРоцк“), подстакла је и расправе да ли његов повратак на политичку сцену представља покушај светских финансијских моћника да за „директора“ најјаче еворопске економије поставе „америчког штићеника“, чиме се зашло и у двориште поменутог инвестиционог фонда, којег су медији крстили као „најмоћнију светску компанију за коју никада нисте чули“.

У преиспитивању Мерцове политичке, али пре свега пословне каријере као човека који тренутно, по сопственом признању, зарађује око милион евра годишње, немачкој јавности – која и даље са мање благонаклоности него америчка гледа на спрегу крупног бизниса и политике – медији су предочили и детаље који га кандидују за титулу „Немца који је најбоље повезан са званичним Вашингтоном“. Томе у прилог се, између осталог, наводи његово руковођење организацијом „Атлантски мост“, групе утицајних политичара и привредника који се залажу за јачане веза између САД и Немачке, чланство у Трилатералној комисији коју је основао Дејвид Рокфелер, а поједини немачки медији га повезују и са инвестиционом банком Ротшилд и то управо преко инвестиционог фонда „Блекрок“. Додатни послић

Али зашто је баш овај инвестициони фонд толико важан? Британски магазин „Економист“ је, пишући о њему пре неколико година, закључио да би на питање ко уствари влада светом, теоретичари завере најпре уперили прстом на неку од глобалних банака, нафтног гиганта или технолошку компанију, али не и на „Блекрок“ који има највећи појединачни улагачки удео у таквим глобалним корпорацијама. Према сведочењу бившег председника америчких Федералних резерви, Пола Вокера, „Блекрок“ је најмоћнија финансијска корпорација на планети. Познати руски економиста Валентин Катасонов тврди да је њихов утицај раван оном који имају компаније „Џеј Пи Морган“, „Голдман Сакс“ и „Морган Стенли“ – заједно.

Поред оцена да је најмоћнији, за „Блекрок“ се тврди и да је најзатворенији концерн за управљање имовином на свету, који је према подацима с краја марта ове године, управљао имовином од око 6,3 билиона (6300 милијарди) америчких долара, а надгледа још најмање 11 билиона долара, послујући са барем сто држава преко својих 70 канцеларија у 30 земаља. Овај конзорцијум има сувласничко учешће у преко 17.000 фирми широм света, а како наводе аналитичари, велики део тог богатства је стекао шпекулацијама баш током финансијске кризе 2008 године, поставши једном од највећих „банака у сенци“.

Мада се Фонд званично рекламира крајње стереотипно, као организација која нуди услуге управљања инвестицијама, ризичним капиталом и консалтинг за институционалне и приватне клијенте, најжешћи критичари га оптужују да на основу својих веза са свим моћним корпорацијама у готово свакој индустрији, али и великим бројем политичких званичника остварује такав финансијски и друштвени утицај, да би његов промотивни слоган комотно могао да гласи: „Компанија која поседује свет!“

Њен први корак ка „светском трону“ започео је касних осамдесетих прошлог века као „додатни послић“ са вредносним папирима и обвезницама, за који је један приватни еqуитy фонд ангажовао Ларија Финка, дотадашњег брокера инвестиционе банке „Фрст Бостон“. Финк је основао инвестициони фонд „Блекрок“ 1988. године, који је почео са осам запослених у једној канцеларији, а његов вртоглави успон је инициран банкротом инвестиционе банке „Лиман брадерс“ по избијању светске финансијске кризе 2008. године. Наиме, „Блекрок“ је већ у то време био познат по својој експертизи за контролу ризика у инвестирању, за чији модел већ поменути часопис „Економист“ тврди да је био кудикамо бољи од оних застарелих, какве су примењивали ’Мудис’ и ’С&П’ до 2008. године, те да су и остали гиганти у финансијском свету заузели исти приступ, „избегао би се већи део хаоса који је настао последње деценије“.

Ако не пре финансијске кризе, „Блекрок“ се истакао по њеном избијању у пословима везаним за „уманење штете“ коју су изазвали олако одобравани хопотекарни кредити, толико да је овај фонд од малог управника имовином израстао у „спасиоца“ и „истеривача духова“ са Волстрита. У исто време, његов извршни директор Лари Финк је постао синоним за најмоћнијег човека на Вол Стриту, баш због свог великог економског и политичког утицаја, посебно ако се има у виду да „Блекрок“ управља и са преко 90% пензијских резерви Сједињених Држава.

Према једној ранијој студији Универзитета у Амстердаму, од укупно 3.900 фирми на берзи у САД, „Блекрок“ је највећи акционар у 1662 њих. Од тих компанија зависи више од 23,5 милиона америчких радника. „Блекрок“ је и акционар у бар 438 предузећа у индексу С&П 500, који укључује највећих 500 компанија у САД, које чине преко 80% укупног тржишног капитала тог индекса. Фонд је и главни акционар у скоро свим немачким компанијама ДАX-а и највећи појединачни власник десетак најбољих немачких компанија, укључујући Баyер, БАСФ, Воновиа, Аллианз и Е.ОН. У том контексту, немачки медији наводе и да је једном приликом Лари Финк, наводно у шали изјавио: „Раполажемо са толико новца, да не знамо више где да га уложимо“.

Ко је чија марионета?

Упркос толиком пресипању пара, компанија је ипак решила да уштеди на својим менаџерима, судећи барем по најави да ће 13% њих заменити вештачком интелигенцијом, а све у жељи да „споји традиционалне методе инвестирања са новим технологијама“. Фонд је основао и радну групу која анализира трговину криптовалутама и примену блокчејн технологије, како би се процениле могућности за улагање у биткоин и биткоин фјучерсе. Ову вест је потврдио и Лари Финк, што је изазвало не мало чуђење у стручној јавности, имајући у виду да је до тада био познат као велики противник биткоина, називајући га „инструментом за прање новца“. Но, извори блиски „Блекроку“ тврде како формирање ове радне групе није никаква новост, односно да она постоји још од 2015. године, али се са том информацијом није излазило у јавност.

По свој прилици, далеко од очију јавности су се држале и много важније информације, због којих су немачки истражни органи недавно извршили претрес у минхенском седишту овог фонда, а у склопу шире пореске истраге везане за такозване „цум-еx“ трансакције из периода од 2007. до 2011. године. Повод је био извештај немачке истраживачке групе „Коректив“, у којем се наводе докази да су банке и велики инвеститори пореским манипулацијама извукли око 55 милијарди евра из буџета европских земаља.

Истрага је показала да је коришћена такозвана шема „цум-еx“, која укључује већи број улагача који међусобно купују акције компанија са приспелим дивидендама или непосредно пре датума утврђеног за дивиденду, а онда их продају након датума исплате дивиденде – али без ње. У том процесу деоница тако брзо мења власника да порески органи не могу да прате и идентификују правог власника. Улагачи притом остварују право на вишеструке пореске олакшице на дивиденду, а потом међусобно деле зараду добијену од новца пореских обвезника.

У бројним спекулацијама поводом отварања истраге о пословању „Блекрока“, укључујући и оне да ли је то „немачки одговор на амерички притисак“, највише је било скепсе да са новцем и моћи коју поседује, овом фонду неће „фалити ни длака с главе“, те да су управо такве компаније политичаре претвориле у сопствене марионете, преноси магазин Бизнис и финансије.