Прочитај ми чланак

ПРОБЛЕМИ ВОЈНО-ТЕХНИЧКЕ САРАДЊЕ Украјине са Русијом и другим земљама

0

Украјински војно индустријски комплекс (ВИК) преживљава најснажнију технолошку и финансијску кризу, која онемогућава војну и техничку сарадњу не само са Русијом, него и другим државама који су потенцијално заинтересовани за куповину модерног наоружања.

У моменту проглашавања независности у саставу Украјинског војно индустријског комплекса се налазило 3594 предузећа, заједно са 3 милиона запослених. Само за војну индустрију, према подацима бившег министра украјинског министарства машинства и конверзије В. Антонова, радило је 700 предузећа, од њих 205 удружења за производњу и 139 научно истраживачких удружења, са 1,450 милиона запослених. Украјина је наследила трећину космичке индустрије бившег СССР-а. Космичка индустрија је имала 140 предузећа и института са око 200 000 запослених. На украјинским фабрикама се правило 350 авиона.

1991. године Украјина је за наследство добила од СССР-а четврту по броју војску на свету. Имала је 800 хиљада пушака, 6 хиљада тенкова и 8 хиљада друге оклопне технике и више од 1000 модерних ратних авиона. На тај начин само САД, Русија и Кина су имали снажнију војску од Украјинске. Нова влада ”самосталне” Украјине врло повољно за себе се распоредила овим богатством: према подацима Института за стратешка истраживања у Лондону само за три прве године украјинске независности било је продато наоружања на фантастичан износ од 32 милијарде долара. Истини за вољу, до државног буџета ове милијарде су тешко стизале.

Већ 1997. године количина одбрамбених предузећа опала је пет пута, удео одбрабене производње у оквиру украјинске индустрије пао је са 35 одсто до 6 одсто. Око 550 везаних за одбрану предузећа и конструкторских бироа је било ликвидирано, притом број радних места се сманио 7 пута. 2010. године, према подацима Министарства индустријске политике Украјине, у одбрамбене сврхе у држави функционисало је само 143 предузећа. 2011. године Украјина је била избачена из прве десетке глобалних добављача наоружања и стала је на 12. место. (http://trueinform.ru/modules.php?name=News&sid=23433)

2014. године постојале су разне оцене обима експорта украјинских војних производа у Русију. Министар Министарства индустрије и трговине Денис Мантуров оценио је општи портфолио руских цивилних и војних наруџбина за украјинска предузећа од 15 милиарди долара или 8.2% БДП Украјине. Заменик директора московског Центра за анализу стратегија и технологија Константин Макијенко у интервју за ”Ројтерс” навео је да целокупни обим извоза украјинске робе за потребе руског ВИК ”нешто виши од 1 милиарду долара годишње”. Већина тог износа стиже од продаје мотора за хеликоптере ТВ3-117, који се производи на преузећу ”Мотор Сич”.

Други бројке наводе експрети украјинског Центра за Истраживање војске, конверзије и разоружавања. У интервју за ”Би-Би-Си” директор овог центра Михајло Бадрак навео да је општи извоз ”Укроборонпром” 2013. године износио 1.8 милиарди долара, притом у Русију се извозило само за око 300 милиона.

Ипак, значај сарадње Русије и Украјине био је доста велик. Конструкторски биро ”Јужно” и ”Јужмаш” из Дњепропетровска сарађивао је са Ракетном војском стратешког значаја (РВСЗ) РФ, бавило се сервисирањем, продужавањем животног рока и добављањем резевних делова за међуконтиненталне балистичке ракете Р-36М2 (према класификацији НАТО-а “SATAN”). У том броју, из Украјине у Русију 2008. – 2012. извозили су се и делови за бојеве главе за ракете Р-36М2. Такође, ”Јужмаш” је сарађивао са Русијом у области космичких лансирања са ракетама-носачима ”Дњепр” и ”Зенит”.

На тај начин, украјинска корпорација ”Мотор Сич” испоручивала у Русију хеликоптерски, авијацијски и ракетни мотори. Према уговору, који ”Мотор Сич” потписао са холдингом ”Хеликоптери Русије” 2011. године, са износом од 1.5 милијарди долара, украјинци су се обавезали да испоручују око 250-270 мотора ТВЗ-117 и ВК-2500 годишње. Ови мотори су инсталирани на већини руских војних и транспортних хеликоптера, као што су а Ми-26, Ка-31, Ка-32, Ка-52, Ми-8 различитих модификација, Ми-24, Ми-28Н, Ми-35.

