Прочитај ми чланак

ЖАНДАРM: Вучићев брат нас гађао флашом, легитимисан и син Данило са хулиганима

0

Сведочио командант јединице која је оптужена за напад на Андреја Вучића и Предрага Малог.

screenshot / N1

До жандарма никада није стигла информација да ће војна лица бити на задатку у време Параде поноса 2014. године, рекао је на суду Сенад Коштић, тадашњи командант јединице која је оптужена за напад на Андреја Вучића, Предрага Малог и двојицу војних полицајаца који су у том тренутку били са њима.

Коштић је био и главнокомандујући свима који су ту Параду поноса обезбеђивали.

Како је рекао, непосредно пре тог инцидента, полицајци су приметили особу која је снимала и бележила све њихове активности и процењивала способност јединица, а за коју се након легитимисања утврдило да је војно лице, али без овлашћења за рад, па је позвана војна полиција.

Због тога је Коштић свима у обезбеђењу Параде поноса наредио да посебно обрате пажњу на припаднике војске и да, у таквом случају, одмах позову војну полицију.

Он је подсетио и на околности у којима је парада поноса организована, да је то први одобрен скуп ЛГБТ особа након 2010. године када је повређен велики број припадника полиције, па и нишких жандарма.

И овога пута, како је рекао Коштић, биле су ту навијачке групе које су правиле проблеме, апострофирајући навијачку групу ФК Рад, додајући да је тада легитимисан и један малолетник за кога се накнадно испоставило да је син Александра Вучића, Данило.

Коштић је још рекао да сматра да су полицајци добро поступили, као и да не сматра да су употребили прекомерну силу. Како је рекао, на основу искуства, када неко баца неки предмет на припадника полиције, као што је Вучић гађао жандарма флашицом, очекивано је да он одговори, овога пута коришћењем палице.

Међутим, како је рекао, није стигао да уради процену њиховог рада јер је у року од два, три дана склоњен са места команданта јединице, а убрзо и пензионисан.

У наставку суђења прегледани су и снимци инцидента које је забележила телевизија Н1 и издвојени посебни кадрови који обема странама служе да покушају да докажу своје тврдње. Тужилаштво сматра да су жандарми прекорачили овлашћења, а одбрана да нису.

Припадници Жандармерије одбили су могућност да изнесу одбране на почетку суђења. Због тога су на претходном рочишту прочитани њихови искази са првог суђења. Они су се изјаснили да су тог 28. септембра 2014. поступили по закону, и да нису починили кривична дела: напад на војна лица, злостављање и мучење, која им се стављају на терет.

Укинутом пресудом, шесторица жандарма осуђена су на шест месеци затвора, условно на две године, а један на осам месеци условно, док је у потврђеном делу један жандарм ослобођен.

У налогу за понавлајње суђења између осталог се захтева да се разјасни целокупна ситуација, односно да се саслушају непосредне старешине оптужених жандарма о томе да ли је упућен позив за помоћ, каква су била овлашћења жандарма на терену и друге нејасноће.