Прочитај ми чланакХуљо безбожничка скривена под ритом мантијашком оне секте од „црногорске православне цркве”, Мирашу ђаволоимани Дедићу – Христос се роди!
Син Божији, милост и љубав неизрецива, она благост и благодат којој си служио као свештеник свете Српске православне цркве, распопе и разбојниче, на коју сад сикћеш присојкињо кад те Мило напујда шаком буника и евра да заманеш тризубзем и запалацаш двокраким језиком, погани људска!
Христос се роди, безумниче, и васкрсну да и твоје грехе окаја, јевађељопрогонитељу што свету Српску православну цркву крстиш највећим злом које је задесило твоју парохију лудила, називајући светињу на Румији- нишаном који циља Црну Гору!
Шта ти о Црној Гори знаш, несрећниче тужни?! Ништа, вала, баш ништа, без оно што си вазда знао а што те сад толико раздире и кипи под мантијом раздирући ти душу погану- Српска православна црква јесте и нишан и кула стражара Црне Горе, бдејући над њом као мајка над дететом у колевци!
У тим стражарама је све што је Црна Гора била пре твоје манитости и што ће бити кад плитка вода погани оденесе тај муљ и блато у коју си је помазао и причестио у Милогорје, баш као што стражари чувајући благовесни бат зован и клепала да Господ зна и чује где се његово име дозива с радошћу, миром и спокојем!
Кога ти дозиваш у тим баракама окађеним димом сирових трупаца и лоше шкије и чијим телом и крвљу причешћујеш тај народ што га вучеш на дно, ђавољи шегрту?!
Господа и Сина Господњег сигурно не, јер су твоја распећа најтамнији вилајети Црне Горе, а твоје литургије припрате хада!
распоп НВО ЦПЦ Мираш Дедеић
Којем то Богу служиш кад на Бога удараш силином фарисејске злобе кунући цркву у којој си благовесно крштен, рукоположен и која ће ти у милости својој опростити лудост у коју ни сам не верујеш, но као и сваки примат на верглу заиграш кад „патријарх” мило засвира?!
Јеси ли свестан греха који си с радошћу натоварио на плећа копајући тај јаз пун трња, крви и жучу, међу браћом- позивајући их да сасеку корен и потпале га ко „бадњак” пред потром твоје монтажне погани?!
Како живиш сам са собом кад знаш, а знаш добро, колико зла сејеш сваком стопом закораченом нашом Црном Гором да јудски проказујеш на метер своју, јер то ти Српска православна црква- јесте!
Дедеић удара старицу пред црквом
У кој сте се то зденац затрчали, мученици, проповедајући како се из бездана јасније види сунце?!
Колико је то новаца довољно да прошпијаш и разапнеш човека у себи како би живео као врећа коће и костију без душе, јер тамо где јој се ти молиш душа не станује већ вришти болом огња ђавољег?!
Христос се роди, Мираше Дедеићу, положајниче у пустахији Мила Ђукановића!
Христос се роди, баш у тој светињу на Румији, загледај се у њу, у ту светлост благодатну, можда и прогледаш слепче крај очињег вида!
Не дирај се у свету Српску православну цркву, јер ничиме она није на Црну Гору навалила до тамјаништима и нафорама да је сачува од таквих за онакве какви су и твоји стари били!
Можеш ти бежати од ње али не и до истине- богослужио си у њој знајући да је дом наше свете прошлости и светле будућности!
Ту светлост, Дедеићу, не могу згаснути ведра твоје „освештане” воде с извора лажи и мржње!
Та светлост је оно чиме и теби свићу дани, добро то знаш, но лакше је проповедати мрак твоје вере у неверу, јер на светлу нема сенке човека којег као мрца вучеш за собом!
Нема ничега до тужне прилике што упире огњем на светилишта, не схватајући да не могу да сагоре већ да ће те тај пламен прогутати ко лист прљаве, старе хартије!
Хартије твоје „библије” исписане језиком исповести ђаволу, док ћеш у агонији покушавати да се дохватиш румијског крста као сидришта, молећи за опрост…
распоп Мираш Дедеић са следбеницима
Господ је велики и благ, опростиће ти, не страхуј, но страхуј од страшне истине да ти себи нећеш моћи, јер позвао си, рекох, да се корен и праг наложе ко „бадњаци”, а они не крваре светим ранама ко мојковчки, већ гнојем располућене звери који су призвао као „ђакона” не схватајући да ти је постала „патријарх”!
Само ти поганим прстом упири на светиње, дотаћи их не можеш, све су веће и светије што је бездан у којем си- дубљи!
Прослава „Божићног устанка“ у Бајицама. У позадини Рихард Минихофер и Мираш Дедеић
Не дирај у праотачке светиње, шегрту, пожелећеш се душе кад-тад, а тамо коначи.
У твојим баракама нема ничега до мрака, страшне тмине!
Оне из које ћеш пожелети да побегнеш, ал’ што брже будеш грабио врата ће ти бити све даља…
ДИМИТРИЈЕВИЋ: Смисао празника у Шантићевој песми „Претпразнично вече” https://t.co/7auWrXyaDf
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 7, 2019
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