Више од 70% добављача система и делова за украјинска одбрамбена предузећа се налазило у Русији. Без учешћа руса Украјина би могла да произведе само тенкове Т-80, ”Оплот” и ”Јатаган” и неколицину старијих оклопних возила. Одржавајући војно-техничку сарадњу са 45 држава, Кијев се нашао у ситуацији, када је укупан део извоза за Русију постао негде од 50 до 60 одсто.

Мотори украјинске производње ”Мотор Сич” и МКБ ”Прогрес” из Запорожја инсталирани су на руске амфибијски авиони Бе-200 и авиони за борбену обуку Јак-30, као и тешке транспортне авиони у служби ВС РФ Ан-124 ”Руслан”. Осим тога, ”Мотор Сич” добављао је краткоресурсни мале турбомлазни мотори Р-95-300 (Производ 95, РДК-300, МС-400) за подзвучне стратешке крстареће ракете Х-55 и Х-55СМ, авијацијске тактичке ракете Х-59М, Х-35 и бродске 3М10 и 3М24. Без обзира да су сличне моторе су већ почели да производе у Русији на фабрици ”НПО ”Сатурн””, до посљедњег тренутка се куповало и од Украјине.

Машинска фабрика у Харкову ФЕД достављала је у Русију генератори за моторе транспортних авиона ИЛ-76. Укупно за производњу базичних модификација ИЛ-76 били су потребни делови око двадесет украјинских предузећа.

Украјинске испоруке у оквиру лиценциране производње авиона Ан-148 у Вороњежу су ишли за Министарство одбране РФ и Министарство за ванредне ситуације РФ. ”Мотор Сич” испоручивао мотори, а друга украјинска предузећа – шасије и елементи крила авиона. Према подацима Краљевског института уједињених служби (Royal United Services Institute), украјинска предузећа достављали хидраулични системи и кочиони падобрани за ловце Су-27 и модификације, Су-30, Су-35 и компоненте за ловац-бомбардер Су-34.

Опрему предузећа из Николајева ”Зорја-Машпројекат”, мењаче и гасне турбине за површинске бродове инсталирали су1 на руске бродови Пројекта 22350, тренутно се гради на „Северном бродоградилишту” у Санкт-Петербургу и 11356Р/М који се гради на фабрици ”Јантар” у Каљининграду.

”Фотоприбор” из Черкасија, ”Арсенал” из Кијева, ”Лорта” из Лавова, испоручивали су системи за навођење тенкова, авиона и противавионских ракетних система у Русију. ”Фотоприбор” је такође учествовао у пројекту за стварање протутенковских система ”Хризантема”, добављао је опрему за управљање хеликоптером Ми-24.

Крајем марта 2014. г. Украјина је суспендовала испоручивање војне робе у Русију, а 16 јуна нови председник Петар Порошенко ставио је забрану на сарадњу са Русијом у области ВИК. (http://tass.ru/info/1266442)

У априлу 2014. године украјински премијер Арсеније Јацењук наступио је против војно-техничке сарадње са Русијом. Тада је рекао да је ”безумље”, ”производити робу коју ће Русија усмерити против нас”.

16. јуна 2014. године председник Украјине Петар Порошенко ”ставио је апсолутну забрану” украјинским предузећима сарађивати са руском војном индустријом. Порошенко је то најавио на заседању Савета за националну безбедност и одбрану Украјине.

28. августа 2014 године Порошенко је издао указ № 691/2014, да на снагу ступа одлука Савета за националну безбедност и одбрану од 27. августа, која наређује министарствима да уведе мере за прекидање извоза у Русију војне робе и робе двоструке намене, изузев космичку технику, која се користи за истраживање космоса у мировним сврхава и у оквиру међународних космичких пројеката.

20. маја 2015. године на заседању владе украјински премијер Арсеније Јацењук најавио да ”се суспензује споразум од 1993. године о војно-техничкој сарадњи са Русијом” (http://politrussia.com/world/rossiya-i-ukraina-278/).

