НАШИ УНУЦИ СЛАВИЋЕ БОЖИЋ 8. ЈАНУАРА, а ево и зашто

09:10 12.01.2019.

Наши унуци славиће Божић 8. јануара од 2100. године, који православна хришћанска заједница слави по јулијанском календару, а и своје крсне славе, такође, дан касније, као и Српску нову годину.

Тако ће бити уколико Српска православна црква (СПЦ) до тада не промени календар, односно остане при ставу да време рачуна по јулијанском. Разлог за такво „померање“ годишњих празника, који се обележавају по том календару, је, једноставно речено, његова „несавршеност“, која ће се показати у читавом једном дану „журбе“ од 2100. године.

Наша држава користи грегоријански календар, а СПЦ јулијански, па уместо да Божић славимо 25. децембра, када и остали западни свет, ми га славимо 7. јануара, за колико се дана разликују ти календари.

Садашња разлика од 13 дана увећана је 1900. године, како су раније објаснили из Одељења математичко-техничких наука у Петници, када је по јулијанском календару фебруар имао 29 дана, а по грегоријанском 28 дана. Према истим информацијама, наредни пут та разлика ће се повећати 2100. године за 14 дана.

Како разумети ову заврзламу

Пре било каквог објашњења ове „заврзламе“, потребно је да схватимо да је основна јединица у оваквом мерењу времена календарска година или временски интервал, који садржи цео број средњих Сунчевих дана, њих 365. Али, како објашњава Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, тај број није „самерљив у потпуности са привидним кретањем Сунца“, односно такозвана тропска година има 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди средњих Сунчевих дана.

Све је почело у старом Египту

Како он додаје, у питању је такозвани соларни календар у које спадају и јулијански и грегоријански и заснивају се „на привидном годишњем кретању Сунца по небу“.

Али, да бисмно то схватили неопходно је да се вратимо у стари Египат.

– Календар од 365 дана био је уведен још у старом Египту. Журио је у односу на природно време око 6 часова, а то је значило да на сваких приближно 4 године ова разлика нарасте за 1 дан. У каснијем добу, одлучено је да се она превазиђе увођењем преступне године, која би за разлику од просте, имала 366 дана и то сваке четврте године. Тако се у великој мери поништавао прираст разлике – објашњава Симоновић.

Јулије Цезар преузима тај календар

Према његовим речима тај календар је Јулије Цезар пренео у Рим и њиме заменио дотадашњии, веома замршени, римски календар.

– Од тада се тај календар назива јулијанским. А, 325. године на првом хришћанском Васељенском сабору у Никеји тај календар је прихватила Хришћанска црква, и на тај начин се он раширио по хришћанском свету, али и шире – прича Симоновић.

Како даље објашњава, средња дужина године овако реформисаног календара је 365.25 дана, па је разлика у односу на тропску годину, свега 11 минута и 14 секунди. Толико је, наиме, краћа тропска година од јулијанске.

– Иако је ова разлика мала, она се у дугом временском интервалу, такође, акумулира, и достиже вредност од 1 дана после 128 година – прича Симоновић.

Како каже, тако је пролећна равнодневица, која је у време Никејског сабора падала 21. марта, у 16. веку она „стизала“ 10 дана раније.

Рађање грегоријанског календара

– Осим тога, та разлика између тропске и јулијанске године одразила се и на рачунање дана неких других празника и зато је, на иницијативу папе Гргура XИИИ, извршена нова реформа календара. Пре свега, требало је укинути нагомилану разлику од 10 дана. То је урађено тако што је одлучено да после четвртка 4. 10. 1582. наступи петак 15. 10. 1582. године – истиче саговорник „Блица“.

Како Бранко Симоновић прича, тада је уведен нови ред у рачунању преступних година.

– Одлучено је да се у 400 година изузму три преступне године. То су биле оне којима се завршавају векови, а које нису дељиве са 400 без остатка. Овако реформисан јулијански календар понео је назив грегоријански и њега до данас користимо. Дужина средње грегодијанске године је 365.2425 дана, што је чини свега 26 секунди дужом од тропске – објашњава он.

Све већа одступања

Ту долазимо до кључног податка – јулијански календар ће све више одступати од природе, али и од грегоријанског календара, који је постигао много боље слагање с природом.

– До данас је било много покушаја да се нађу и боља решења у свету и код нас. Једно такво, али не и једино, па ни најбоље решење је удесио Максим Трпковић, а њега је додатно дорадио Милутин Миланковић. Иако није ни једини ни најтачнији „Трпковић – Миланковићев“ календар је био „решење“ за неке православне цркве, али није заживео у српској, која се још држи јулијанског календара – закључује он.

Миланковићев календар који никада није заживео

Да Срби славе Божић и Српску Нову годину по Милутину Миланковићу, онда би ове празнике обележавали 13 дана раније односно поштујући календар светски познатог геофизичара, климатолога и астронома. Миланковићев календар је најтачнији пошто, за разлику од јулијанског и грегоријанског рачунања времена, касни по један дан тек на сваких 28.800 година.

Након обимног истраживања, чувени српски научник утврдио је да јулијански календар од како је успостављен 325. године у Никеји касни по дан на сваких 128 година. Због тога је на тај календар додао 13 дана.

Такође, по Миланковићу сви месеци имају по 30 дана осим фебруара са 28 у простој односно 29 дана у преступној години. Миланковићев календар тачнији је и од грегоријанског рачунања времена који касни дан на сваких 3.280 година. Познати астроном направио је календар на иницијативу васељенског патријарха Милентија ИВ који је 1923. године сматрао да је потребно успоставити ново рачунање времена због великог раскорака у календарима хришћанских цркви.

– У то време у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца сви празници су се славили по два пута, а и даље је постојала илузија да можемо да живимо једни с другима. Такође, патријарх Милентије и министар вера Љуба Јовановић плашили су се да разлике у календарима могу изазвати културну пометњу, али и довести до привредних губитака због великог броја слободних дана – испричао је раније за „Блиц“ Александар Петровић, професор културне антропологије на Филолошком факултету.