Прочитај ми чланакШта би било да нисмо никада упознали Југославију?
Протеклу 2018. годину смо почели обележавањем 100 година Југославије, па је ред да је тиме и завршим.
То је био разлог што сам пристао да одем на промоцију књиге Вука Драшковића о краљу Александру, иако на такве догађаје углавном не идем.
Али Загреб, и то сто година после величанственог дочека краља Александра и 84 после још величанственијег испраћаја након Марсеља, са Вуком који је тамо сам по себи контроверза, и краљем Александром, који је још већа… То нисам могао да пропустим.
Сада је само питање да ли се то у Загребу уопште догодило. На промоцију књиге о краљу Ујединитељу дошли су Милорад Пуповац, још двоје-троје Срба, тројица новинара, једно пет-шест гостију, и – 20 полицајаца. И то вам показује најбоље како се у Загребу третира Југославија.
На улазу у град отишли смо на најбољи „лесковачки роштиљ“, где су људи из Босне прилазили Драшковићу, да бисмо затим морали да пожуримо у салу Милер, коју су пре рата држали Јевреји, пошто је стигла дојава о некаквим направама које су проверавали антидиверзантски одреди.
И сама промоција је била занимљива. Вук је морао да полаже рачуне за Гишку и Госпић, иако је с толиким обезбеђењем могао да се осећа као Доналд Трамп, док је мени био најзанимљивији новинар и историчар из Новог листа (трећи панелиста) који је упорно причао о убиству Стјепана Радића у Скупштини, иако је он преминуо од рањавања, или шећерне болести, касније.
Схватио сам убрзо да ова фер књига која је прихваћена у целом региону, и међу националистима и мондијалистима у Србији, не може да прође ни најмање у Загребу. Наши погледи на историју потпуно су различити, а Југославија је апсолутни табу.
И прва коју је Драган Бјелогрлић овде вратио једном серијом, и друга коју је вратио Ј. Б. Тито.
На хрватским десничарским сајтовима након инкогнито промоције читао сам шокантне претње вероватно најмирнијем лидеру Срба у историји Милораду Пуповцу, али и схватио после кафе са њим и Сашом Косановићем да њима у Загребу ништа не фали, док су мирни. Или, како њима кажу, док не провоцирају превише!
Једна старија Српкиња мисли да је предимензионирано српско питање у Загребу, пошто са њом сви славе Божић у фирми, али када је питате да ли и она почасти колеге за православни Божић, као из топа одговара: „Не дај боже.“
За земљу која је у ЕУ, НАТО-у, и која је решила све стратешке ствари, за очекивање је да стави тачку и на своју прошлост.
И зато је мени у Загребу први пут пало на памет једно просто питање:
Шта би било да нисмо никада упознали Југославију?
Са Аустроугарском и Италијом у суседству ни шансе нам нису биле велике. Каква је онда то идеја, ако склонимо последице?
Да ли би Хрвати имали оволику земљу и приморје, или би Јадранско море било италијанско језеро, како су сањали Италијани?
Да ли би Срби имали овакав град као што је Београд, или Војводину? Или би ратови деведесетих били обављени 1918. пошто Хрвати сигурно не би са миром гледали стварање Велике Србије.
Како је протекао повратак краља Александра сто година после величанственог дочека у Загребу и 84 после још величанственијег испраћаја након Марсеља?
Како наше две државе, које се од распада земље празне као неке фирме пред гашењем, не схватају да неће имати ни тржиште, ни спорт, ни културу, уколико не смисле неки систем какве-такве реинтеграције?
Јер, нити Србија може да се одрекне латинице, и све оне културе која њу носи, баш као што ни Хрватска не може да се одрекне Југославије уколико не жели да Крлежа ускоро постане југословенски писац, који је писао на омраженом српскохрватском?
И зато је мени као матине овог догађаја послужила анегдота о двојици наших највећих писаца, у којој се најбоље види у шта смо се ми претворили. Подјебавање, да опростите.
Прича иде отприлике овако. У Скупштини града срели су се Андрић и Крлежа.
Крлежа је питао Андрића:
Пишеш ли шта?
Ништа тренутно.
Баш штета!
А онда је Андрић исто питање поставио Крлежи.
А ти? Пишеш ли ти шта?
Пишем баш много сада.
Е, баш штета…
То су вам данас односи Срба и Хрвата. Баш штета…
ЛАЗАНСКИ: Америка је добила хладни рат, разорила Србију, ставила Европу у џеп – А онда се појавио Путин https://t.co/1IHSAcnhx0
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 13, 2019
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