У мају 2015. године Врховна Рада Украјине отказала је споразум са Русијом о сарадњи у војној сфери. У мају исте године влада Украјине најавила укидање споразума са РФ о војно-техничкој сарадњни. Једнострано укидање споразума са Русијом о извозу наоружања није зачудио никога. Штавише, војно-техничка сарадња је већ одавно пропала, и ова нова ”фора” са кијевске стране није имала нити економског нити политичког значаја.

Ако се вратимо на историју овог питања, још 1995. године Русија и Украјина у интересу развоја билатералне војно-техничке сарадње потписали су споразум о извозу наоружања и технике (рад на споразуму је почео 1993. године). У оквиру тог уговора обе државе нису могли без сагласности са обе стране продавати војну робу физичким, правним лицима или владама трећих земаља. Претпостављамо да је уговор био искрен, јер су се још увек темељили на братским односима после распада Саветског Савеза, додатно и ВИК обе државе био је обострано интегрисан. Дакле, обе стране су биле заинтересоване.

Споразум између Русије и Украјине о извозу у трећи земљи ступио је на снагу 2004. године. Те године Русија и Украјина сарађивала је по питањима извоза војне робе, заједничких маркетиншких истраживања, истраживања патента и лиценци светског тржишта, усаглашавању цена и тарифа, и консултовали су се око спољнополитичких уговора са трећим државама. Споразум је покривао војну робу која је била заједнички створена или модернизована после 1. јануара 1992 године. Још једном, овај уговор је био узајамно повољан.

2017. године у саставу ”Укроборонпром” се налазило више од 130 предузећа. ”Укроборонпром” заједно са украјинском владом бави се менаџментом објеката државног власништва у војно индустријском комплексу. (http://tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama/5468311)

У августу 2017. године влада Украјине суспензовала је међувладин споразум са Русијом 2003. године о сарадњи у извозу војних производа у треће земље, у октобру – споразум са РФ од 2000. године о очувању специјализације предузећа и организација укључених у производњу војних производа, у новембру – међувладин споразум са РФ од 2005 године, који уређује редослед међусобних испорука оружја и војне опреме, компонената и услуга војне сврхе.

18. августа 2018. године Председник Украјине Петар Порошенко је потписао закон ослобађајући предузећа из државног концерна ”Укроборонпром” од обавеза по раскинутим уговорима у области војно-техничке сарадње са РФ. О томе у суботу саопштио је портпарол председника Украјине. Притом, износ задужености предузећа војно-индустријског комплекса земље према споразумима који су раскинути са Руском Федерацијом процјењује се на 145 милиона долара.

Закон посебно предвиђа суспензију извршних поступака и извршних мера извршења судских одлука о наплати дуга од предузећа војно-индустријског комплекса од стратешког значаја за привреду и државну безбедност у корист правних лица Руске Федерације, правних лица са страним улагањима, као и страних предузећа „државе агресора” – Русије. Истовремено, стечајни поступци по тужби руских правних лица за предузећа у сектору одбране такође нису дозвољени.

Сагласно тексту закона, у вези са одлуком коју је Украјина донела 2014. да прекине војно-техничку сарадњу са Руском Федерацијом, извршење уговора потписаних у овој области пре августа 2014. постало је немогуће, након чега су предузећа-купци производа почела да се обраћају судовима у Русији за враћање дугова, успостављање казни и камата без обзира да су украјинска предузећа наводила да су се срели са околностима непремостиве силе. Руски судови наложили су украјинској страни да плати износе изнад вредности самог уговора, наводи се у документу. Према ауторима закона, обим дугова који су поднесени против предузећа војно индустријског комплекса Украјине о укинутим споразумима у сфери војно-техничке сарадње са Руском Федерацијом, укључујући казне и камате, процењује се данас на 3,8 милијарди гривна (145 милиона долара).

Војно индустријски комплекс Украјине претрпио је значајне губитке због прекида веза с Русијом. Дакле, само од раскида уговора за сервисирање међуконтиненталних балистичких ракета Р-36М2 (“SATAN”) губици конструкторског бироа ”Јужно” износи 1,5 милиарди долара. Због раскида односа са Русијом, државни концерн Антонов од априла 2015. до средине 2017. године није доставио ниједног авиона купцима и као резултат, 2017. године био је укинут као правно лице.

