КАКО СЕ БРАНИО Дубровник

Слободан Осмокровић

21:00 09.01.2019.

Дубровачка република је вековима опстајала међу тада великим силама захваљујући решености да по сваку цену брани своју слободу и независност. Стратегија војне одбране заснивала се на снажним утврђењима, бедемима и кулама који су опасивали град са свих страна, а посебно на личној храбрости сваког Дубровчанина који је био спреман да положи живот за слободу своје републике.

Први насељеници дошли су овамо после пропасти Епидаурума и почели да траже згодно место на коме би могли да организују одбрану од било ког нападача. Тако су изабрали мало кршевито острвце које су одмах почели да опасују зидом. Зидови око града били су направљени од камених блокова дебљине око 1.5 метар. Зидови су били ојачани још једном дозиђивањем 15 кула у XIV веку.

Међутим, у приликама које су настале освајањем Цариграда од стране Турака 1453 године, у Дубровнику је процењено да опасност долази са те стране, баш као и од стално присутне Венеције. Тада је у рекордном року од три године, довршен северни зид висине 25 метара, на правцу кула Минчета – Врата од Плоча.

Да би се сазидала моћна кула Минчета, данас највиши врх тврђаве Дубровника, радило се дању и ноћу уз помоћ грађана и племства јер је опасност од надирућих освајача била велика. Зидине су дугачке 1940 метара, према мору су дебеле од 1.5 до 3 метра, према копну су дебљине од 4 до 6 метара. Поред зидова и куле Минчете, биле су још две куле, 12 четвртастих утврђења, 5 бастиона, 2 тврђаве смештене на угловима зидова и велика тврђава Светог Ивана. Још две велике тврђаве, Форт Ловријенац и Ревелин биле су смештене ван градских зидина. Поред зидова ишао је канал око читавог града.

Посебно је значајан стратешки значај тврђаве Ловријенац која је задала доста мука нападачима. Сазидана на стени високој 37 метара она је имала за циљ чува луку Kаларињу ради снабдевања са мора. Негде око XI века на том месту тврђаву су хтели да сазидају Венецијанци ради контроле Дубровника. Ова намера је откривена и одлучено је да Дубровник први то учини. Грађење је завршено за само три месеца. Можемо замислити запрепашћење Венецијанаца када су њихови бродови стигли са грађевинским материјалом и када су угледали тврђаву са дубровачком посадом.

Занимљиво је да ова тврђава има изузетно дебеле зидове са три стране од око 4-12 метара, сем са стране која је окренута граду. Схватајући значај утврђења, Дубровчани су на зиду Ловријенца исписали: СЛОБОДА ЈЕ ВРЕДНИЈА ОД ЗЛАТА.

Не занемарујући значај дипломатије, иако је мудро избегавала замке непријатеља који су бацили око на малу али богату републику, ипак је постављено правило које је било закон: Безбедност републике је закон изнад свих других.

После страшног земљотреса који је разорио град, Дубровачка република нашла се у тешком стању. Босански паша је то искористио и затражио у име султана порез од 150 хиљада златника од Дубровника.

Сенатор Никола Бунић се добровољно прихватио дужности да преговара са пашом. Али чим је паша у Босни схватио да Никола не носи паре стрпао га је у затвор, а затим послао Великом везиру. Пут до Великог везира морао је да пређе бос и пешке, уз бичевање дуж пута. Везир је тражио да Никола потпише гаранцију да ће град платити порез али је овај захтев одбио свестан да је тиме потписао смртну пресуду за себе. Тако је и било, умро је 1678 године у још страшнијем затвору него што је био онај код паше у Сарајеву.

Данас мало ко о томе размишља. Kако је мала град-република бранила слободу и независност. Ипак, историја је сачувала не само зидине већ и документа о томе.