Мито бекријо
(Врањанска народна изворна песма и романса; стихове и музика: Радослав Граић; пева: Василија Радојчић)

Поноћ већ је прошла време да се спије
срце још је бурно давну жељу крије
хеј крај пенџера стојим
чекам да ти врата отворим

Зашто душо не дођеш,
да ме кући поведеш,
да ти своје срце предам,
да ти стару мајку гледам
Мито, Мито бекријо.

Обећо си Мито, да ћеш једне ноћи,
кад се варош смири, ти по мене доћи.
Еј, цвеће твоје бело, већ је чекајући увело.

Зашто душо не дођеш,
да ме кући поведеш,
да ти своје срце предам,
да ти стару мајку гледам
Мито, Мито бекријо.

Са другари своји, по мене одиш,
с вино и са песма, ноћи ти проводиш.
Еј, младост пуста прође, Мито ти по мене не дође.

Зашто душо не дођеш,
да ме кући поведеш,
да ти своје срце предам,
да ти стару мајку гледам
Мито, Мито бекријо.

Ознаке: Василија Радојчић, Врање, изворна народна песма, мито бекријо, народна песма, песма за лаку ноћ, Радослав Граић, староградске песме