У тешком положају су остала предузећа ”Зорја-Машпројекат”, њихов извоз у Русију износио око 90-95% укупне производње, и ”Мотор Сич”, до 85% укупне производње зависило је од руске авионске и хеликоптерске индустрије. Украјински војно-индустријски комплекс је морао да успостави сопствену производњу компоненти које су раније долазиле из Русије (35% укупне потрошње на почетку 2014. године). Истовремено, Белорусија је пружила значајну помоћ у имплементацији програма супституције увоза у руском војно-индустријском комплексу. Показало се да ова земља је имала интересантну понуду за више од 1500 позиција од укупно 3000. Белоруски војно индустријски комплекс наставља активну војно-техничку сарадњу са Украјином, без обзира на савезничке односи са Русијом. Белорусија је главни снабдевач бензина, дизел горива и авионског горива за Украјину који се производе од нафте коју испоручује Русија.

Недостатак компоненти у војно-индустријском комплексу Украјине,везано за прекид сарадње са Русијом у области војно-техничке сарадње, губитак технологија и специјалиста, значајним смањењем броја специјализованих украјинских предузећа војно-индустријског комплекса готово је уништио постојећи производни потенцијал војно-индустријског комплекса Украјине, што је довело до катастрофалног пада квалитета војних производа и отказу многих извозних војних наруџбина Министарства одбране Украјине.

Украјина није успела да испунили до маја 2017. године највећи уговор у својој историји о испоруци одбрамбеног наоружања у вредности од око 500 милиона долара који је закључен између Министарства одбране Ирака и украјинским државним предузећем ”Специјална спољнотрговинска фирма ”Прогресс”” (у власништву ”Укрспецекспорт”) у септембру 2009. Према уговору, Украјина се обавезала да реновира хеликоптер Ми-8Т за 3,6 милиона долара, да испоручи 6 авиона Ан-32Б за 99 милиона долара, и за 457,5 милиона долара да испоручи 420 оклопних возила БТР-4 и аутомобила на бази БТР-4. У случају успешне сарадње, украјинска предузећа могла би рачунати на велике наруџбе: у 2000-има, ирачка војска је била поново опремљена, у ту сврху је било издвојено око 2,5 милијарде долара, а ради се о испоруци оклопних транспортера БТР-4, авиона и прибора за Ирак.(https://russian.rt.com/ussr/article/392530-uk)

Једну од партија нових оклопних транспортера БТР-4, ирачка војска једноставно је одбила да прими, јер су имали пукотине у оклопу и много других проблема. Возила су била прекривена пукотинама и нису држала метке обичног малокалибарског оружја, често су се кварила. Проблем се појавио са цевима и стабилизаторима за стандардни совјетски топ од 30 мм. Показало се да у Украјини не постоји одговарајућа врста челика из које се могу направити висококвалитетне цеви. И ови проблеми се само множили.

Као што се наводи у писму директора фирме ”Укрспецекспорт” Александра Коваленка према руководству ”Укроборонпрома”: „Од 88 оклопних транспортера БТР-4 који су испоручени у Ирак и верификовани од стране стручњака фабрике, само 56 је било у могућности да се упале. Од 56 аутомобила који су били упаљени, само 34 су могле да се крећу. На десетку БТР-а, стартери су били неисправни (или уопште нису били ту).” – наводи се у писму.

Сада ће Украјина морати вратити аванс. „Нацрт писма упућује се Кабинету министара на потпис Владимира Гројсмана (премијера Украјине – РТ), где се пише да Украјина дужна вратити Ираку више од 72 милиона долара од примљене авансне уплате у износу од 91,5 милиона долара. Притом испоручена роба из Украјине већ износи преко 96,8 милиона долара.

Чим Украјина прогласи свој следећи изум у области изградње тенкова, постоје очигледне последице техничке деградације индустрије. Можете се сетити ситуације која је настала деведесетих година на фабрици цеви у граду Суми, када су се производили цеви за тенкове по наруџбини из Пакистана. Чак и тада, буквално након распада СССР-а, радници на фабрици у Суми нису могли произвести цеви са жељеним карактеристикама. Виталност цевова била је 2-3 пута нижа од совјетских узорака, а пакистански купци нису хтели да прихвате такав производ. Али инжењери су нашли једноставно решење. Са складишта су узели потребан број старих цевова, а на складишту су оставили производ неодговарајућег квалитета. Када је 2014. године Кијев одлучио да покуша да обнови производњу барем таквих “пушака”, испоставило се да више нема стручњака као ни одговарајућих технологија за производњу. Дакле, у Суми се данас не прави оружје за АТО. Не могу то једноставно. И таква је ситуација свуда по Украјини. Држава без технологија и без квалитетне војне технике.

Стручњаци напомињу да је нежеља Украјине да користи модерно оружје као своје основно оружје такође показује да се озбиљна криза развија у подручју проучавања материјала, израде и визирања нових модела артиљеријског оружја.

Овај проблем са извозним уговорима није био једини. На пример, тајландско министарство одбране отказало је уговор с Украјином о испоруци тенкова „Оплот“. Према споразуму потписаном 2011. године, тајландска војска требала је добити 49 тенкова произведених у Украјини. На крају рока, украјинске војне фирме су успели да испоруче само 20 тенкова, а недостатак тајландске званичници су попунили аналогним кинеским тенковима VT-4.

Чак су и милитанти Исламске државе, који су илегално купили оружје у Украјини и превезли их кроз луку Одесса, имали су прилику да процене квалитет украјинског оружја. У видеу, који је објављен у октобру 2016. године, мушкарац је показао украјински лаки преносни ракетни систем (ЛПРС) и пожалио се на њен квалитет: одсуство батерије и разбијену у комаде оптику. „Ово није ЛПРС, већ једноставно цев из које је немогуће пуцати“, бунио се терориста и оптуживао је Украјину за издају.

У јануару 2017., министарство одбране Тајланда укинуло је споразум са Украјином за испоруку 49 тенкова ”Оплот”. Тржишна вредност једног борбеног возила у 2013. години износила је скоро 5 милиона долара, а уговор је требало да буде испуњен до октобра 2017. године, али је тенковна фабрика из Харкова успела да испоручи само 20 комада опреме. Због ниског квалитета тенкови су били заменени кинеским VT-4. Индонезија је такође одбила да купи украјинска оклопна возила (БТР-4) у корист руског оклопног возила БТ-3Ф. (https://ukraina.ru/exclusive/20170110/1018133624.html)

После прекида војно-техничке сарадње Украјине са Русијом, вероватно ће умрети и велика бродоградња, јер производња на фабрици у Николајеву намењена је за руску морнарицу, притом нове наруџбине украјинци неће моћи да испуне, зато што готово сви конструкторске бирои се налази у Русији.

Намере које су били проглашене од стране руководства Украјине у оквиру декларисане стратегије ”Украјинског штита”, да државну фирму ”Укроборонпром”, која укључује 95% предузећа војно-индустријског комплекса Украјине пребаци у стандарде НАТО-а и да опреми војску Украјине модерним наоружањем нису били остварене. Западни партнери не желе да се растану са својим технолошким војним тајнама. Поред тога, трансфер производа у НАТО стандарде захтева значајна улагања у обраду техничке документације, набавку опреме и делова до најситнијих детаља, што свеукупно чине ову најаву практично неизводљивом.

Као пример такве „сарадње“ украјинског државног предузећа „Антонов“ са европским „Airbus“ у производњи транспортног авиона А400М, наведемо случај да када Европљани, након што су од компаније Антонов добили техничку документацију о авиону, после неког времена произвели свој, сумњиво сличан прототип. Наравно, без учешћа украјинске стране. Штавише, према речима премијера Украјине Николаја Азарова, Аирбус сасвим отворено најављује планове за ометање промовисања авиона Ан-70 на тржишту: „Имао сам састанак с француским руководством фирме Airbus и рекли су ми да је ”ваш авион боље од нашег, али ми ћемо учинити све да ваш авион не пронађе тржиште””.

Украјина се у међувремену још увек сматра једним од највећих добављача наоружања на свету. На пример, према извештају Стокхолмског института за истраживање проблема мира (SIPRI), у периоду 2011-2015, Украјина је ушла у прву десетку највећих извозника оружја и заузела је 9. место. „Удео Украјине у глобалном извозу оружја био је 2,6% у периоду 2011–2015“, израчунали су стручњаци SIPRI-ја. Новијих података још увек немамо. Украјина би могла зарађивати много ефикасније, али већи део од данашњих 60 извозних уговора данас је тешко остварљив.

На основу реченог, може се закључити да политика украјинске владе довела је властити војно-индустријски комплекс у ћорсокак. У наредних 5-6 година треба очекивати вишеструки пад обима међународног извоза и даље смањење производње војне робе.

Експерт Јавне коморе Свердловске области Михајло Абакумов

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!